USPEO DA SAZNA IMENA PREDAKA UNAZAD DO 1710. GODINE: Drago ispisao rodoslov ognjištu pod Čemernom (FOTO)
NA ognjištu predaka, u pribojskom selu Gođešina, između reke Poblaćnice i Čemerna, penzioner Drago Avramović (67), "sitno broji" dok mu iz Beograda ne stigne ram od preko jednog kvadrata, sa duplim staklom i rodoslovom predaka.
Foto: Privatna arhiva
- Pored ikone biće upisano 369 imena porodičnog stabla od Avrama iz 1710. godine do današnjih dana. Rodoslov do 12. kolena je duhovni spomenik svima koji su se rađali i umirali, i sada živih. Iz Gođešine se jedino odlazilo u ratove, tamo su ostajali bez groba i opela, a seobe su počele tek 1945. Tako ih sve otržem od zaborava - kazuje Drago o poduhvatu retkom u čitavom ovom kraju na jugozapadu Srbije.
Trag o precima Drago je ostavio i u nedavno objavljenom romanu prvencu "Beleđija", beležeći predanja, porodične tajne i svedočenja o stradanjima tokom nekolikoi stotina godina ogorčene borbe za opstanak, posebno u uslovima turske vladavine.
Foto: D. Gagričić
Tad su deca rasla bez oca ili majke, stariji birali mesta za nova ognjišta i groblja, pred agu se nije išlo bez dukata, a nadu i veru krepila je Crkva Svetog aranđela u Poblaću, za koju mnogi žitelji ovog kraja veruju, da ju je na grobu svoje majke podigao Mehmed-paša Sokolović.
- Zov mojih predaka je dugo vremena tinjao u meni, a onda sam seo i zapisao priče đeda Novice (1892-1977), koje mi je kazivao kraj furune u dugim zimskim noćima ili o praznicima sa crvenim slovom u kalendaru. Sad sam zarobljen u prošlosti, ona me uzela pod svoje, sa njom ležem i ustajem - kazuje o nastajanju rodoslova i stranica knjige Drago, nekadašnji atletičar FAP, učitelj u Ljubišu i Pribojskim Golešima, pa zaposlen u sportskoj dvorani u Užicu.
Foto: Privatna arhiva
Roman prvenac "Beleđija" nazvan je po lokalnom nazivu za belegiju ili brus, komad kamena kojim se oštri kosa. Upravo oko jedne beleđije koja je, kako legenda kaže, "vola vredela", pletu se i prepliću sudbine junaka, prenosi se s kolena na koleno i ona postaje porodična amajlija.
AMANET UNUKU VUKADINU
BELEĐIJU moraš čuvati, bez nje ova kuća ne sme ostati. Vidi kako ćeš, ali dok je nje biće i nas. A, ono zlato u "staroj kući" nije naše, čije je ne znam. Za njim su suze prolivene. Neka ga tu i samo ako je nevolja velika, uzmi po koji zlatnik - ostavljao je đed Krsman amanet unuku Vukadinu.
Kosa je bila najbolje čuvana alatka u najtežem letnjem poslu na planini, a dobar brus davao joj je britkost, da bude "britka sablja" i seče travu bez velikog napora i umora.
O čuvenom kosbaši Krsmanu Avramoviću išao je glas od sela do sela, ukazivala mu se čast na mobama. Ali, skupo je platio malu neopreznost na kraju dana, kad mu je jedan od kosaca zamenio brus. Dani su mu bili teži od vodeničkog kamena, a ojađeni Krstan se zaklinjao:
- Ako, onog ko mi beleđiju ukrao, ne stigne Božja kazna, stići će ga moja kama!
Foto: Privatna arhiva
U pogovoru knjige, Milenko Mišo Todović je zapisao:
- Ratovi, zarazne boleštine i glad uzimali su brojne članove porodice. Tada su žene branile sebe, porodicu i kuću. Da nije bilo snaša, koje su rađale i donosile nove živote, utrla bi se porodica. Zato je "Beleđija" omaž ženi i majci. Nije bez razloga beleđija izabrana za naslov romana, jer predstavlja simbol života i trajnosti.
ANA KUBUROM BRANILA ČAST
OD porodične zadruge, iz koje je za kratko vreme osvanulo 30 grobova, ostaju snajka Ana od 18 godina i dvoje starih ukućana. Posle sahrane sve se spaljivalo od pokojnika, živ kreč posipao po kući, prskana brvna, paljena vatra oko imanja. Ana pali ugarak na ognjištu, skidaju se samo ikonu Svetog Nikole i kandilo i sve pretvara u buktinju, pa odlaze na guvno, u pljevaru i započinju da kuće. Ana rađa dete pokojnog muža, a kuburom brani čast i ognjište pred dvojicom prosaca nasilnika. Đed kasnije u zgarištu kuće nalazi belegiju.
Ističući da je roman "Beleđija" čuvar tradicije, folklora, tajni i legendi, a isto tako i spomenik nastradalima u vreme velikih pomora i nedaća, recenzent Vitomir Radović Podblaćanin navodi da je autor čuvar moralnih vrednosti koje su danas u potpunosti urušene.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
HRVATSKA MU OVO NEĆE OPROSTITI, ALI NI CRNA GORA: Evo šta je Svetislav Pešić upravo izjavio
Selektor muške košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić izjavio je danas nešto što će uopšte neće svideti Hrvatima, ali ni Slovencima, Crnogorcima i Makedoncima.
26. 02. 2025. u 15:19
DA SE NAJEŽIŠ - "SLEPI" FOLKLORAŠ: Snimak koji je za 2 dana video MILION ljudi u Srbiji (VIDEO)
NEDAVNO je u Dečijem kulturnom centru Beograd obeleženo 25 godina postojanja Ansambla narodnih igara i pesama "TAURUNUM" iz Zemuna.
26. 02. 2025. u 19:21
PODVIG ZA NBA ISTORIJU! Luka Dončić izveo tripl dabl kakav Nikola Jokić neće nikada uspeti (VIDEO)
Nikola Jokić ne nemareva da menja NBA klub u kome igra, sa kojim je bio šampion i osvojio tri MVP titule. To ga i onemogućava da uradi ono što je upravo učinio Luka Dončić.
26. 02. 2025. u 12:26
GIDRU UHAPSILI ZBOG VICEVA O TITU: Kad su ga posetili u zatvoru - zatekli neverovatnu scenu
DRAGOMIR Bojanić Gidra bio je srpski glumac čiju je karijeru obeležila uloga Žike Pavlovića u filmskom serijalu “Lude godine”. Rođen je 13. juna 1933. godine u Kragujevcu, a preminuo je 11. novembra 1993. godine u Beogradu.
27. 02. 2025. u 09:33
ŠTA SE TO DEŠAVA? Ljudi u Srbiji se masovno žale na "PECKANjE STRUJE" - šta god da se dodirne
ŠTA je to što "puca"?
26. 02. 2025. u 18:04
REPREZENTATIVCI SRBIJE U "RUSKOM HAOSU"! Ne mogu da veruju šta se dešava
Pomalo neverovatne vesti stižu iz Rusije i Ukrajine, a tiču se srpskog sporta, odnosno sportista i sportskih radnika.
26. 02. 2025. u 17:08
PRVA REAKCIJA - ŠEŠELj OTKRIO ŠTA SLEDI Veliko upozorenje lidera radikala: Srpski izdajnici sada vide svoju šansu, Dodik mora biti oprezan
PREDSEDNIK SRS dr Vojislav Šešelj kaže za ATV da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik mora biti oprezan nakon presude i da srpski izdajnici u ovome vide svoju šansu.
26. 02. 2025. u 15:17
CEO TEKST SPORAZUMA IZMEĐU SAD I UKRAJINE: Udarac za Zelenskog - ništa od bezbednosnih garancija za Kijev
UKRAJINSKI mediji objavili su puni tekst sporazuma o prirodnim resursima koji Ukrajina i SAD planiraju da potpišu u narednom periodu.
26. 02. 2025. u 15:42
Zvanično saopštenje RTS-a o ukidanju kviza "Potera"
RTS izdao zvanično saopštenje!
26. 02. 2025. u 13:53
Najnovije iz rubrike
LENKINO LEČENJE OD LEKARSKE GREŠKE: Devojčica iz Bačke Palanke od laringitisa dobila cerebralnu paralizu
OVOG meseca navršilo se pet godina otkako je Lenka Žutković iz Bačke Palanke, tada dete od 17 meseci, odvedena u Dečju bolnicu u Novom Sadu zbog laringitisa (zapaljenje grkljana)alarmantnog stanja za decu do šest godina, jer može da uzrokuje prestanak disanja. Tamo je preko noći postala bolesnik sa najtežim oblikom cerebralne paralize, jer je prestala da diše, sedi, hoda i govori.
27. 02. 2025. u 07:00
I U SRBIJI NAUČNICI ZVUKOM OTKRIVAJU TAJNE PODVODNOG SVETA: Ekoakustiku primeniće na jezerima kod Bele Crkve
U JUŽNOBANATSKOJ opštini Bela Crkva – koja ima sedam veštačkih jezera, puno manjih bara i rukavaca, i kroz koju prolaze čak tri reke: Dunav, Karaš i Nera, kao i kanal Dunav-Tisa-Dunav – u aprilu će, po prvi put u Srbiji, u naučne svrhe početi da se snimaju podvodni zvukovi, koje prave ribe, žabe, insekti, biljke, kao i talasi, kiša, brodovi…
26. 02. 2025. u 22:13
U RUDICAMA JE NAJLEPŠE JER SMO NA SVOME: U selu kod Kline na KiM, baka Ratka Dašić živi sa ćerkom i brine se o dvoje dece od sina
UZANIM asfaltnim putem između velikih albanskih kuća opasanih zidanim ogradama dolazi se do kraja sela Rudice gde počinju prizemne kuće.
25. 02. 2025. u 07:00
ADUT IMA BOŽA ZVANI PUB: U Elemiru kod Zrenjanina, zaljubljenici uporno igraju preferans na banatskim astalima
TIKVA, zelen, crven (herc) i mak, četiri su ocila, u kandilu religije življenja tradicionalne banatske ravnice, naročito zimi, kada nema ratarskih radova u polju i kada je adut u ruci, osnovni plug radosti i smisao svakog dana.
25. 02. 2025. u 07:00
BROZ VOLEO MLAĐE ŽENE, ZDENKA BILA NAJVEĆA LJUBAV: Titov buran intimni život ovekovečen u knjizi
DOŽIVOTNI predsednik SFRJ, Josip Broz Tito bio je poznat ne samo kao borac, maršal, državnik i diplomata, već i po burnom ljubavnom životu koji bi možda mogao da posluži kao scenario za latinoameričku sapunicu.
25. 02. 2025. u 07:00
Komentari (0)