SRPSKA ISTORIJA SE NE PROUČAVA, VEĆ SE ŽIVI: Mladi američki istraživač Kris Bojington o utiscima sa putovanja od Vinče do Pranjana
MLADI Amerikanac Kris Bojington nedavno je diplomirao na Oklahoma stejt univerzitetu a deo njegovog diplomskog rada bila je Srbija. Ovaj mladić je u društvu budućih istoričara i oficira američke vojske u septembru 2023. boravio u redakciji "Novosti" pre odlaska u Pranjane na obeležavanje godišnjice operacije "Halijard" iz Drugog svetskog rata, kada su srpski ravnogorci spasili preko 500 oborenih savezničkih avijatičara.
Bojington se "Novostima" javio pošto je primio diplomu istoričara i podelio svoje utiske iz naše zemlje:
- Kao diplomirani student iz Sjedinjenih Država, nedavno sam proveo mesec dana istražujući bogatu istorijsku "tapiseriju" Srbije. Ono što sam otkrio je zemlja u kojoj se istorija ne čuva samo u muzejima, već živi u samom tkivu njenih gradova i pričama njenih ljudi - objašnjava Kris. - Od drevnih praistorijskih naselja do ključnih trenutaka u istoriji 20. veka, Srbija nudi jedinstveni prozor u razvoj evropske civilizacije i složenu međusobnu interakciju kultura koje su oblikovale Balkan.
Krisovo putovanje je počelo na Lepenskom viru, arheološkom nalazištu koje datira iz 6500. godine pre nove ere. Stojeći na obali Dunava, bio je zapanjen sofisticiranošću ovog drevnog naselja. Zamršene kamene skulpture i dokazi urbanog planiranja dovoljno su govorili o genijalnosti ovih ranih doseljenika. Bojington konstatuje da je to bio podsetnik na ulogu Srbije kao kolevke evropske civilizacije, koji ruši predrasude o ranim društvima. Njegov značaj seže i van granica Srbije. Predstavlja ključno poglavlje u priči o ljudskoj civilizaciji, bacajući svetlo na korene i mogućnosti naših praistorijskih predaka.
- Novija istorija Srbije pokazala se podjednako ubedljivom. Priča o misiji "Halijard", operaciji spasavanja iz Drugog svetskog rata, ostavila je neizbrisiv trag na mene - potvrđuje naš sagovornik. - U selu Pranjani imao sam privilegiju da sretnem potomke srpskih seljana koji su rizikovali svoje živote da spasu stotine savezničkih avijatičara oborenih iznad Jugoslavije koju su okupirali nacisti.
Povezani zajedničkim iskustvima
KRIS primećuje da bogata istorija Srbije istovremeno služi i kao izvor nacionalnog ponosa, ali i kao most ka međunarodnom razumevanju. Priče sačuvane u njenim pejzažima, zgradama i ljudima, nude vredne lekcije o otpornosti, kulturnoj razmeni i zajedničkim iskustvima koja nas sve povezuju.
Prema njegovim rečima, kako se Srbija priprema da obeleži 80. godišnjicu ovog značajnog događaja, važnost očuvanja i deljenja ove istorije postaje sve očiglednija.
- Jedna porodica, čiji su preci sklonili avijatičare u svom domu, podelila je priče koje su se prenosile generacijama. Stojeći u toj istoj kući, osetio sam duboku vezu sa ovom zajedničkom istorijom naših naroda - svedoči Kris.
Pejzaž, sa svojim valovitim brdima i gustim šumama, naterao ga je da ceni ogromne izazove sa kojima su se suočavali i spasioci i spaseni. Izvanredno je pomisliti da se u ovom mirnom okruženju odvijala jedna od najhrabrijih spasilačkih operacija Drugog svetskog rata.
- To je priča koja zaslužuje da bude ispričana i prepričana, ne samo u Srbiji i Sjedinjenim Državama, već i širom sveta, kao svedočanstvo o snazi međunarodne saradnje i ljudskog saosećanja - kategoričan je Bojington. - Ova misija je više od obične istorijske fusnote; to je snažan simbol duboke veze između Srba i Amerikanaca. Kako tenzije rastu u raznim delovima sveta danas, "Halijardova" lekcija - da obični ljudi mogu da izvode izuzetna dela - postaje važnija nego ikad.
Mladi istoričar osvrnuo se na još jedan detalj: Univerzitetska biblioteka u Beogradu, obnovljena uz pomoć Endrua Karnegija posle Prvog svetskog rata, predstavlja još jedan dokaz otpornosti i posvećenosti Srbije obrazovanju...
- Spoj istorijske veličine i moderne akademske težnje, prikladna metafora za samu Srbiju. Tokom svog boravka, neprestano sam bio zadivljen dubinom i širinom srpske istorije. Od srednjovekovne Kalemegdanske tvrđave sa pogledom na ušće Save u Dunav, do obimnih zbirki Narodnog muzeja Srbije, svaki lokalitet je ponudio nove uvide u složenu prošlost zemlje - impresioniran je Amerikanac. - Najviše me je dotaklo to što ova istorija nije ograničena samo na muzeje i spomenike, već je živi deo savremenog srpskog života koji diše. Otkrio sam da se istorija ovde ne samo proučava - već se živi. Ova intimna veza sa prošlošću pruža jedinstven pogled na sadašnjost i budućnost.
Naš sagovornik potvrđuje koliko je njegovo putovanje kroz srpsku istoriju imalo dubok uticaj na njega. Dovelo je u pitanje njegove predrasude i proširilo razumevanje evropske istorije. Inostranim posetiocima Srbija nudi jedinstvenu priliku da istraže zemlju u kojoj su drevne kulture postavile temelje moderne Evrope i čiji su građani uticali na čovečanstvo na načine koji nastavljaju da oblikuju naš svet danas.
- Svojim srpskim čitaocima želim da izrazim najdublju zahvalnost što ste tako otvoreno i strastveno podelili svoju istoriju - iskren je Bojington. - Vaše priče, vaše nasleđe i vaš trajni duh ostavili su neizbrisiv trag na mene. Dok gledamo u budućnost, verujem da je razumevanje istorije ključno za podsticanje međusobnog uvažavanja.
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"
"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".
22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17
Komentari (0)