Reportaže

VRAĆAJU STARI SJAJ FRESKAMA: U Sabornom hramu u Negotinu, stručnjaci već drugu godinu rade opsežnu restauraciju 1.700 kvadrata (FOTO)

S. M. JOVANOVIĆ

29. 11. 2024. u 18:00

ZA Saborni hram Svete Trojice u Negotinu, podignut između 1872. i 1874, s pravom se kaže da je jedan od najlepših u Srbiji.

ВРАЋАЈУ СТАРИ СЈАЈ ФРЕСКАМА: У Саборном храму у Неготину, стручњаци већ другу годину раде опсежну рестаурацију 1.700 квадрата (ФОТО)

Monumentalan i nadaleko poznat po veličanstvenoj arhitekturi i umetničkim delima, već drugu godinu je "domaćin" stručnjacima koji u susret obeležavanju veka i po od njegovog osvećenja, rade opsežnu restauraciju i vraćaju mu nekadašnji sjaj.

- U drugoj smo fazi radova. Sve ide po planu, trudimo se da ispoštujemo rokove. Težak je posao, mnogo živopisa je oštećeno, ali se restauratori koji su zaista pravi majstori trude da to urade najbolje i vrate freske u prvobitno stanje - kaže prota Marjan Kerčulj, arhijerejski namesnik negotinski.

Uz mnogo posvećenosti i truda stručnjaka koji svaki detalj pažljivo restauriraju, završena je sanacija poda, jedinstvenog teraco-mozaika na površini od 350 kvadrata. Posle 123 godine, boje i detalji živopisa ponovo dobijaju svoju živost: okončani su radovi na freskama u oltaru, a nastavljaju se u glavnom delu hrama. Čađ i patina uklanjaju se sa gotovo 1.700 kvadrata fresaka.

SAKRALNA I UMETNIČKA BAŠTINA

NAŠ hram nije samo mesto duhovnosti već i neprocenjiv kulturni spomenik. Njegova obnova simbolizuje očuvanje ne samo sakralne već i umetničke baštine Srbije. Ova restauracija ne samo da čuva prošlost već i stvara temelj za budućnost u kojoj će Saborni hram Svete Trojice nastaviti da inspiriše, okuplja i svedoči o bogatoj kulturnoj i duhovnoj istoriji Negotina i Srbije. Planiramo u trećoj fazi radova, 2025, uređenje priprate. Nadamo se da ćemo uspeti da pronađemo i sredstva za fasadu, kojoj je, takođe, neophodna obnova, kao i za uređenje porte - kaže prota Marjan Kerčulj.

- Radimo u delu naosa, uradili smo jedan svod, na redu je sledeći. Glavni posao nam je čišćenje, fiksiranje, uglavnom ima mnogo izljuskane boje. Tu je moralo da se krene od fiksiranja nosioca, pa ljuspica boja i tek je onda moglo da se čisti. Očigledno je da su zidovi puni čađi preko koje je napadala i prašina i ovoj crkvi baš treba jedno ozbiljno umivanje - kaže Branko Radović, konzervator crkvenog slikarstva.

POGLEDAJ GALERIJU

Zidovi sabornog hrama Svete Trojice, postali su u osvit 20. veka, "platno" za tri umetnika čiji se stilovi i vizije prepliću u jedinstvenoj sintezi umetnosti i duhovnosti. Freske Stevana i Poleksije Todorović, poznatog umetničkog para građanske Srbije prosto odišu suptilnošću sa elegantnim detaljima i jasnim bojama. Treći "rukopis" pripada Knjaževčaninu Milisavu Markoviću, najplodnijem crkvenom slikaru tog doba čiji su radovi upotpunili monumentalnost negotinskog hrama.

ZA GRADNjU 978.172 GROŠA

CRKVA u Negotinu građena pod nadzorom preduzimača Štajnehčera, osveštana je na Đurđevdan 1876. Zidari su dovedeni iz Italije jer su tada njihovi majstori važili za najbolje. Podignuta je sredstvima starije negotinske Crkve Rođenja Presvete Bogorodice, iz 1803, novcem tadašnjih esnafa i Opštine, a koštala je čak 978.172 groša.

- Živopis je izveden izuzetno kvalitetno, pogotovu što je i sam hram takav. Vođeno je tada računa o svakom detalju i sve je u hramu odrađeno zaista vrhunski - dodaje Radović.

POGLEDAJ GALERIJU

U hramu se ovih dana obavljaju i opsežna geodetska i strukturna ispitivanja fasade, a procenjuju se i oštećenja da bi se izradila neophodna tehnička dokumentacija.

Restauratori na skelama i sa planinarskom opremom

- Konstatovano je da, iako je fasada na prvi pogled u dobrom stanju, postoje oštećenja koja su takvog karaktera da mogu biti opasna za vernike koji dolaze, da može da dođe do obrušavanja i da je pravi trenutak da se krene u obnovu. Time ćemo postići bezbednost i sprečiti devastaciju fasadnih elemenata i njihovih oblika i omogućiti da se fasada na pravi način rekonstruiše i obnovi - kaže Miodrag Mladenović, arhitekta-konzervator iz Studija arhitekture i restauracije u Pančevu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

RUSI OTKRILI PLAN NATO-a: Okupiraće Ukrajinu i podeliti je između ove četiri države!

Svet

0 31

RUSI OTKRILI PLAN NATO-a: Okupiraće Ukrajinu i podeliti je između ove četiri države!

NATO plan za Ukrajinu suštinski znači raspoređivanje u zemlji takozvanog „mirovnog kontingenta“ od oko 100 hiljada ljudi i, faktički, njenu okupaciju, a ukrajinske teritorije će podeliti Velika Britanija, Nemačka, Poljska i Rumunija, saopštila je Spoljnoobaveštajna služba Rusije.

29. 11. 2024. u 09:36

UPOZORENJE HRVATSKOG BEZBEDNJAKA: U slučaju rata ne bismo zaštitili ni sedminu stanovništva

Region

0 14

UPOZORENjE HRVATSKOG BEZBEDNjAKA: U slučaju rata ne bismo zaštitili ni sedminu stanovništva

HRVATSKA, u slučaju rata, ne bi mogla da zaštiti ni sedminu stanovništva, hrane ne bi bilo ni za mesec dana, a stanovništvo ne bi razlikovalo sirenu za opštu od one za vazdušnu opasnost

29. 11. 2024. u 08:16

SVAĐALI SE UŽIVO U PROGRAMU: Aca Stojanović krio vezu sa poznatom voditeljkom

Poznati

0 0

SVAĐALI SE UŽIVO U PROGRAMU: Aca Stojanović krio vezu sa poznatom voditeljkom

IAKO je javna ličnost, o Acinom privatnom životu ne zna se gotovo ništa.

29. 11. 2024. u 11:24

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

PROFESOR DR NEBOJŠA DENIĆ NIJE SAMO PREDAVAČ I NAUČNIK: Posvećeni je humanitarac, pomaže svetinje i bolesnu decu na Kosovu i Metohiji

Reportaže

0 0

PROFESOR DR NEBOJŠA DENIĆ NIJE SAMO PREDAVAČ I NAUČNIK: Posvećeni je humanitarac, pomaže svetinje i bolesnu decu na Kosovu i Metohiji

U OBRAZOVANjU je više od trideset godina. Prvi put, dnevnik je u ruke uzeo 1986, kada je počeo da radi kao profesor u Srednjem obrazovnom centru u Lipljanu. Karijeru je nastavio na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Doktor je tehničkih i ekonomskih nauka, ali je pre i iznad svega, kako ističe, Srbin sa Kosova i Metohije, gde sa suprugom i troje dece živi. U Lipljanu, na centralnom Kosmetu.

28. 11. 2024. u 16:03

TUMAČENJE PROŠLOSTI ODREĐUJE BUDUĆNOST: Veliki međunarodni skup o modernoj srpskoj istoriografiji danas i sutra u Domu vojske u Beogradu

Reportaže

0 3

TUMAČENJE PROŠLOSTI ODREĐUJE BUDUĆNOST: Veliki međunarodni skup o modernoj srpskoj istoriografiji danas i sutra u Domu vojske u Beogradu

ISTORIJA je opasna nauka kada se zloupotrebljava u političke svrhe, od zloćudnog kreiranja javnog mnjenja i protiv celih naroda do opravdanja vojne agresije na njih, što su Srbi osetili krajem 20. i početkom 21. veka.

28. 11. 2024. u 07:30

ČUVAJU BAŠTINU, ODOLEVAJU IZAZOVIMA: U Galeriji nauke i tehnike SANU 29. novembra okrugli sto o životu Srba u Severnoj Makedoniji

Reportaže

0 0

ČUVAJU BAŠTINU, ODOLEVAJU IZAZOVIMA: U Galeriji nauke i tehnike SANU 29. novembra okrugli sto o životu Srba u Severnoj Makedoniji

ODBOR za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Srpski kulturno-informativni centar "Spona" iz Skoplja, organizuju okrugli sto "Život Srba u Severnoj Makedoniji: istorijat, izazovi i perspektive" koji će se održati sutra u Galeriji nauke i tehnike SANU.

28. 11. 2024. u 06:15

RADI DA POMAŽU ZEMLJACIMA U LIVNU I GRAHOVU: Jubilarno 15. druženje Krajišnika kod Novog Sada (FOTO)

Reportaže

0 7

RADI DA POMAŽU ZEMLJACIMA U LIVNU I GRAHOVU: Jubilarno 15. druženje Krajišnika kod Novog Sada (FOTO)

Lepših krajeva možda ima, ali dražih nigde. Ovim rečima Meše Selimovića opisuju Livnjani i Grahovljani koji žive u Srbiji razloge svog okupljanja jednom godišnje u Bačkom Jarku kod Novog Sada.

27. 11. 2024. u 22:15

SVOJU ISTORIJU HRVATI TEMELJE NA SRPSKOM KNEZU: Udruženje izbeglih, prognanih i ugroženih traži povratak krstionice kneza Višeslava iz Splita

Reportaže

0 23

SVOJU ISTORIJU HRVATI TEMELJE NA SRPSKOM KNEZU: Udruženje izbeglih, prognanih i ugroženih traži povratak krstionice kneza Višeslava iz Splita

UDRUŽENjE izbeglih, ugroženih i prognanih lica Srbije uputilo je Ministarstvu kulture, Ministarstvu inostranih poslova, Vladi Srbije i Srpskoj pravoslavnoj crkvi inicijativu da se krstionica kneza Višeslava iz Arheološkog muzeja u Splitu vrati Srbiji, jer je bila namenjena srpskom srednjovekovnom vladaru.

27. 11. 2024. u 07:00