RUSKI FILOZOF SRPSKIH KORENA: Nikolaj Vladimirovič Stankjevič, mislilac, pesnik i prosvetitelj 19. veka, bio je ponosan na svoje poreklo
O NIKOLAJU Vladimiroviču Stankjeviču (1813-1840) u Srbiji se vrlo malo zna, iako je ovaj značajan ruski mislilac, pesnik i prosvetitelj bio srpskog porekla. Živeo je svega 27 godina, ali je imao veliki uticaj na rusku književnost i filozofsku misao. Tridesetih godina 19. veka Stankjevič je organizovao kružok u kome su bili i Visarion Belinski, Aleksej Koljcov, Timofej Granovski, Ivan Turgenjev, Mihail Bakunjin, Konstantin Asakov, a kasnije Lav Tolstoj i Fjodor Mihailovič Dostojevski.
Životna priča Stankjeviča delimično je rasvetljena u knjizi "Srbi u Belgorju i Rusiji - neraskidive istorijske i kulturne veze", grupe ruskih i srpskih autora, nedavno predstavljenoj u okviru manifestacije "Dani Belgoroda u Beogradu", ali je, po rečima dr Nebojše Kuzmanovića, direktora Arhiva Vojvodine, na mladim naučnicima da je do kraja istraže.
- Školovao sam se na Filozofskom fakultetu, ali sam tek preko ove knjige upoznao rad Stankjeviča, poreklom Srbina - kaže Kuzmanović. - Uspeo je za kratko vreme da ostvari veliki uticaj na Turgenjeva, Tolstoja, Bakunjina, sa kojim je imao veliku prepisku. Iz nje saznajemo mnogo o Stankjeviču. Školovao se u Rusiji, Italiji, Nemačkoj, gde se upoznao sa tamošnjom idealističkom filozofijom: Kantom, Šeligom, Hegelom. Ne znamo, nažalost, odakle su njegovi preci došli iz Srbije u Rusiju. Naši istraživači imaju zadatak da to otkriju, jer ništa lepše nema nego pronaći veliko neotkriveno delo.
KARTAŠEV: VEROVATNO JE STANKOVIĆ
PRVU Stankjevičevu biografiju, povodom 200 godina od njegovog rođenja, objavio je ruski general i pisac Nikolaj Aleksandrovič Kartašev. Napisao je i knjigu "Život Stankjeviča". Prethodno su u Francuskoj o ovom filozofu objavljene dve knjige.
- U arhivima je zapisano da je rodonačelnik porodice Stankjevič došao iz Srbije - piše Kartašev. - Na poziv Petra Velikog u 18. veku došlo je mnogo ljudi iz Srbije, Bosne, Crne Gore, Slavonije i Dalmacije. Među tadašnjim Srbima koji su došli u Rusiju bili su Miloradovići, Kneževići, Božići, Stojanovići, Popovići, Markovići, Zarići, Mirovići, Horvati i drugi. Ruski istoričari su izračunali da je u 18. veku u Rusiju došlo skoro deset hiljada Srba. Mnoga od tih prezimena su kasnije iskrivljena, pa je sasvim moguće da su se Stankjeviči do dolaska u Rusiju prezivali Stankovići.
U selu Uderevka u Voronješkoj guberniji, u rodnoj kući Nikolaja Stankjeviča smešten je njegov muzej. U njemu se čuvaju mnogi dokumenti i pisma. Jedna od praunuka Stankjeviča radi u Biblioteci "Vladimir Lenjin" u Moskvi. Ona je doktor nauka i zna da su se njeni preci ponosili srpskim poreklom.
- Poznato je da je njegova srpska porodica stekla i rusko plemstvo, čuvajući duboke osobine srpskog karaktera - ističe Pavel Oljhov, profesor filozofije i teologije na Belgorodskom državnom nacionalnom univerzitetu. - Njegovo porodično imanje, kuća u kojoj je živeo, groblje na kojem je sahranjen i aleja koja se pružala uz kuću, značajno su oštećeni u potresnom 20. veku i tek sada se obnavljaju. Ali, slava Nikolaja Stankjeviča nikada nije prestala.
Intelektualni kružok Stankjeviča osnovan u zimu 1831-1832. godine okupio je intelektualce, koji su, po dnevničkim zapisima K. S. Asakova, bili u prvoj fazi mladosti:
- Neki od njih skoro da još nisu mogli da se nazovu mladićima. Drugarstvo, zajednička interesovanja i sklonosti, međusobno su povezivali desetak studenata. Kada bi neko uveče svratio u niske sobice pune duvanskog dima, video bi živopisnu sliku: za klavirom je sedeo mladić lepog izgleda... tamna, gotovo crna kosa spuštala se niz obraze, a divne, živahne, pametne oči oživljavale su njegovu fizionomiju... Iz dijaloškog jezgra ovog kruga, izrastao je cvet ruske književnosti, pisci najrazličitijih karaktera. Tolstoj je, jednom prilikom, za noć pročitao prepisku Stankjeviča i rasplakao se. Kasnije je priznao: "Nikada nisam voleo nekoga kao što sam voleo ovog čoveka." Da je život Stankjeviča i njegovog kružoka trajao duže, možda bi ruska i svetska istorija književnosti i filozofije bile drugačije.
Jedan od klasika ruske književnosti Ivan Sergejevič Turgenjev napisao je:
Turgenjev i Stankjevič su često obilazili okolinu Rima, razgledali spomenike i antičke znamenitosti.
- Često se osećao loše, ali njegov duh nikada nije klonuo, i sve što je govorio o drevnom svetu, o slikarstvu, vajarstvu, bilo je ispunjeno uzvišenom istinom, svežom lepotom i mladalačkim žarom - pisao je Turgenjev. - Jednom smo šetali i govorili o Puškinu, kojeg je strastveno voleo, kao i Gogolja. Počeo je da govori njegovu pesmu jedva čujnim glasom i dok smo se penjali uz stepenice odjednom se zakašljao, maramicom prekrio usta, a na maramici se pojavila krv... Instiktivno sam se trgao, a on je, nasmejan, samo završio pesmu. Povremeno ga je, ipak, obuzimao strah, kao da je osećao blizinu smrti. Niko nije diskutovao tako lepo kao on, čak ni Tolstoj ne bi našao fraze kod njega. U celom njegovom biću, u njegovim pokretima, postojala je neka gracija, kao da je bio carski sin koji nije znao svoje poreklo.
Prijateljovao je Stankjevič i sa Bakunjinom.
- Naše prijateljstvo je neraskidivo... Nije zasnovano na odnosima, zajedničkim životnim interesima ili navici - napisao mu je. - Mi smo se sjedinili oko ideje, ili tačnije, u beskorisnoj ljubavi prema dobru, i ova veza je večna.
PRODAVALI BRAŠNO I VINO
U DRŽAVNOM arhivu u Voronješkoj oblasti je sačuvano da je 1820. godine porodica Stankjevič u svojih pet sela imala više od 300 seljaka. Stankjeviči su prodavali brašno i vino vojsci i floti. Bili su cenjeni i kao dobrotvori. Kad je u Tuli izbio veliki požar 1834. složna braća Stankjevič su dala tadašnjih 100.000 rubalja pomoći, što je u to vreme bio ogroman novac.
Stankjevič je napisao malo u svom kratkom životu. Najvažnije delo, kao i kod drugih filozofa tog vremena, predstavlja njegova prepiska.
- Ni ona ne otkriva mnogo, potrebno je dublje proučiti prepisku Bakunjina, Belinskog, kao i druga sećanja iz tog perioda, kako bismo razumeli njegov izuzetan uticaj - zaključuje profesor Oljhov.
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
"TRAGEDIJA, POČIVAJ U MIRU" Anđušića pogodila vest - našli ga mrtvog: "Nikad ne znate kroz šta ljudi prolaze"
"TRAGEDIJA, počivaj u miru..."
17. 12. 2024. u 18:26
Komentari (0)