POČELA TRODNEVNA MANIFESTACIJA "DANI MATICE SRPSKE U SREMSKIM KARLOVCIMA": I žene bile veliki zadužbinari
KNjIŽEVNIK i dobrotvor Eustahija Arsić iz Arada u današnjoj Rumuniji, prva se 1837. sa 50 priloženih forinti odazvala molbi Matičinog sekretara Teodora Pavlovića, upućenu Srpkinjama da postanu priložnici naše najstarije institucije književnosti, nauke i kulture koju su naši preci osnovali 1826. u Pešti. Eustahija je ubrzo postala i prva žena koja je objavila poeziju u Matičinom Letopisu čiji 200. rođendan obeležavamo cele ove godine.
Foto: D. Dozet
Ova istorijska priča o Arsićevoj, dopunjena i sećanjima na prve žene dobrotvore i druge velike Srpkinje tog vremena, obeležila je u utorak veče u Karlovačkoj gimnaziji početak trodnevne manifestacije "Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima" koja će trajati so 5. decembra.
Dr Jelena Veselinov objasnila je da su Srpkinje u Ugarskoj relativno rano stekle mogućnost za ekonomsku i pravnu samostalnost. Matica je bila uzor prvim ženskim udruženjima obrazovanih i bogatih Srpkinja u Austrougarskoj krajem 19. veka, koja su imala za cilj očuvanje identiteta srpskog naroda.
Foto: Galerija Matise srpske
- Prva žena zadužbinar Matice srpske bila je Sofija Pasković. Matici je zaveštala 1871. zadužbinu za pomaganje srpskih učenika, a poklonila je i 155 knjiga. Izrađen je i njen portret koji je vlasništvo Matice srpske - naglasila je dr Veselinov koja je sa dr Svetlanom Milašinović i dr Aleksandrom Novakov, govorila sinoć o znamenitim Matičinim ženama.
Najpoznatija zadužbinarka i narodna dobrotvorka je Marija Trandafil. Testamentom je 1878. ostavila Matici srpskoj veliko imanje za osnivanje zadužbine, vaspitnog zavoda za srpsku siročad koja će nositi njeno ime.
U međuratnom periodu zabeležen je veći broj žena koje su bile saradnice Matice srpske. Najbrojnije, njih više od 20, su bile saradnici u Letopisu: Desanka Maksimović, Anica Savić Rebac, Isidora Sekulić...
Večeras, takođe u najstarijoj srpskoj gimnaziji osnovanoj u Karlovcima 1791, o "Srpskim seobama u vojvođanskim krajevima Banatu, Bačkoj i Sremu od 15. do 20.veka" govoriće dr Milan Micić, dr Aleksandar Horvat i mr Pavle Orbović.
Foto: Vikipedija
- Seobe Srba prouzrokovane su ratovima, pojavama gladi i bolestima. Doseljeni Srbi većinom su bili vojnici i predstavljali su garant, kroz istoriju, u odbrani Evrope od turskih napada. Seoba je bilo i u peridu kada je stabilizovana granica na Dunavu, kada je s jedne strane bila Turska, na teritoriji današnje centralne Srbije, a sa druge Habzburška monarhija, i tada se na prostor Vojne krajine koja je postojala u Banatu, Bačkoj i Sremu, slivaju seobe često iz zapadnih srpskih krajina Banije, Korduna i Dalmacije - kaže dr Micić.
PRIVATNO I JAVNO...
MANIFESTACIJA "Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima" biće završena u četvrtak, 5. decembra Okruglim stolom "Privatno i javno u životu srpskog naroda u vojvođanskim krajevima od 18. do 20. veka". O ovoj temi govoriće prof. dr Vladan Gavrilović, docent dr Srđan Orsić, dr Milan Micić, dr Jelena Veselinov, dr Snežana Mišić, mr Pavle Orbović, msr Milena Kulić, msr Sanja Perić i Bogdan Šekerić.
Bilo je seoba i u 20. veku, pre svega kroz međuratnu kolonizaciju srpskih dobrovoljaca kada je u Vojvodinu pristiglo oko 70.000 ljudi, a potom i velika kolonizacija partizanskih boraca 1945. do 1948.
- Slede ekonomske seobe iz dinarskih krajeva koje se pojavljuju pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina sve do građanskog rata u Jugoslaviji, devedesetih, koji je izazvao nova pomeranja stanovništva ka Vojvodini - naglašava dr Micić istorijsku činjenicu da je Vojvodina uvek bila prostor na koji se intenzivno doseljavalo stanovništvo.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
TUŽAN DAN ZA RTS: Preminula autorka "Jedne pesme, jedne želje" - odlazak bivše urednice Erne Perić
NAJPOZNATIJI serijal koji je autorski potpisala bio je "Jedna pesma, jedna želja".
06. 12. 2025. u 15:52
KARLEUŠA OTKRILA CECI ISTINU O SNAJI: Nije ostala ravnodušna na reči o Veljku i Bogdani
PEVAČICA Olja Karleuša, koja je rodom iz Titela, otkrila je kakva je zapravo snajka Cece Ražnatović, Bogdana.
07. 12. 2025. u 15:45
KAKAV ŠOK! Srbija ostala bez četvrtfinala Svetskog prvenstva! Naše rukometašice izgubile od Crne Gore i to kako!
Ženska rukometna reprezentacija Srbije je na šokantan način ostala bez plasmana u četvrtfinale Svetskog prvenstva jer je u meču u kome joj je i bod bio dovoljan izgubila od Crne Gore - konačan rezultat glasio je 17:33 (9:13) posle zaista neverovatnih dešavanja na parketu u Dortmundu, na kome je naročito briljirala Armel Keli Atinžre, golman Crnogorki, koja je ostvarila čak 18 odbrana, zaustvivši nestvarna 62% šuteva koji su išli ka golu koji je čuvala.
06. 12. 2025. u 17:00 >> 17:01
MASOVNI OTKAZI I STRAH U REDAKCIJI "PINKA": Voditelj pitao Željka da li je na "crnom spisku"
POSLEDNjIH meseci u ovoj medijskoj kući došlo je do više otkaza...
07. 12. 2025. u 13:19
Koliko je EU IZGUBILA miliona € zbog sankcija Rusiji? Brojka nezamislivo velika - Moskva objavila tačnu cifru po njenoj proceni
"OVE mere predstavljaju ključni alat neokolonijalne politike "kolektivnog Zapada", koja ima za cilj da zadrži opadajuće dominiranje i ograniči suverena prava drugih zemalja na politički izbor i tehnološki razvoj."
06. 12. 2025. u 21:38
"OD PENZIJE LEPO ŽIVIM": Ceca Kitić dobija pozamašnu svotu novca od države
CECA KITIĆ je nedavno otkrila da ima nacionalnu penziju
07. 12. 2025. u 17:31
"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku
PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.
07. 12. 2025. u 13:36
NOVO REŠENjE ZA UKRAJINU: Evropa pravi plan u slučaju da se SAD povuku iz konflikta
EVROPSKE diplomate pripremaju scenario podrške Ukrajini u slučaju povlačenja SAD iz konflikta, prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore.
07. 12. 2025. u 13:19
Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.
07. 12. 2025. u 11:41
Najnovije iz rubrike
AKO SE VRATIMO KUĆI, ZA ROMANA VIŠE NEMA ŽIVOTA: Roditeljima devetogodišnjeg dečaka iz Niša potrebna podrška za nastavak lečenja u Novom Sadu
MALENI Roman Šarenac (9) iz Niša nikada nije progutao hranu, nijeprogovorio, niti načinio korak bez tuđe pomoći. Ali zna da pušta pesme na telefonu, ume da uveliča sliku na ekranu, da ubrza i uspori pesmicu, da pokaže šta želi.
03. 12. 2025. u 15:20
KUJUNDŽILUK JE PONOVO U MODI: Izložba starog i savremenog nakita izgrađenog tradicionalnom tehnikom
Izložba tradicionalnog nakita, pod nazivom „Nezaborav“, iz spomen zbirke Hristifora Crnilovića i savremenog nakita autorke Ivane Stanković, umetnice iz Leskovca, postavljena je u galeriji Leskovačkog kulturnog centra.
01. 12. 2025. u 12:58
VODA I ZA VUKOVE I ZA BELOGLAVE SUPOVE: Na obroncima Jadovnika napravljeno pojilište za divljač
NA padinama Jadovnika već 16 godina pod vedrim nebom postoji "restoran" sa najneobičnijim gostima na svetu. Na hranilište u mestu Kašan, kodPrijepolja, dolaze beloglavi supovi, lisice, mrki medvedi, vukovi i drugedivlje životinje, a divljač iz tog kraja nedavno je dobila i pojilište. Napravilo ga je, za retke i strogo zaštićene vrste životinja, Udruženjegrađana "Jadovnik - oaza netaknute prirode". Projekat koji se sprovodiod juna realizovan je kroz inicijativu "EU za Zelenu agendu u Srbiji", aobuhvatio je i postavljanje novog sistema video-nadzora i izgradnju pratećeinfrastrukture.
29. 11. 2025. u 14:00
Komentari (0)