U RUDICAMA JE NAJLEPŠE JER SMO NA SVOME: U selu kod Kline na KiM, baka Ratka Dašić živi sa ćerkom i brine se o dvoje dece od sina

UZANIM asfaltnim putem između velikih albanskih kuća opasanih zidanim ogradama dolazi se do kraja sela Sevce gde počinju prizemne kuće.

Foto D. Zečević

Iako u prvi sumrak, vidi se da su neke od kuća novosagrađene, neke obnovljene, a neke se još uređuju. U ovom metohijskom selu nedaleko od Kline, smeštenom između istoimene reke i Belog Drima na plodnoj zaravni živi desetak srpskih povratničkih porodica.

Nekada većinski srpsko selo, sada je multietničko, a od više od stotinu Srba koliko ih je u selu živelo do 1999. godine, sada ih je manje od trideset. Među njima je i osmoro dece. Iako se, kako nam pričaju, nikada ne osećaju potpuno sigurni i uprkos mnogim ograničenjima, ovdašnji Srbi kažu da su srećni što su na svojim imanjima i u obnovljenim kućama, jer su jedino tu svoji na svome.

- Svi smo bili prinuđeni da napustimo domove 1999. godine, a mi uporniji, koje je vukla nostalgija, vratili smo se 2009. Moj pokojni suprug teško je podneo što nam je dvospratna kuća srušena, od nje su ostale samo stepenice. Ipak, sagrađena nam je manja u koju smo se vratili i ona nam je postala dom jer smo na svom imanju, u svom selu, na svom parčetu zemlje - priča nam u dahu Ratka Dašić (65) koja je ceo radni vek provela marljivo radeći u kombinatu u Đakovici.

Iznenadne posetioce dočekuje u skromno opremljenoj dnevnoj sobi sa kuhinjom. Brodski pod u prostoriji, krevet koji očito pamti i bolje dane, komoda za televizor, sto i stolice, šporet u uglu i kuhinjski elementi poprilično rasklimani, deo su ove prostorije. Ali, Ratka je zadovoljna kućom koja ima još kupatilo i dve prostorije.

- Sagrađena nam je 2009. godine, kada smo se vratili iz izbeglištva. Pokojni suprug je bio jako razočaran jer smo počeli da se kućimo od nule, ali je meni bilo najvažnije da smo se vratili - dodaje Ratka.

Ratka, Anastasija, Marija i Luka Dašić u svom domu, Foto D. Zečević

Ova naizgled sitna, ali stamena žena u kući živi sa kćerkom Marijom i dvoje unučadi - Lukom (12) i Anastasijom (14), decom njenog sina Mladena.

I dok se priseća da je odmah po povratku osećala strah i neizvesnost, sada kaže da uprkos oskudnim primanjima, jer su do sada preživljavali samo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, nastoji da svojom posvećenošću kćerki i unučadima učini da im bilo šta ne nedostaje. Pogotovu što su dečak i devojčica, inače rođeni u centralnoj Srbiji, lišeni majčine ljubavi jer ih je majka ostavila. Otac Mladen radi na građevini, dolazi samo u proleće kada se obrađuje imanje da pomogne oko oranja i useva, dok Ratka i Marija obavljaju sve druge poslove.

- Nisam nastavila školovanje da bih se posvetila bratovoj deci, ali nije mi ni žao.

Jedne sedmice u mesecu dođe na mene red da prevozim svu decu iz sela do škole u Osojanu, a drugih dana pomažem majci oko kućnih poslova. Kada je sezona i oko poljskih radova - priča Marija koja će se uskoro naći na spisku nezaposlenih sa KiM kojima će na osnovu odluke Vlade, država Srbija uplaćivati pomoć, i ta mera će, kako kaže, značiti pre svega mladima koji ne mogu da pronađu zaposlenje, a žele da ostanu na Kosovu i Metohiji.

Iako su lišeni mnogih udobnosti koje imaju njihovi vršnjaci u centralnoj Srbiji, Luka i Anastasija kažu da vole ovo selo. Dečak, međutim, ne skriva da bi voleo da ima više drugara, bar da mogu da oforme fudbalsku ekipu jer bi voleo da postane profesionalni fudbaler. Njegova sestra Anastasija, odlična učenica, želi da postane lekar. Volela bi, kaže, da ostane u svom selu da leči meštane, jer povratnici na preglede odlaze u petnaestak kilometara udaljeno Osojane gde uglavnom i nabavljaju osnovne životne namirnice.

Iz Privremenog organa opštile Klina, koji je zatvoren protekle jeseni ali čiji predstavnici deluju na terenu, kažu:

- Budući da se povratnici uglavnom bave poljoprivredom i da obrađuju svoja imanja, oko dodeljivanja subvencija i semenskog materijala kao i oko nabavke poljoprivrednih mašina pomaže im Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije.

Stigla im pomoć iz Novog Sada

I DOK navode da srpskim porodicama u Rudicama država Srbija pomaže kroz dečji dodatak i socijalnu pomoć, i da će uslediti i pomoć preko Nacionalne službe za nezaposlene koji žive na KiM, iz Privremenog organa opštine Klina ističu zahvalnost humanim ljudima koji se sete ovih porodica.

- Mnogi iz centralne Srbije koji putem medija saznaju da u Rudicama žive porodice sa decom, često pošalju pomoć kao što je ovoga puta novac Dašićima poslala dr Gordana Dragić, lekar iz Novog Sada. Vidite koliko su Luka i Anastasija radosni, jer od tog novca planiraju da kupe bicikle.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije