Reportaže

KAKO SU SMEDEREVCI 1939. NAPRAVILI MOST NA SUVOM? Reku Jezavu su "doveli" tek kasnije kad su prokopali novo rečno korito, a staro zatrpali

Јелена Илић

16. 08. 2024. u 15:20

Ljudi vekovima grade mostove da premoste reke i spajaju obale, samo su Smederevci napravili najpre most, a tek kasnije reku. To je most koji i danas stoji u blizini Smederevske tvrađave, verovatno jedini na svetu napravljen na suvom, na reci Jezavi koje nema.

КАКО СУ СМЕДЕРЕВЦИ 1939. НАПРАВИЛИ МОСТ НА СУВОМ? Реку Језаву су довели тек касније кад су прокопали ново речно корито, а старо затрпали

Foto N. Živanović

Smederevci su prešli igricu – rekli bi u žargonu mladi danas da znaju priču o starom mostu na Jezavi kraj Smederevske tvrđave, davno zatvorenom za saobraćaj.

Priča počinje tridesetih godina prošlog veka, u vreme Kraljevine Jugoslavije, kada se zemlja gradila, te je dosta novaca izdvojeno i za  gradnju mostova. Tako je i Smederevo dobilo deo kolača. Vreme je prolazio, novac se malo po malo trošio na razne stvari, a gradnja mosta nije počinjala. Kada je stigla vest da će komisija sa najvišeg mesta da pođe u obilazak gradilišta, kako bi proverili kako se državni novac troši, nastala je panika. Brže bolje, most je morao da se napravi.

"PROKLETA" I TEČE U DVA SMERA

PREMA predanju, reka Jezava je prokleta, a prema rečima hroničara grada, nekada je bila dvosmerna! Navodno, kada se Velika Morava izlivala u jesen gurala je reku u korito, i ona se ulivala u Dunav, a na proleće Dunav je Jezavu vraćao Velikoj Moravi, te se ulivala u nju. 

-Tadašnji opštinski iženjer, Boško Trifunović  učinio je jedan, malo je reći, neobičan potez. Rešio je da napravi most na suvom. I napravio ga je na suvom 1939. godine. Tek kasnije, ispod mosta prokopan je novi tok reke Jezave, a stari je zatrpan, kaže gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović.

Foto: N. Živanović

Kameni most preko Jezave

A osim o mostu,  ova priča nosi i sudbinu reke Jezave koju neki Smederevci zovu rekom koje nema. Naime,  iako je zvačno duga 47 kilometara, njen tok je ispresecan. Od ušća u Dunav ima je tek stotinak metara, sok ostatak ove reke morate tražiti po smederevskim selima i naseljima. U jeku industrijalizacije, zatrpano je najpre staro, a zatim i novo korito ove divne reke. Ekolozi tada nisu ništa rekli.

Upravo tu, u ovoj priči,  mesta ima i za srednjevekovnog vladara Srbije, despota Đurđa Brankovića. On je, kaže predanje, odlučio da gradi tvrđavu na mestu gde ga dovede jato gusaka. Tako je i bilo, te se despot skrasio na ušu Jezave u Dunav. Čak je i kanal prolazio kroz tvrđavu. Danas, reka koje ima i nema, udaljena je od utvrđenja upravo jer je tok reke izmenjen. Odgovor na ovu dilemu, zapravo, početak je priče o izgradnji kamenog mosta na Jezavi.

Foto: N. Živanović

Odavno je zatvoren za saobraćaj, ali mu uskoro predstoji obnova

Sudbina kamenog mosta dovela je konačno i do jedne važne odluke. Most će, kako se najavljuje, od starine postati turistička atrajcija.

-Plan je da uskoro započnemo  rekonstrukciju starog kamenog mosta na Jezavi.  Daćemo mu novi život  85 godina nakon što je sazidan na suvom. Uskoro počinje posao na  uređenju marine, tako da ćemo nasred imati sređen, ulepšan i cvećem okićen most, kaže gradonačelnica Smeereva, Jasmina Vojinović.

Tako će, izgleda sudbina mosta koji je nastao pre reke, biti bolja od sudbine Jezave koju smo imali, a danas je malo imamo, a više nemamo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

NEOBJAŠNJEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - poštuju stari kalendar (FOTO/VIDEO)
Društvo

0 0

NEOBJAŠNjEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - "poštuju" stari kalendar (FOTO/VIDEO)

PRAVOSLAVNI vernici 28. avgusta slave Veliku gospojinu, a zanimljiv fenomen, koji nauka još nije objasnila, vezuje se za ovaj praznik na grčkom ostrvu Kefalonija. Doduše - ne za 28. avgust, već za 15. kada se Velika gospojina slavila po starom kalendaru. U to vreme, svake godine, u jednu crkvu dolazi veliki broj zmija, što je navelo maštovite lokalce da iskonstruišu brojne legende.

28. 08. 2025. u 11:02

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SRPSKI JUNACI POČIVAJU NA DVE PARCELE: Snimanje georadarom parcele Dore Kefaloniti na Krfu opravdava tvrdnje njenih dede i oca
Reportaže

0 1

SRPSKI JUNACI POČIVAJU NA DVE PARCELE: Snimanje georadarom parcele Dore Kefaloniti na Krfu opravdava tvrdnje njenih dede i oca

KRFSKO društvo grčko-srpskog prijateljstva postalo je vlasnik zemljišta umestu Analipsi, nedaleko od popularnih letovališta Ipsosa i Dasije na Krfu, koje je, prema svedočenjima meštana, grobnica srpskih vojnika Moravske divizije iz Prvog svetskog rata. Parcelu površine 15 ari društvu je poklonila Grkinja Dora Kefaloniti, a u toku je procedura zadobijanje dozvole za arheološka istraživanja.

28. 08. 2025. u 21:42

TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica podunavskog Svetog Save iščezava sa fresaka
Reportaže

0 10

TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica "podunavskog Svetog Save" iščezava sa fresaka

HILANDARSKI monah Nikodim, rođak kneza Lazara, u žitiju je opisan kao "častan i osvećen muž, silan u knjigama, još silniji u mudrosti i rečima i odgovorima". Istoričari ga opisuju kao prosvetitelja, podvižnika, diplomatu, graditelja manastira u kneževinama Vlaškoj i Moldaviji, pretečama Rumunije, u kojima je utemeljio nacionalne crkve.

27. 08. 2025. u 07:00

I VINO KORISTILI KAO LEK: Vršački muzej „Apoteka na stepenicama“, dobio novi eksponat - apotekarsku presu za ceđenje grožđa (FOTO)
Reportaže

0 1

I VINO KORISTILI KAO LEK: Vršački muzej „Apoteka na stepenicama“, dobio novi eksponat - apotekarsku presu za ceđenje grožđa (FOTO)

JEDAN od najlepših vršačkih muzeja „Apoteka na stepenicama“, u kom se nalazi jedina stalna postavka u Srbiji posvećena istoriji farmacije, dobio je na poklon redak i vrlo značajan eksponat – apotekarsku presu za pravljenje medicinskog vina, koju im je donirao tamošnji stomatolog dr Ivan Josić. Ova dobro očuvana sprava, stara oko 100 godina, dala je novu dimenziju bogatoj izložbenoj postavci, jer govori da se vino – po kom je vršački kraj inače dobro poznat – od davnina zvanično koristilo i kao lek.

25. 08. 2025. u 13:41

Politika
Tenis
Fudbal
PROJEKAT G 80: Jugoslovenski mit ili zaboravljena istina?

PROJEKAT G 80: Jugoslovenski mit ili zaboravljena istina?