DEVOJAČKI UKRASI PO PRABAKINOJ MUSTRI - U "Domu Ocića" u Dalju za pet godina postojanja održane brojne raznovrsne radionice

ZA pet godina postojanja Udruženje "Đorđe Ocić" iz Dalja postalo je prepoznatljivo po raznovrsnim i inovativnim kulturnim događajima koje organizuje u porodičnoj kući "Domu Ocić", u kojoj je rođen i pisac čije ime Udruženje nosi.

privatna arhiva

U prostoru koji se nalazi u glavnoj daljskoj ulici, Udruženje je, uz pomoć komšija i prijatelja, uspešno organizovalo mnogobrojne kvalitetno osmišljene kulturne manifestacije, književne večeri, dramske predstave, edukativna predavanja i skupove, izložbe, koncerte... Organizovana je i modna promenada, kako je nazvana revija odevnih predmeta, kreiranih po uzoru na tradicionalne motive sačuvane baštine ovog slavonskog kraja.

Tim programima, Udruženje je pre dve godine priključilo i kreativne radionice, pa je u želji da se sačuva baština predaka, koja, nažalost, sve više tone u zaborav, organizovana i ona na kojoj su rekonstruisana ženska oglavlja iz Dalja.

privatna arhiva

- Na ideju za tu radionicu došli smo na osnovu starih fotografija, koje su nastale početkom prošlog veka, a na kojima ta oglavlja krase Emiliju i Anđeliju, babe književnika Đorđa Ocića - objašnjava nam njegova kćerka Dejana Ocić, predsednica Udruženja. - Očuvanje daljske i porodične tradicionalne baštine razlog je zbog koga smo se odlučili da, uz pomoć majstora Tomislava Livaje, pokušamo da rekonstruišemo nevestinska oglavlja iz Dalja. Livaja je ta oglavlja instalirao na postolja u obliku ženskih glava s tim što ih je kreativno doradila i Mira Trepić, što će postati i deo stalne postavke muzeja "Doma Ocić".

Ta radionica održana je u okviru Dana evropske baštine 2023, a za Dane evropske baštine 2024, pripremljena je nova u okviru programa "Šuma i drum", čija je tema bio fenomen železnice koja je krajem 19. i početkom 20. veka plovila Dunavom na relaciji Bogojevo - Erdut i Dalj. Na toj radionici rađeni su drveni vozovi-igračke.

Takođe, u "Domu Ocića" u Dalju nastavlja se sa formiranjem zbirke etno-predmeta, koju je davno zamislio i pokrenuo književnik Đorđe Ocić, opisavši je i kao glavnog junaka u svom romanu "Erdabovska zbirka".

- Među tom baštinom, u njenom tekstilnom delu, sačuvana je i stara satenska kecelja, dekorisana tehnikom zlatoveza, koju je početkom 20. veka, izvezla i nosila Anđelija Juribašić, udata Ocić - priča nam njena praunuka Dejana. - Tako su članovi Udruženja došli na ideju da ožive i tu vrstu veštine, pa su organizovali radionicu zlatoveza.

U tradicionalnu baštinu, od davnina, spada i, kako se to danas kaže, očuvanje okoline, što je organizatore navelo da realizuju projekat "Škart ili art: novo lice napuštene stolice", u okviru koga je realizovana radionica restauracije starih stolica, koju su držali Jovan Petronijević i Milo Popović, profesionalni restaurateri i konzervatori starina. Održana je i radionica "Stari rogoz plete novu stolicu", gde je veštinu pletenja polaznicima pokazivao Milan Dvornić, etnograf, pisac i slikar, koji se trudi da sačuva tradicionalnu baranjsku baštinu.

Među učesnicima radionice bile su i tri afirmisane likovne umetnice iz Beograda: arhitekta i slikarka Nina Pantić, grafičarka Milena Maksimović Kovačević i slikarka Kristina Ristić.

- Pratim rad ovog Udruženja preko društvenih mreža, i već neko vreme želim da posetim "Dom Ocića" - rekla je Nina Pantić. - Ova radionica bila je odličan povod da ovde dođem, vidim izložbu o književniku Đorđu Ociću i osetim tu divnu erdabovsku jesen, koja uključuje šetnju uz Dunav, od Patrijaršijskog parka, pored rodne kuće Milankovića, sve do ciglane.

Svoje oduševljenje iznela je i Kristina Ristić koja je istakla da nije ni čudo što su ovde radili naučnici kao što je Milutin Milanković, stvarali slikari kao što su Isailovići, ili književnost pisali Ignjatović, Ocić i Nešić...

privatna arhiva

A Milena Maksimović Kovačević dodala je da je "Dom Ocića" značajno mesto susreta kulture, ličnosti i ideja:

- Nema boljeg rada nego u opuštenoj i prijateljskoj atmosferi. Zajedno smo načinili planove za najmanje još dva-tri kreativna susreta. Radujem se i jedva čekam...

Inače, grafičarka Milena Maksimović Kovačević rado je pristala da Udruženje koristi njeno delo Deus ex machina kao zajednički vizuelni simbol projekta radionica.

A radionicu oglavlja, kao i zlatoveza, sufinansirala je Osječko-baranjska županija, dok je radionicu izrade drvenih vozova podržala Opština Erdut, a edukacija je realizovana u saradnji sa udruženjem duge tradicije, sa Srpskim kulturno-umetničkim društvom "Branko Radičević" iz Dalja. Sve tri radionice pohađale su većinom članice ovog društva, koje su višestruko angažovane, i na poslu i u porodici, ali uvek su spremne da se uče novim veštinama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije