PLETENA OD ZLATNIH NITI, BILA JE SIMBOL PRESTIŽA: U Kikindi organizovana obuka vezilja za izradu čuvenih kapa - zlatara (FOTO)
ČUVENA kapa - zlatara, u 19. veku bila je simbol prestiža. Imale su je samo žene iz bogatih kuća, prvi put su je stavljale na glavu na venčanju, pa se zato kaže da je to kapa udatih žena.
Foto: R. Šegrt
Veoma je skupa, a takvom je čine ne samo skupoceni materijali, već još više dugotrajan i težak način ručne izrade. Tako raskošnu kapu nije jednostavno napraviti, kaže nam Dobrila Boba Aškrabić, mentorka polaznicima radionice za izradu ovakve vrste oglavlja, koju je organizovala ženska pevačka grupa "Melizmi" iz Kikinde.
Ta kapa je deo kulturnog nasleđa Banata, nastala je u 17, a procvat je doživela u 18. i 19. veku. Vrlo je retka, jer je to ritualna kapa, a ne svakodnevna nošnja.
- Imale su je isključivo devojke iz bogatih porodica, kao svadbenu kapu. Zlatara nije bila pristupačna siromašnijim slojevima, ne samo zbog zlatnih konaca i šljokica, već i zbog dužine i veštine izrade.
Ne može se precizno odrediti vreme potrebno za izradu jedne kape, ali sve što se radi u zlatovezu, dugo traje - objašnjava Boba Aškrabić, veliki poznavalac izrade ukrasnih delova narodne nošnje.
Ovakve kape, kaže, nisu radile žene pojedinačno, već su nastajale isključivo u specijalizovanim radionicama. Najpoznatije "zlatarke" bile su u Melencima kod Zrenjanina. Iako se smatra da ih je bilo i u Sremu i Bačkoj, ipak, je ovakva kapa najviše karakteristična za Banat.
- Ona ne može da se pere, jer ima podlogu, odnosno kalotu od kartona i debelog platna.
Foto: R. Šegrt
Pojas za narodnu nošnju
"MELIZMI" su u septembru organizovali i radionicu o izradi pojaseva za narodnu nošnju. Učestvovalo je više od dvadeset polaznica iz naše zemlje i inostranstva. Obuka je realizovana uz podršku Ministarstva bez portfelja, Kancelarije za saradnju Srbije i dijaspore.
Radi se od skupljih materijala: pliša, satena, svile, brokata, ali se podlaže kartonom, jer je kaloti potrebna čvrstina da održi oblik. Kalota kompletno sakriva kosu, a sa zadnje strane su dve drugetrake ili šlajfne koje sežu do ispod pojasa. One su, takođe, ukrašene zlatovezom i dvoslojne su, jer imaju podstavu. Tradicija je bila da se na kapi izveze i godina izrade, a najčešće inicijali mlade kojoj je pripadala. Danas nema mnogo primeraka ovakvog oglavlja, a sačuvani primerci čuvaju se u muzejima - opisuje Aškrabićeva.
Foto: R. Šegrt
Inače, oglavlja, pa i kape su tradicionalno vrlo različite kod Srba, zavisno od područja do područja, a smatra se da je ovakva, izdignutog oblika, u Vojvodinu stigla sa seobom Srba. Za razliku od juga Srbije, gde su kape drugačije ornametike, banatske zlatare imaju floralne motive, samo ponekad neku izvezenu pticu, a vez je obogaćen poludragim kamenjem, šljokicama, perlicama.
- Narodni muzej u Kikindi u svojoj zbirci ima nekoliko kapa zlatara, a jedna je deo stalne postavke. Ona je imala i tradicionalno i simboličko značenje. Obično je svekrva poklanjala mladi koja dolazi u kuću. Drago mi je da se kroz ovakve projekte neguje tradicija - kaže Slavica Gajić, viši kustos etnolog kikindskog Narodnog muzeja.
Radionicu za obuku žena za izradu kape zlatare grupa "Melizmi" organizovala je kao projekat "Očuvanje tradicije i ekonomska revitalizacija kroz proizvodnju kape zlatare", uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
- Danas se na tržištu ovakve kape prodaju po ceni od oko 1.000 evra i sve češće predstavljaju inovativni modni detalj poznatih modela - navodi Biljana Mandić, predsednica grupe "Melizmi".
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
GROB POSETIO POSLE 10 GODINA: Zašto Tesla svom ocu Milutinu nije došao na sahranu
DESET godina nakon smrti oca, 1889. godine, Nikola Tesla dolazi u rodni kraj da podigne spomenik ,,Svome dobrom ocu“
22. 02. 2025. u 14:31
MILI SAM SEBE UPUCAO U RUKU: "Rupa u dlanu kroz koju može da se gleda, imao sam sreće - pištolj je u tom trenutku bio pun"
"IMAO SAM SREĆE": Mili sam sebe upucao u ruku
21. 02. 2025. u 13:55
"Sa Peđom sam izgubila nevinost, a onda sam sa njim slavila kada je postao otac"
"MOJA prva ljubav."
22. 02. 2025. u 17:53
GRAD U KOME NE SMETE DA UMRETE: 70 godina NIJEDAN pokojnik - evo zašto (VIDEO)
ČAK ni ako ste stanovnik ovog grada ne smete da umrete na ovom mestu.
22. 02. 2025. u 21:55
ŠOK: Pobednik nacionalnog takmičenja ODBIO da učestvuje na Evroviziji
"SVESTAN sam da je to jedna od onih stvari koje vam se dešavaju možda samo jednom u životu."
22. 02. 2025. u 20:20 >> 20:24
BAJA MALI KNINDžA OTKRIO: Vojvoda Momčilo je svake noći sanjao isti san
ČETNIČKI vojvoda Momčilo Đujić od 1945. godine do smrti 1999. godine živeo je daleko od svog rodnog kraja.
21. 02. 2025. u 19:14
PUTIN OTKRIO ZASTRAŠUJUĆE DETALjE O "OREŠNIKU" Bojeva glava izdržava temperaturu kao na Suncu
RUSKI predsednik Vladimir Putin izjavio je da bojeve glave hipersoničnog sistema "orešnik" mogu da izdrže ekstremne temperature, uporedive sa temperaturom na površini Sunca.
21. 02. 2025. u 14:16
NOVINARIMA REKLA SAMO OVU REČENICU: Bivša gradonačelnica Niša sa lisicama na rukama sprovedena u zgradu UKP-a u Nišu (FOTO/VIDEO)
BIVŠA gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski, koja je danas privedena u velikoj akciji policije protiv korupcije, sa lisicama na rukama dovedena je u zgradu Uprave kriminalističke policije u Nišu.
21. 02. 2025. u 13:38
TAST OČITAO LEKCIJU VELjKU Šta je poručio zetu: "To u Beogradu nije mogao videti"
BOGDAN Rodić, otac Bogdane Ražnatović, jednom prilikom govorio je o najmlađoj ćerki koja je danas udata za Veljka Ražnatovića. Bogdan je tada naveo da je odmah na početku veze skrenuo pažnju Veljku pažnju na to kakva je njegova Bogdana.
22. 02. 2025. u 12:26
Najnovije iz rubrike
GODIŠNJICA DRUGE OBNOVE MANASTIRA RAČA: Božja milost sačuvala kolevku srpske kulture
Od tog dana 1795. kada je u ruševinama zatekao manastir Raču, od Turaka uništenu kolevku srpske književnosti i moderne kulture, navršilo se 230 godina. Episkop, zamenik beogradskog mitropolita, ustanički vojvoda, arhimandrit, a tada devetnaestogodišnji mladić Hadži Melentije Stevanović, obnovio je svetinju u podnožju Tare za samo godinu dana, narodni pesnik je ove događaje sačuvao u epu „Početak bune na dahije“, tako se dogodilo da je Božja milost kroz duh jednog velikana od propasti sačuvala zadužbinu kralja Dragutina iz 13. veka koja i danas traje kao večiti, neizbrisivi zalog srpske vere i kulture.
22. 02. 2025. u 11:20
ČETIRI JUNAKINJE IZ LUČANA: Marijana, Ivana i Slađana odvajaju sredstva od plata, a Marija od penzije, za pakete hrane, kućne hemije...
ŽENE iz Lučana, njih četiri, već godinama su jedina ili retka svetla tačka u životima mnogih nevoljnika, bolesnih, beznadežnih i socijalno ugroženih pojedinaca, pa čak i porodica u dragačevskom kraju. Marijana Maša Dunjić (32), Ivana Tomašević (40), Slađana Rendulić (44) i Marija Mara Đokić (45), obilaze porodice lošijeg materijalnog stanja, nose im pakete hrane i proizvoda kućne hemije, a ako u tim porodicama ima dece, nose im i novogodišnje paketiće, garderobu i igračke. Obilaze i stare koji su ostali sami na selima i donose im lekove i hranu. Sve to sredstvima koja njih tri same mogu da izdvoje od plate koju primaju u jednoj fabrici u Lučanima i od Marijine invalidske penzije, ali i od pomoći same fabrike, kao i sugrađana i svih ljudi dobre volje, koji im iskreno pomažu.
21. 02. 2025. u 11:00
TVRĐAVA ZAPAMTILA VELIKI RAT I JOŠ VEĆE RAZARANJE: Posledice bombardovanja i danas vidljive u poslednjoj prestonici srpske srednjovekovne države
ŠEST vekova Smederevska tvrđava odoleva vremenu i osvajačima, najviše je stradala u 20. veku, a rane su vidljive i danas.
21. 02. 2025. u 07:15
SAD HOĆE I "JUGOM" DA OSVOJE KILIMANDŽARO: Pola veka otkad su "stojadinom" stigli na vrh Afrike, u Kragujevcu planiraju novi poduhvat
ČUVENA ekspedicija Kragujevac - Kilimandžaro, vožena je pre ravno pet decenija. Nju je 1975. organizovala nekadašnja Fabrika automobila "Zavodi Crvena zastava" da bi dokazala da su njena vozila kvalitetna i izdržljiva. Jubilej je obeležen u Kragujevcu podsećanjem na taj nesvakidašnji poduhvat, ali i najavom sličnog na koji će ovog puta poći potpuno novi "jugići", na čijem se prototipu radi.
21. 02. 2025. u 07:00
MOJA JE VUČICA PROMENILA ĆUD: Aleksandar iz Sevca kod Štrpca ima nesvakidašnjeg ljubimca
PRELEPA, ali često surova priroda na obroncima Šar-planine zna mnogo puta da iznenadi svojom ćudljivošću. Pogotovu snežne mećave i sneg koji traju više meseci, a ponekad gotovo i tokom cele godine. Zato su ovdašnje šume pogodne za život raznih zveri koje baš takva priroda oblikuje. Ali svako pravilo ima izuzetak pa tako i vuk može da promeni ćud. Upravo o tome najbolje svedoči Aleksandar Paljić iz šarplaninskog sela Sevce kod Štrpca koji ima nesvakidašnjeg ljubimca - vučicu Miu.
20. 02. 2025. u 11:19
Komentari (0)