NA NAMA JE ODGOVORNOST DA ZNAMO KO SMO I ODAKLE SMO: Sa mladima na Oplencu, prvoj prestonici ustaničke Srbije

DAN, kao svaki drugi dan u Srbiji. Na Oplencu, u Topoli, poseban uoči Sretenja... Ispred čudesno lepe, bele crkve Svetog Đorđa, neopisiva lepota. Deca Topole, desetoro njih u nošnjama Šumadije, igraju. Mladi. Lepi. Nasmejani. Igraju deca Oplenca.

Deca Topole, desetoro njih u nošnjama Šumadije, zaigrali za čitaoce "Novosti", Foto I. Marinković

U kolu su i gosti iz Novog Sada. Bijeljine. Veterani. Traje kolo.

Temperatura ispod nule. A, sunce? Sunce malo laže. Na sve smo navikli, pa i na ovu sunčevu prevaru.

Odozgo bela crkva Karađorđevića blista. Lica devojčica i dečaka, u porti, blistaju. Spaja se lepota drevnog i ovovremenog u - uzvišeno. Ova mladost razume poruku predaka.

Kolo dece Šumadije traje. Oni su nada. Ko je imao oko za ovu sliku, imao je i suzu.

Sa ovom slikom ulazimo u prvu prestonicu ustaničke Srbije. Karađorđeve Srbije koja se pre 221 godine, na Sretenje, srela sa slobodom. Ustala protiv Otomanske imperije i upisala se u narode kojima se Evropa divila. Jedan narod, bez obučene vojske, oružja i direktnog saveznika, ustao je protiv viševekovnog zavojevača i zbacio okove ropstva.

- Sasvim je logično da je Evropa podržala ustanak - kazao nam je, jednom, povodom godišnjice Sretenja uvaženi profesor Darko Tanasković. - Srbi su Evropi toga vremena bili poslednja brana. Pa, i sam Napoleon, koji je spremajući se za pohod na Rusiju, podržavajući Turke, rekao da Evropa nema boljeg vojskovođe od Karađorđa. Čoveka koji je bez prave armije i vojne logistike sa svojim seljacima i trešnjevim topovima potresao same temelje Osmanlijskog carstva.

Deca Topole, desetoro njih u nošnjama Šumadije, zaigrali za čitaoce "Novosti", Foto I. Marinković

Oplenac. Vidi se valovita Šumadija. Božja čaša puna vina. Kad je bistro, vidi se do Petrovaradina.

- Bog nam je darovao prirodu. Zemlju vinograda i zdravlja. Ne može, čini se, nikad da prepukne, naša drevna, seljačka postojbina. Stoji, kao što je stajao, kako se kaže, "kameni stolac na kome Gospod piše" - zabeležili smo, jednom, reči etnologa Mileta Nedeljkovića.

U ovom božanskom daru, u Topoli, Karađorđe je posle ustanka i pobede 1811. utemeljio prvu prestonicu slobodarske Srbije.

- Nepravedno je ova istorijska istina potisnuta, jer, svaka priča polazi od Orašca i završava se u Kragujevcu, mestu prvog Ustava - vraćamo sećanje na priču sa Miladinom Gavrilovićem, nedostižnim znalcem i nekadašnjim upravnikom zadužbine Karađorđevića na Oplencu.

- Nepobitno je da je u Orašcu podignut ustanak, ali ovde je ustanovljena prestonica tom herojskom vremenu - opomenuo je reportere "Novosti", u više navrata, dok su sledili put Prvog srpskog ustanka, zaobilazeći Topolu.

Umetnički rukovodilac KUD "Oplenac" Maja Stanjević Petrović, Foto I. Marinković

Zato smo ovde. U Topoli. Toj prvoj prestonici ustaničke, Karađorđeve Srbije. Varoši koju, poput najlepšeg belog goluba natkriljuje crkva u kojoj su smiraj našli rodonačelnik dinastije Karađorđe i njegovi potomci.

Prva adresa - Karađorđev konak. Na starom zdanju jasno su istaknute godine 1811. i 1813. Karađorđe je, ovde, prema zapisima istoričara, došao u skromni zaselak Kamenica tokom kratkotrajnog perioda slobode srpskog naroda. Od zaseoka napravio je varošicu u koju su se slivali Šumadinci sa obronaka Rudnika, Bukulje, Venčaca...

U ovom konaku koji svedoči o Karađorđevoj prestonici živa je istorija. Ustanički top, zastava... Izvija se kula, jedna od četiri kojima je Karađorđe obeležio svoje, kratko, slobodarsko boravište. Iza je skromna, a u skromnosti je i lepota Karađorđeve crkve Uspenja presvete Bogorodice. Ovde je svakodnevno bogosluženje. Molitva traje i kad verni narod nije tu. Čuje se pojanje i kandila sijaju. Odnekud, misli odoše prema Dečanima u ovom prelepom pojanju i otud se vraćaju. Otud, u večnoj memoriji nosimo pojanje dečanskih monaha. Da, ovo je njihova pesma. U Karađorđevoj prestonici.

Udarila su zvona. Ovde imaju kome da zvone. Zvone deci Topole i zovu na jutrenje. Odozgo sa Oplenca iz crkve Karađorđevića u kojoj su našli smiraj. I odozdo iz podnožja. Iz Karađorđevog konaka. Stapaju se bakarni zvuci u jedno. Bude vekove predaka. Korene iz kojih izbijaju nove mladice.

- Najlepši izdanci loze Karađorđevića su Mihailo i Ljubica Karađorđević. Sin princa Tomislava, unuk kralja Aleksandra živi s nama, sa porodicom, ovde u Topoli. To je nešto najlepše što smo mogli da doživimo - slušamo priču u Topoli.

Na svakom koraku svedočanstvo herojskog vremena, Foto I. Marinković

Mi se vraćamo slici s početka priče. O deci iz Kulturno-umetničkog društva "Oplenac".

Pozvali smo ih na čaj, posle igre pred crkvom. Skroman gest za njihovu, lepu dečju, iskrenu ljubav prema tradiciji šumadijskoj. I, kad su pristali uz pomoć njihovog umetničkog rukovodioca Maje Stanjević Petrović, svih desetoro je selo za jedan sto. Sto za šestoro. Privlačili stolice. Zbijali se jedno uz drugo.

Gledali smo ih dok su razgovarali. Gledali su se u oči. Nije bilo "šaranja" po telefonima. Slušali smo ih. Pričali su o školi. I ovo su deca Srbije.Deca, koja znaju ko su i odakle su.

Da je Napoleon imao Karađorđa, Evropa bi drugačije izgledala, Foto I. Marinković

Svete vrednosti

LEPOTA je kad nam dođu naša deca. Malo ih dolazi. Sada sa nama žive potomci Karađorđevića i lepotu njihovog povratka živimo i mi - pričaju nam u Topoli.

Ta lepota je, ovde, opipljiva. Reporteri "Novosti" koji su se ovde obreli u susret Danu državnosti, a nagrađeni lepim uspomenama koje smo ostavili tokom višedecenijskog sabesedništva sa sagovornicima iz Topole, svedočiće u narednim brojevima "Novosti" šta za ovdašnji narod znači da su dvoje mladih ljudi sa kraljevskim prefiksom odlučili da žive život običnih. Tako saznajemo da će na Sretenje deca Topole koju okupljaju Ljubica i Mihailo držati čas o tome šta su najsvetije vrednosti našeg naroda i koje su to slike koje spajaju vekove i ovo vreme - srpsku tradiciju, veru, najuzvišenije vrednosti.

Princeza Ljubica: Tradicija

PORUKA predaka potomcima je da čuvaju korene. Upravo je ovo moto Dečjeg Sretenja u Topoli, tematskog okupljanja u okviru fondacije "Koreni" od 15. do 17. februara osnivača Ljubice i Mihaila Karađorđevića. Tim povodom princeza Ljubica kaže za "Novosti":

- Namera nam je da povežemo decu sa sopstvenim precima, tradicijom i kulturom koju su nam ostavili. Ako ne znamo ko smo, onda zasigurno nećemo znati ni kuda da idemo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije