POČELA TRODNEVNA MANIFESTACIJA "DANI MATICE SRPSKE U SREMSKIM KARLOVCIMA": I žene bile veliki zadužbinari
KNjIŽEVNIK i dobrotvor Eustahija Arsić iz Arada u današnjoj Rumuniji, prva se 1837. sa 50 priloženih forinti odazvala molbi Matičinog sekretara Teodora Pavlovića, upućenu Srpkinjama da postanu priložnici naše najstarije institucije književnosti, nauke i kulture koju su naši preci osnovali 1826. u Pešti. Eustahija je ubrzo postala i prva žena koja je objavila poeziju u Matičinom Letopisu čiji 200. rođendan obeležavamo cele ove godine.
Foto: D. Dozet
Ova istorijska priča o Arsićevoj, dopunjena i sećanjima na prve žene dobrotvore i druge velike Srpkinje tog vremena, obeležila je u utorak veče u Karlovačkoj gimnaziji početak trodnevne manifestacije "Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima" koja će trajati so 5. decembra.
Dr Jelena Veselinov objasnila je da su Srpkinje u Ugarskoj relativno rano stekle mogućnost za ekonomsku i pravnu samostalnost. Matica je bila uzor prvim ženskim udruženjima obrazovanih i bogatih Srpkinja u Austrougarskoj krajem 19. veka, koja su imala za cilj očuvanje identiteta srpskog naroda.
Foto: Galerija Matise srpske
- Prva žena zadužbinar Matice srpske bila je Sofija Pasković. Matici je zaveštala 1871. zadužbinu za pomaganje srpskih učenika, a poklonila je i 155 knjiga. Izrađen je i njen portret koji je vlasništvo Matice srpske - naglasila je dr Veselinov koja je sa dr Svetlanom Milašinović i dr Aleksandrom Novakov, govorila sinoć o znamenitim Matičinim ženama.
Najpoznatija zadužbinarka i narodna dobrotvorka je Marija Trandafil. Testamentom je 1878. ostavila Matici srpskoj veliko imanje za osnivanje zadužbine, vaspitnog zavoda za srpsku siročad koja će nositi njeno ime.
U međuratnom periodu zabeležen je veći broj žena koje su bile saradnice Matice srpske. Najbrojnije, njih više od 20, su bile saradnici u Letopisu: Desanka Maksimović, Anica Savić Rebac, Isidora Sekulić...
Večeras, takođe u najstarijoj srpskoj gimnaziji osnovanoj u Karlovcima 1791, o "Srpskim seobama u vojvođanskim krajevima Banatu, Bačkoj i Sremu od 15. do 20.veka" govoriće dr Milan Micić, dr Aleksandar Horvat i mr Pavle Orbović.
Foto: Vikipedija
- Seobe Srba prouzrokovane su ratovima, pojavama gladi i bolestima. Doseljeni Srbi većinom su bili vojnici i predstavljali su garant, kroz istoriju, u odbrani Evrope od turskih napada. Seoba je bilo i u peridu kada je stabilizovana granica na Dunavu, kada je s jedne strane bila Turska, na teritoriji današnje centralne Srbije, a sa druge Habzburška monarhija, i tada se na prostor Vojne krajine koja je postojala u Banatu, Bačkoj i Sremu, slivaju seobe često iz zapadnih srpskih krajina Banije, Korduna i Dalmacije - kaže dr Micić.
PRIVATNO I JAVNO...
MANIFESTACIJA "Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima" biće završena u četvrtak, 5. decembra Okruglim stolom "Privatno i javno u životu srpskog naroda u vojvođanskim krajevima od 18. do 20. veka". O ovoj temi govoriće prof. dr Vladan Gavrilović, docent dr Srđan Orsić, dr Milan Micić, dr Jelena Veselinov, dr Snežana Mišić, mr Pavle Orbović, msr Milena Kulić, msr Sanja Perić i Bogdan Šekerić.
Bilo je seoba i u 20. veku, pre svega kroz međuratnu kolonizaciju srpskih dobrovoljaca kada je u Vojvodinu pristiglo oko 70.000 ljudi, a potom i velika kolonizacija partizanskih boraca 1945. do 1948.
- Slede ekonomske seobe iz dinarskih krajeva koje se pojavljuju pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina sve do građanskog rata u Jugoslaviji, devedesetih, koji je izazvao nova pomeranja stanovništva ka Vojvodini - naglašava dr Micić istorijsku činjenicu da je Vojvodina uvek bila prostor na koji se intenzivno doseljavalo stanovništvo.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"KAKO DA OSTAVIM ŽENU?!" Glumac iz "Vojne akademije" pobegao na selo, sada otvoreno o braku sa glumicom: "Da unesrećim troje dece..."
"MISLIM da deca danas mnogo pate..."
05. 10. 2025. u 16:36
ČOLINA NAJVESELIJA PESMA KRIJE TUŽNU PRIČU: Napisao ju je Branko Radičević za ćerku Vuka Karadžića dok je bio siromašan student
HIT ZDRAVKA Čolića "Pjevam danju, pjevam noću" napisao je Branko Radičević 1847. godine dok je bio zaljubljen u Minu, ćerku Vuka Karadžića.
05. 10. 2025. u 09:43
HRAS ZBOG SNEGA PAO, OŠTETIO CRKVU: Deo meštana ipak se protivi seči "SVETOG DRVEĆA" - simboli kosovskih junaka (VIDEO)
ODLUKA o seči hrastova na Palibačkom groblju izazvala je pravu buru među meštanima.
05. 10. 2025. u 13:44
ŠTA JE SA SAMIROM POSLE RAZVODA OD DžENANA LONČAREVIĆA? Navodno 15 godina živeo u paralelnoj vezi i dobio dvoje dece (FOTO)
DžENAN i Samira imaju dvojicu sinova.
04. 10. 2025. u 07:25
VELjKOVA OBJAVA O RAZVODU: Najveći udarac za dete
VELjKO i Bogdana Ražnatović godinama su u skladnom braku u kom su dobili tri sina, a sada je on objavio snimak u kom se govori o razvodu.
05. 10. 2025. u 17:34
ŠOKANTNA PROMENA: Arijana pokrenula biznis, promenila lični opis - okrenula novu životnu stranicu
UDOVICA fudbalera Siniše Mihajlovića, Arijana Mihajlović okrenula je novu životnu stranicu.
05. 10. 2025. u 14:40
RUSI SE NE ZAUSTAVLjAJU, POJAČALI UDARE NA UKRAJINU Zelenski: Amerika i Evropa moraju da zaustave Putina
RUSIJA je tokom noći 5. oktobra izvela još jedan sveobuhvatan napad na Ukrajinu, u kojem je, prema zvaničnim podacima, poginulo najmanje pet osoba, a najmanje 18 je ranjeno.
05. 10. 2025. u 15:00
(MAPE) OVAKO ĆE SE KRETATI NEVREME U SRBIJI: Pogledajte iz časa u čas, stižu sneg i kiša (FOTO)
POGLEDAJTE kako će se ledeni oblak kretati nad Srbijom i koje krajeve kad pogađa nevreme. Danas i sutra oblačno sa kišom i hladno, osim na severozapadu Vojvodine gde će se zadržati suvo vreme, najavio je RHMZ.
02. 10. 2025. u 10:47
"ISTINA JE - BILA SAM S NjIM" Milica Pavlović priznala za vezu: "Ne znam što sam to krila"
"KADA volim, dajem se bezuslovno. Tada samo treba da mi verujete, ništa drugo. Samo poverenje nemojte da mi izigrate, sve ostalo može. I ja partneru verujem isto tako i onda nećemo imati problem, ali ako se usudi da mi izigra poverenje, to je kraj, u stanju sam da se okrenem i da se pravim da ga nikada poznavala nisam."
03. 10. 2025. u 21:02
Najnovije iz rubrike
ADIO KLAUDIJI U PARIZU: Sa "Novostima" u rukama, 2002. godine, pozirala našem foto-reporteru Mecanoviću
OPROŠTAJ od čuvene italijansko-francuske glumice Klaudije Kardinale (1938-2025), koja je preminula u 87. godini, biće organizovan u utorak 30. septembra u pariskoj crkvi Svetog Roka.
29. 09. 2025. u 16:41
BRANIO OTADŽBINU, ODLETEO U SMRT I VEČNU SLAVU: Kako je major Milan Tepić digao u vazduh magacin sa oružjem da ga se ne dokopaju "zenge"
MAJOR Milan Tepić poginuo je na današnji dan pre 34 godine, kada je tokom borbi sa hrvatskim paravojnim jedinicama "zengama" digao u vazduh skladišta borbenih sredstava "Barutana" u selu Bedenik, nedaleko od Bjelovara, da oružje i municija ne bi bili predati neprijatelju. Major Tepić je razneo magacin sa 170 tona eksplozivnih sredstava, a tom prilkom je stradalo na desetine "zengi". Zbog ovog čina, Tepić je postuhmno odlikovan Ordenom narodnog heroja Jugoslavije.
29. 09. 2025. u 16:31
ZASIJALE FRESKE IZ 13. VEKA: Završeni konzervatorsko restauratorski radovi u Sopoćanima
U MANASTIRU Sopoćani završeni su konzervatorsko-restauratorski radovi, kojima jestabilizovano i zaštićeno zidno slikarstvo južne pevnice Crkve SveteTrojice. Tim Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK) izBeograda, koji je predvodio slikar konzervator Dragan Sučević, 38 danaradio je na oko 25 kvadratnih metara očuvanog živopisa. Na površinamagde nije bilo fresaka postavljen je dekorativni malter, kako bi sezaokružila celina.
29. 09. 2025. u 16:22
ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA HAMAMA RIZNIČARA SULTANA BAJAZITA U SMEDEREVSKOJ TVRĐAVI: Prvi radovi posle četiri decenije
Počele su pripreme za arheološka iskopavanja ostataka turskog kupatila- hamama iz 15.veka u Smederevskoj tvrđavi koje je sagradio glavni rizničar blagajne sultana Bajazita.
29. 09. 2025. u 15:40
POKLONIO MUZEJU ZBIRKU SKULPTURA: Pažnje vredan gest akademskog vajara Slobodana Stojanovića (FOTO)
FOND Zavičajnog muzeja u Paraćinu odnedavno je bogatiji za 11 vajarskih dela – osam portreta, dve skulpture i jedan reljef, koje je ovoj ustanovi poklonio akademski vajar Slobodan Stojanović.
29. 09. 2025. u 11:48
Komentari (0)