ČETUJEMO TAČNO U PET PO PODNE: U zlatnom dobu, veseli i beskrajno šarmantni, 11 nekadašnjih đaka proslavilo 70 godina mature (FOTO)

NEKADAŠNjI učenici beogradske Treće muške gimnazije, sada u svojim zlatnim godinama, obeležili su 70 godina mature.

Foto: N.Skenderija

 U prijatnom ambijentu jedne stare kafane, u srcu prestonice, sastalo se njih 11 "gimnazijalaca", od tridesetak koliko ih je na pragu desete decenije života.

Prošlo je mnogo godina od kada su završili gimnaziju, ali mladalački duh i prijateljstva nisu iščezli. Veseli, raspoloženi, neodoljivi, beskrajno šarmantni, puni šala i anegdota koje su prepričavali sa istim žarom kao i pre sedam decenija. I za nas mlađe druženje sa njima bio je poseban, neprocenjiv čas o životu, o njegovoj lepoti uz sve ono što sa sobom nosi, daje, uzima....

Bilo ih je, kažu, mnogo više. O drugarima koji se sada druže negde gore, govorili su s osmehom na licu dok su se sećali dogodovština i s tugom u srcu, jer su zauvek otišli.

- Dok smo mogli često smo se okupljali u kafani - kaže Svetozar Kušić, koji je skoro ceo radni vek proveo radeći kao lekar u JAT. - Sada uz pomoć savremene tehnike nekoliko puta nedeljno, uvek u pet sati po podne, ćakulamo, odnosno četujemo, kako se to moderno kaže, na "Skajpu". Šta se može?! Svako vreme nosi svoje breme.

Foto: N.Skenderija

Završili su gimnaziju, vele, pre 70 godina, a tvrde da kao da je juče bilo. Rasuli su se na sve četiri strane sveta, i izgradili uspešne karijere: lekarske, profesorske, inženjerske... Njih jedanaestoro obišlo je zemaljsku kuglu nekoliko puta. Među njima je čak, šest doktora nauka. Osim Kušića, na proslavu su došli Milovan Stanić, Miodrag Mihailović, Ivan Đorić, Dragoslav Đukanović, Milan Sedlar, Aleksandar Radujko, Ljiljana Lešić, Kosana Tanasković, Dušan Pantelić i Nebojša Marinčić.

- Treća muška gimnazija je bila jedna od elitnih u naše vreme - priča prof. dr Dragoslav Đukanović koji je radni vek proveo na Stomatološkom fakultetu. - Kad smo bili u osmom razredu, doneta je odluka da se preimenuje u Osmu beogradsku gimnaziju i da se spoji sa Sedmom ženskom gimnazijom, današnjom Četrnaestom. Tako da smo u osmom razredu dobili sedam devojčica, a nas je bilo 14.

Foto: N.Skenderija

Od ruke do ruke idu fotografije iz maturskih dana, što je podstaklo sećanja i priče iz mladosti.

- Ono naše vreme nije ličilo na današnje - seća se mašinski inženjer Milovan Stanić koji živi u Italiji. - Briga roditelja se svodila na to da nas ujutru probude, da nam daju da obučemo čistu odeću i provere da li smo uradili domaće zadatke. Iz škole smo dolazili na ručak, radili te domaće, ko je imao za užinu je dobijao parče hleba i masti, a ko nije, jeo je nešto skromnije. Loptu nismo imali. Krali smo čarape i majice sa žica i od njih pravili krpenjače. Utakmica je trajala dok traje lopta. Kad se raspadne "fudbal", razbeži se i društvo.

Foto: N.Skenderija

Za vreme svečanog ručka, priče njih jedanaestoro nizale su se jedna za drugom: - Sećate li se kada je Toma Ranković uvukao nogu u rupu na trotoaru i počeo da prosi?! I, kako ga je otac išamarao kad ga je video, a svi koji su to gledali su komentarisali da šamara jadno dete bez noge. Ili, kada nam je profesor Fopiš dao da naučimo pesmicu na engleskom. Na sledećem času prozove prvog, a on izdeklamuje pesmicu bez pogreške. Drugi i treći isto tako. Tek kad je neko pročitao "the" umesto "d" i "should" umesto "šud" primetio je da je neko celu pesmicu ispisao krupnim slovima na tabli.

Slavljenici su se setili i svojih profesora.

- Često kažem da je Treća muška gimnazija bila u ono vreme beogradski i srpski univerzitet. Svi smo ušli u nju u drvenim sandalama koje smo dobili posle okupacije, a postali smo akademci velikog stila. Profesori su bili strogi, neki od njih su u Treću mušku došli sa univerziteta, po kazni - priča nam ginekolog Miodrag Mihailović, koji iako je ušao u 90. godinu u Švajcarskoj i dalje radi.

Foto: N.Skenderija

Za mnoge od prisutnih, susret je bio više od obične proslave godišnjice mature. Bio je to trenutak kada su se ponovo osetili mladima, kada su zaboravili na bolesti i godine. Proslava je trajala do kasnog popodneva, a smeh nije prestajao ni za trenutak. Slavljenici su nazdravljali starim vremenima, prijateljstvu i zdravlju.

Na rastanku su se dogovorili da se sledeće godine ponovo okupe na istom mestu i u istom, dobrom raspoloženju, uz nadu da će ih zdravlje poslužiti.

Preporučujemo

Ekonomija

0 156

MINISTAR MALI O JOŠ JEDNOM POVEĆANjU PENZIJA DO KRAJA 2024: Evo kad penzioneri mogu da očekuju povišicu

13. 05. 2024. u 12:10

Penzioneri

0 20

SJAJNE VESTI ZA PENZIONERE: Novac sutra leže na račun ovoj grupi građana

09. 05. 2024. u 15:16

Društvo

1 13

Penzionerske kartice Fonda PIO

02. 05. 2024. u 07:15

Društvo

0 124

STIGLE DOBRE VESTI ZA PENZIONERE U VEZI SA PENZIONERSKIM KARTICAMA: Tiče se besplatnih usluga, važno je za sve

24. 04. 2024. u 09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije