POLA VEKA SADI ČETINARE: Zvonko Šarić bez ikakve naknade, dobrovoljno ozelenjava svoj Vrdnik, ali i druga mesta (FOTO)
NA južnoj strani Fruške gore, ugnezdila se varošica Vrdnik, a njegovom okolinom širi se prijatan miris četinara.
Foto: Privatna arhiva
Gorostase od nekoliko metara, decenijama, bez ikakve naknade, s puno ljubavi, sadi meštanin Zvonko Šarić (85), i o njima brine kao o najrođenijim. Poput deteta, raduje se i uživa gledajući kako pred njegovim očima, semenka postaje mladica, a onda prerasta u stablo. I tako, bezmalo pola veka.
U Vrdniku, ispred zgrade mesne zajednice, Zvonko je ovih dana završio sadnju 15 stabala čempresa. Nešto je uspeo sam da stavi u zemlju, a za veća stabla bila mu je potrebna pomoć bagera.
Kada je zasadio prvo drvo, još vitalan iako uveliko gazi devetu deceniju, naš sagovornik ne može tačno da se seti. Nema, veli vremena da vodi evidenciju, ali se priseća da je sa ovim, njegovom srcu milom poslu, intenzivno počeo krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Nikada nije brojao ni koliko je tačno četinara posadio, ali ne zaboravlja da je više od 200 poklonio sugrađanima, ali i žiteljima Beograda, Zrenjanina, Novog Sada...
Foto: Privatna arhiva
- Priroda je moj život! Volim ljude i decu - ovako Zvonko započinje razgovor za "Novosti". - Maltene sam odrastao u šumi. Moj deda je imao salaš iznad Vrdničke kule, tamo sam proveo mnogo vremena. Od najranijeg detinjstva naučio sam na šumu, i sada, u ovim godinama, tamo sam svaki drugi dan. I tako će biti, dok me noge služe. Volim prirodu i da među ljudima širim ljubav prema prirodi.
Foto: Eparhija sremska
BRINE I O MANASTIRSKOM ZVONU
MEĐU svojim Vrdničanima, Zvonko nije poznat samo po ljubavi prema prirodi i sadnji četinara. I danas se vešto, i bez imalo straha popne na zvonik manastira Vrdnička ravanica da popravi ako nešto treba. Iako je zvono od pre nekoliko godina električno, kao vrsni mašinac, sa bogatim iskustvom u Vrdničkom, ali i drugim rudnicima u bivšoj Jugoslaviji, uvek ima nešto da se "majstoriše" i tako već četiri decenije.
- Godine 1984, tadašnji iguman me pozvao da pomognem u održavanju šest zvona, i eto, i dan-danas im popravljam kada nešto treba - kazuje naš sagovornik. - Zvonik je visok oko 60 metara, ali se penjem bez problema, visine se ne plašim. Stalno sam u pokretu, vreme provodim i u bašti i voćnjaku, a najsrećniji sam kada sam sa trogodišnjim unukom Aleksandrom. Ljubav prema prirodi, prenosim na njega.
Želeći da, ne samo on, bude okružen stablima, najviše četinarima, Zvonko je, kao u stihovima Čika Jove Zmaja: "Gde god nađeš zgodno mesto ti drvo posadi", počeo saditi stabla u okolini Vrdnika, ali i šire. I to, na poseban način.
- Sam proizvodim sadnice, iz semena šišarke - objašnjava nam "proces" naš sagovornik. - To sam naučio od svog sina Zorana koji se u Južnoj Africi, iako je diplomirao književnost, bavio hortikulturom. Devedesetih godina sam ga tamo posetio, video šta i kako radi, i po povratku u moj rodni Vrdnik, odlučio sam da se i sam okušam u tome. Semenku posadim u malu saksiju, a onda nastupa proces dug godinu-dve da od nje izraste mladica. Zatim se premešta u veću i tako se presađuje nekoliko puta dok ne dođe vreme za sadnju. Rasad posle klijanja negujem uz mnogo ljubavi i strpljenja, jer je vrlo nežna, kao beba. Posadim deset, 20, 30 semenki, a primi se jedan do dva odsto.
FOTO-SVEDOČANSTVA O RUDNIKU
O SVESTRANOSTI starine Zvonka, svedoči i podatak da je kao strastveni fotograf, sakupio priličan broj fotografija o rudniku u Vrdniku u kojem je radio. Neke je, kao nekadašnji radnik sam snimio, a ima i onih koje je dobijao od porodica rudara. Fotografije izložene u svojevrsnom muzeju u prostorijama vrdničke biskupije, svedoče o prošlosti naselja i života u njemu.
Bliži se polovina februara, a sučevi zraci prijaju, pa Zvonko žuri da završi posao sadnje četinara za ovu godinu. Ima ih pedesetak, koje moraju u zemlju. Od decembra do polovine februara je, veli, najoptimalnije vreme za sadnju, jer tada drveće miruje.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
VOLELA JU JE CELA JUGA: Znate li pravo ime Doris Dragović?
DORIS Dragović jedna je od najpoznatijih pevačica bivše Jugoslavije. Uspela je svojim glasom da zadobije simpatije publike širom regiona, ali godinama nije otkrivala svoje pravo ime.
11. 02. 2025. u 19:27
TENISKA REVOLUCIJA: Ovo je nezapamćeno! Tačka posle koje nema povratka
Tenis ulazi u novu eru.
11. 02. 2025. u 19:45
KUP RADIVOJA KORAĆA - PROMENjENI TERMINI: Evo kada se, zapravo, igraju utakmice!
Iz bezbednosnih razloga, organizatori su odlučili da pomere termine polufinalnih utakmica završnog turnira Kupa Radivoja Koraća, koji se i ove godine održava u Nišu.
11. 02. 2025. u 17:25
PLANINA U KANADI NOSI IME ČUVENOG SRBINA: Junaštvo srpskog naroda pročulo se i preko okeana
VOJVODA Radomir Putnik davno se upisao u redove najvećih srpskih vojskovođa koji je predvodio vojsku u nekim od najneizvesnijih trenutaka naše istorije – Balkanskim i Prvom svetskom ratu.
11. 02. 2025. u 14:31
"SAČUVAJ TAJNU, LjUBAVI MOJA": Pesma koju je oživela Prija nosi tešku životnu priču pevača Dušana Kostića
DUŠAN Kostić, pevač narodne muzike i autor čuvenog hita "Sačuvaj tajnu ljubavi moja", izvršio je samoubistvo 1996. godine tako što je skočio u Dunav sa Pančevačkog mosta, a telo nikada nije pronađeno.
11. 02. 2025. u 18:52
SRPSKA POSLA! Evo šta je Luka Dončić uradio nekoliko minuta pred debi za Los Anđeles Lejkerse (VIDEO)
Posle šokantnog poteza uprave Dalas maveriksa, koja je rešila da Luka Dončić ode u Los Anđeles Lejkerse, a u suprotnom pravcu dođe Entoni Dejvis (koji se odmah i povredio), slovenački reprezentativac je debitovao za slavni tim iz Kalifornije - i to u srpskom ritmu.
11. 02. 2025. u 12:25
AMERIKANCI OTVORILI KINESKI BALON KOJI SU OBORILI: Ostali šokirani onim što se nalazi u njemu - "Mogli su nas špijunirati!"
KINESKI špijunski balon koji je 2023. godine preleteo Sjedinjene Države bio je opremljen američkom tehnologijom koja je mogla omogućiti špijuniranje Amerikanaca, prema izvorima koji su direktno upoznati sa tehničkom analizom koju je sprovela američka vojska.
11. 02. 2025. u 13:30
GRAĐANI U PANICI: More u Turskoj se povuklo više od 300 metara (FOTO)
NAKON serije potresa na Santoriniju, more u Izmiru i mnogim drugim mestima duž egejske obale povuklo se više od 200 metara, objavili su turski mediji.
11. 02. 2025. u 14:15
3 MILIONA SLEPACA U HRVATSKOJ: "Tompson - to nije budala! Naši 'heroji' su davno počinili masakr, a čiji smo mi?"
"ČIJI smo mi? Pitajte Zagrebačku banku, Privrednu banku, pitajte Hrvatsku narodnu banku... Pitajte sve one koji nam se svakodnevno cerekaju sa svih portala i recite, imate Hrvatsku."
11. 02. 2025. u 17:12
Najnovije iz rubrike
MODERNI GRAD STARIH ČUDA: Sevilja je "prestonica" Andaluzije, grad bogate istorije i raskošne arhitekture (FOTO)
KO nije video Sevilju - nije video čuda! Ovako Španci govore, i govore istinu u koju se lako uveri svaki namernik u najvećim gradu Andaluzije, četvrtom po veličini u kraljevini na Pirinejskom poluostrvu.
11. 02. 2025. u 11:00
DRVOREZBARI DEO KULTURNOG NASLEĐA SRBIJE? Bogata tradicija prisutna od praistorije do naših dana
ZNAMENITA Kolubarska škola drvorezbarstva, koju je još u 18. veku ustanovio kaluđer Hadži Ruvim Nešković, arhimandrit manastira Bogovađa kod Lajkovca, po svemu sudeći, i zvanično će postati deo baštine. Pokrenuta je, naime, inicijativa da ovaj autentični umetnički izraz bude upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a cilj je i da se nađe i pod zaštitom UNESKO.
11. 02. 2025. u 07:00
SAČUVALI ZNANJE CRNOVUNACA: Čuveni srpski kačkavalj iz srca starog Pirotskog sela spremaju deka, sin i unuk
U STAROM pirotskom selu Krupcu, porodica Petrović već generacijama neguje umeće pravljenja čuvenog pirotskog kačkavalja. Otac, sin i unuk udružili su snage i znanja kako bi napravili vrhunski sir kakav se nekada davno proizvodio u ovim krajevima.
09. 02. 2025. u 12:10
ISTINSKOM VEROM SIJA MALA REMETA: Manastir na Fruškoj Gori, star više od osam vekova, postao je duhovno središte ovog kraja
MALA Remeta, bogomolja stara više od osam vekova, posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice, jedan je od duhovnih dragulja na Fruškoj gori, koji se s razlogom označava kao "mala Sveta Gora".
09. 02. 2025. u 12:10
VOJSKOVOĐA STAVIO SVOJE SELO U PREZIME: Sećanja na paraćinskog generala Milojka Lešjanina (1830-1896) koji je rođen i umro na Sretenje
SELO Lešje kod Paraćina i potomci ponosno čuvaju uspomenu na znamenitu porodicu Lešjanin, posebno na srpskog generala i vojskovođu Milojka (1830-1896) koji je bio učesnik srpsko-turskih i Srpsko--bugarskog rata, te dva puta ministar vojni, a generalski čin dobio je 1878. godine, nakon što je, prethodno, primorao Turke da potpišu akt o predaji Niša.
09. 02. 2025. u 12:10
Komentari (0)