NADAHNUĆE SAMO KULJA IZ STAROG MLINA: Selo Perlez kod Zrenjanina postalo je nezaobilazna kulturna stanica stvaralaca iz Banatske ravnice

PATINA idiličnog mašinskig mlina iz 19. veka, na prvi utisak, kada škripanjem drvenog stepenila kročite u njega, magičnom energijom vas obuzme i uljuljka u kolevku prošlosti, mirno, tiho i dostojanstveno.

Foto: Udruženje Baštinar

- Upravo to je i bila osnovna ideja da Kulturna stanica Mlin u našem tipično banatskom Perlezu, postane jedinstveno mesto, koje će promovisati istinske vrednosti i biti svojevrsni spoj umetnosti i istorije, koji nadahnjuje lokalnu zajednicu, meštane, ali i sve goste, posetioce - započinje priču Zoran Stojačić, arhitekta i prvi čovek Baštinara, udruženja koje je umešno i smišljeno, pokrenulo lavinu finih emocija.

Jedan stari i napušteni mlin, koji datira još iz 19. veka, najednom je postao odvažni epicentar umetnosti, kulture i edukacije, iz kojeg vrlo često odjekuju simfonije, nadahnuti stihovi i horska natpevavanja.

Maksimalno motivisani umetnici, izvođači i artisti, na plećima iznose platformu različitih oblika umetnosti, uključujući izložbe slika, koncerte, pozorišne predstave, radionice i razna tematska predavanja.

- Otvoreno srce dobrodošlice naših meštana upečatljiv je dokaz posvećenosti kulturne stanice da se zaštiti kulturna baština i prostor Starog mlina pretvori u izvor inspiracije i mesto koje će trajno ostaviti pečat na kulturnoj mapi majke Srbije - nastavlja Zoran Stojačić, rođen i odrastao u Perlezu, inače nekadašnji uspešni košarkaš i otac najboljeg basketaša na svetu - Strahinje, i Stefana, takođe uspešnog basketaša i košarkaša.

Foto: Grad Zrenjanin

Oglašavanjem crkvenog zvona sa hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Perlezu, u nedelju tačno u podne, Isidori Žebeljan u slavu, inače najmlađem srpskom akademiku, univerzitetskom profesoru, rano preminuloj kompozitorki, koju za Perlez duboko vežu porodični koreni i gde i danas živi njen otac Petar, otvoren je muzički paviljon.

- Oktobra prošle godine, Isidori u čast, u našem Velikom parku, u centralnom delu, kako to Banaćani kažu "u sred" otvorili smo paviljon nazvan "Isidorina s(c)ena", uz koncert u sali Galerije Kulturne stanice Baštinar mlin, gde je brojna publika mogla da uživa u delima Isidore Žebeljan - dodaje Stojačić, ističući da je to samo mali doprinos kulturi sećanja na Isidoru, gde je slovo "c" apostrof i naziv ima dvojako značenje "Isidorina scena", letnja pozornica na kojoj treba da nastupaju i stasavaju mladi umetnici, deca iz škole, ali i "Isidorina sena", njena senka koja treba da ostane i da lebdi zauvek iznad perleskog parka i podseća na neizrecivo veliko delo Isidore Žebeljan.

- Paviljon na koji smo izuzetno ponosni je i asocijacija na muzičke paviljone srednjoevropskih parkovskih mobilijara, kreiran u kružnom obliku, sa osam stubova koji asociraju na osam tonova oktave, a u paviljonu su četiri klupe koje nedvosmisleno asociraju na nešto što je centralna priča Isidorinog opusa, a to je muzika za kvartet - nastavlja arhitekta Stojačić, uz napomenu sa su stubovi povezani lukovima koji u prepletu čine svod, nezavršenu nebesku kupolu koja asocira na čuveni banatski "šlingeraj", beli vez, na nešto što je Isidora tako uspešno koristila kao motiv u svojim delima.

Zoran Stojačić , Foto: Grad Zrenjanin

Zbirka pet valjnih stolica nemačkih proizvođača Miag i Seck, koji spadaju u najkvalitetnije proizvođače mašina za mlevenje u mlinovima, ukras je Starog mašinskig mlina u Perlezu, koji se kao Stanica kulture Baštinar našao na mapi Zrenjanina, kao prestonice srpske kulture u narednoj, 2025. godini.

- Organizovanjem brojnih koncerata, literarnih i književnih večeri, dokazali smo spremnost da učestvujemo u najznačajnijem kulturnom projektu za ceo Banat i ubeđen sam da će pasionirani ljubitelji kulture i događaja iz Perleza odlaziti sa utiskom da su na raskrsnici vekova, u pravom svetlu doživeli duh tipično banatskog sela Perlez - ubeđen je Stojačić.

Vlada Srbije je 19. aprila ove godine proglasila centar Perleza za prostornu kulturno-istorijsku celinu, a nastanak ove zaštićene ambijentalne celine vezuje se za sredinu 18. veka i jednu neobičnu priču, gotovo prećutanu istorijsku činjenicu o kratkotrajnom boravku Katalonaca u Banatu.

Katalonski grof Markiz Ramon de Viljana Perlas, je 1752. godine, kao nekadašnji predsednik državne blagajne Tamiškog Banata, dao ukaz o spajanju sela Sige i fortifikacijskog vojnog utvrđenja, koji se i danas zove Šanac.

EPOHA Unutrašnjost Starog mlina u Perlezu, Foto B. Grujić

Između tadašnje dve razdvojene celine, osmišljava se novo središte naselja u kojem se oko prostranog parka grade reprezentativni objekti javnog karaktera, škola, crkva, parohijski dom, župni dvor, pošta, vodna uprava, mlin.

- U sedištu nekadašnje žandarske uprave, danas je kafana, a u objektu mlina je Kulturna stanica Baštinar - naglašava Stojačić, najzaslužniji za kulturno i istorijsko oživljavanje mlina, uz napomenu sa je u znak zahvalnosti grofu, donosiocu progresa naselju, selo dobilo ime Perlas varoš, da bi vremenom u nazivu ostalo samo grofovsko prezime Perlez.

Foto B. Grujić

Stari Perležani i dan danas, kada nekim poslom treba da idu do centra sela, kažu "idem u varoš".

Foto Grad Zrenjanin

Zvuci starog klavira

U KULTURNU stanicu Mlin unet je klavir pokojne kompozitorke Isidore Žebeljan na kojem je svirala kada bi dolazila kod roditelja u Perlez. Prostor Starog mlina odjednom je živnuo, Isidorin dobri duh opčinio je zidove, stolice se drmusaju po taktu njenih biserno iskrenih kompozicija u kojima su sažeti Banat i cela ravnica.

Foto: Udruženje Baštinar

Knjiga o Srbima u Banatu

KAD je sin cara Lazara, despot Stefan Lazarević, poveo Srbe na sever, posle Kosovske bitke, ugarski kralj Žigmund Luksemburški mu je dao Banat na upravljanje. Od tada smo mi, kao Svetosavski Srbi u Banatu, navodi se u knjizi dr Milana Micića, "Srbi u Banatu", a o ovoj seobi Srba iz 1411. godine, u knjizi piše i prof. dr Ferenc Nemet, iz ugla mađarske istoriografije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije