U KJAHTI SAM BIO PONOSAN ŠTO SAM SRBIN: Motociklista Dragoslav Kule Perišić stigao do grada u Rusiji koji je osnovao Sava Vladislavić

GDE je danas Dragoslav Kule Perišić, na kom drumu velike Rusije ili je već prešao u potkavkaske zemlje - to samo on zna. Kada smo našeg najtrofejnijeg motociklistu uspeli da čujemo pre dva dana, bio je na granici sa Gruzijom, posle pređenih 18.632 kilometra na putešestviju koje je, ovaj put u kamperu i sa motorom u njemu, započeo 5. jula iz Beograda.

Foto: Privatna arhiva

Za sve što je na putu do dalekog istoka Rusije i nazad, ali drugom trasom, video i doživeo i duhovno okrepljenje kojim se obogatio, nema reči. Tek u naznakama to mogu opisati predivne fotografije koje svakodnevno objavljuje, ali deo najboljih priča, događaja i detalja, ovekovečiće dokumentarni film radnog naslova "Trka sa samim sobom" našeg čuvenog scenariste i producenta Jovana Markovića. On planira da ga prikaže u Moskvi na Festivalu "Zlatni vitez" čiji je suosnivač sa velikanima Nikitom Mihalkovim i Nikolajem Burljajevim.

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Od naše prestonice preko Bačke Palanke, Hrvatske, Mađarske, Slovačke i Poljske, stigao je Kule do Bresta pa 10. jula do Minska u Belorusiji.

- Želeo sam da na Trgu oslobođenja u Minsku položim cveće oslobodiocima ovog grada u Drugom svetskom ratu - priča Kule za "Novosti". - Dočekan sam kraljevski. Sačekala me ekipa beloruske nacionalne televizije, a dirljivo i lepo bilo je kada sam sa dvojicom njihovih "Noćnih vukova" obišao tri kruga oko Trga. Oni su na motore postavili zastave Srbije i Belorusije...

Već sutradan preko Letonije stigao je u istorijski Pskov na severozapadu Rusije. I tu je, kaže, doživeo iznenađenje:

- Stao sam na parkingu da popijem kafu i odnekud se pojavi profesionalni hor "Jovan Damaskin" (Ioann Damaskin). Kad videše zastave Rusije i Srbije na kamperu, zapevaše najlepšu srpsku pesmu "Tamo daleko". Tvrd sam na suzama, ali mislim se: Srbine, gedžo, kuko i motiko, ovo samo u Rusiji može da ti se desi i nigde više na zemaljskoj kugli.

Foto: Privatna arhiva

Shvatio je, veli, da nikada neće zažaliti što se otisnuo na ovaj put... Iz Pskova zajezdio je put Moskve, a usput je u Rževu obišao spomenik i poklonio se senima poginulih boraca Crvene armije u bici koja se na tom prostoru vodila protiv nemačkih fašista u leto 1942. A, Moskva? Moskva ga je, kaže, dočekala u svoj svojoj veličini, raskoši, slavi...

- Najpre sam imao prijem u našoj ambasadi kod našeg divnog ambasadora g. Momčila Babića. Sutradan sam obišao Kremlj i Poklonaju goru gde je i park posvećen sovjetskoj pobedi u Velikom otadžbinskom ratu. Tu su me sačekali pomoćnici g. Burljajeva i snimali smo scene za dokumentarni film - otkriva Kule detalje.

Foto: Privatna arhiva

Sledećeg jutra pred njim je bio početak puta od narednih 2.000 km, do Jekaterinburga. Na njemu i niz dogodovština na kojima je, kako kaže, naučio mnogo o "običnom ruskom čoveku" i kroz susrete sa njim, tvrdi, spoznao veličinu i snagu Rusije, ali i Rusa i svih njenih naroda:

- Volim da u pauzama posetim njihove tradicionalne restorane. Hrana je vrlo ukusna, ljudi disciplinovani, nasmejani i što je najvažnije, izuzetno radni. Rusija je takva sila, da joj ama baš niko ništa ne može. To je neki drugi svet, mogu da im uvedu sankcije na 100 godina, oni to neće osetiti. Uverio sam se i da je mnogo lepo biti Srbin u Rusiji.

Foto: Privatna arhiva

Poseban adrenalinski stimulans, kaže, doživeo je na granici Evrope i Azije, posebno u etno-selu Marinsk gde je zavirio u tradicionalni ruski dom iz 19. veka, obišao obližnju reku, jezero i branu, crkvu brvnaru... Dao je i intervju za novine, jedan od mnogih na ovom jedinstvenomm putovanju.

- U Jekaterinburgu sam posetio i mesto stradanja carske porodice Romanov - kaže. - Na mestu srušene kuće u čijem podrumu su proveli poslednje sate podignut je hram. Neka im je večna slava i hvala im što 1914. nisu zaboravili na Srbiju.

Foto: Privatna arhiva

U narednim danima usledili su Omsk, Krasnojarsk, Irkutsk, Ulan Ude, pa Bajkalsko jezero, Kjahta...

- E, tu u Kjahti sam bio posebno ponosan što sam Srbin.Početkom 18. veka uz dozvolu cara Petra Velikog, osnovan je ovaj grad, a kao što piše na veličanstvenom spomeniku u centru grada, osnivač je Srbin, grof i diplomata Sava Lukić Vladisavlić Raguzinski. On je povukao granice između Kine i Rusije koje su i danas priznate. Sava je rođen u okolini Gacka, odrastao je u Dubrovniku, odakle se otisnuo u Rusiju i ostavio veliki trag u istoriji Rusije i Srbije - kaže nam.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Foto: Privatna arhiva

Put ga je dalje odveo u Mongoliju i njenu prestonicu Ulan Bator, pa nazad pravo u Altaj i Samaru do Volgograda, nekadašnjeg Staljingrada. Nastavio je u Grozni, odatle u Gruziju... Slede Turska i uz Crno more do Bugarske...

- Nadam se da sam najkasnije do 10. septembra u mojoj Srbiji - kazao nam je. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije