"DA BAR ZNAM GDE MI SIN POČIVA": Potresna ispovest bake Milanke, 27 godina čeka da sazna istinu o Nenadu, policajcu otetom u Đakovici

DOK sam živa, živa sam. Ne mogu na silu u grob. Žao mi je samo što sam sinu Slađanu na teretu, a, opet, srećna što sam na svom imanju i u svojoj kući. Jer, svih onih godina koje sam provela u raseljeništvu vuklo me je srce mojoj Metohiji.

Foto: D. Zečević

Ovako za "Večernje novosti" govori baka Milanka Remištar (73) iz sela Biča kod Kline. Zamišljena starica, bledog lica, zabrađena maramom, u crnoj odeći i vunenim čarapama, priča tiho. Pogleda uprtog u pod, dok sedi na krevetu u dnevnoj sobi, kao da je i pored gostiju u kući sama sa svojim mislima. Posle kraće pauze, kaže:

- Iz raseljeništva sam se vratila posle gotovo dve decenije, pre šest godina. Vukao me je zavičaj, ali i rana,neprebol, za sinom Nenadom koji je kidnapovan 1998. godine u Đakovici. Njegova sudbina nikada nije rasvetljena, ali ja verujem da sam ovde u Biči bliže njegovoj duši.

Tugujući godinama daleko od svog ognjišta, rešila je da se vrati svojoj metohijskoj ravnici. Tu gde je rođena, gde se školovala, zasnovala porodicu, rodila decu... Gde se molila u obližnjim svetinjama, kojih, kako kaže, nema više nigde na svetu. Vratila se, veli, i da bude što bliže Visokim Dečanima i Pećkoj patrijaršiji. Uprkos protivljenju sinova koji su ostali da žive u raseljeništvu, baka Milanka je odlučila da se vrati.

- Prvih nekoliko godina provela sam sama u tuđem napuštenom objektu, čekajući da mi na imanju sagrade kuću, jer je naš porodični dom bio porušen. Nisam se bojala ni gladi ni hladnoće. Od kidnapovanja sina, osećam hladnoću jedino u duši - priča nam jedva čujno.

Foto: MUP

Dodatnu bol ovoj tihoj, zamišljenoj starici pričinila je smrt drugog sina koji je, kako kaže, od teškog života, pre četiri godine, preminuo mlad tek prešavši četrdesetu, u selu nadomak Prokuplja, gde su Remištari izbegli 1999. godine.

- Majka se vratila iz Male Plane gde su mi izbegla dva brata i njihove porodice. Pošto sam bio zaposlen u Sloveniji nisam odmah mogao da napustim posao, ali sam se pre tri godine vratio da brinem o majci koja je sada veoma lošeg zdravstvenog stanja. Boluje od dijabetesa i što je najteže, gotovo da ne vidi, tako da ne može da se brine o sebi - priča bakin treći sin Slađan (43).

On sada živi sa majkom u kući, koja im je sagrađena kao povratnicima.

- U početku je bilo mnogo teško. Čitavo imanje je bilo zaraslo u korov. Ali su nam pomogli iz manastira Visoki Dečani i Privremenog organa Opštine Klina. Sada obrađujem zemlju, držim ovce, svinje, imam i kravu - priča nam Slađan dok nas u urednoj kuhinji služi domaćim proizvodima, sušenim mesom, slaninom i rakijom...

Kaže da svaki pa i iznenadni gost u Metohiji ne može da ode bez posluženja. To je naučio odmalena od roditelja, ali naglašava da je gostoljublje osobina svih Srba sa ovog područja. Dok nam govori koliko radi na imanju i oko stoke, ovaj vredni čovek kaže da mu je najteže što u selu više gotovo da nema Srba, a preostala dva srpska domaćinstva prilično su udaljena od njihove kuće.

- Koliko mogu staram se o majci i to mi je najpreče, a gotovo čitav dan ne stanem od obaveza. Zato ne mogu da stignem da sredim dvorište - kao da se Slađan izvinjava zbog "nereda" u dvorištu u kojem su poljoprivredne mašine, ali i ostaci šuta i građevinskog materijala od stare porušene kuće.

ŽIVE SAMO OD POLjOPRIVREDE

Foto: D. Zečević

BAKA Milanka i njen sin Slađan žive od poljoprivrede jer drugih primanja nemaju. Ona nikada nije bila zaposlena, pa nema ni penziju, ali se predstavnici Privremenog organa (PO) Opštine Klina nadaju da će sa lekarskim nalazima uspeti da dobije tuđu negu i pomoć, koja joj i prema mišljenju lekara sleduje zbog narušenog zdravlja, pre svega vida.

- Budući da drže ovce, Slađan prodaje jagnjad i druge poljoprivredne proizvode, i od toga jedino zarađuje - kažu nam predstavnici PO Kline koji gotovo svakodnevno obilaze povratnike na području ove opštine. 

- Verujte mi, ne stižem da očistim. Bilo bi mi lakše kada bih se oženio, mada zasada nemam vremena da mislim o tome jer želim da odvedem majku na lečenje. Nadam se da će dobiti odgovarajuću terapiju, jer sam je prethodnih godina zbog nesređenih dokumenata odvodio samo na preglede u lokalnoj zdravstvenoj ustanovi. Uz dobre ljude i iskrene namere sve ide nabolje. Eto, predstavnici Privremenog organa naše opštine Klina obećali su da će mi pomoći da je odvedem u Beograd na neophodne preglede. Pre svega kod oftalmologa, ako može da joj pomogne jer je gotovo slepa. A nadam se da će mi još poživeti jer se zaista dosta namučila u životu - kaže nam Slađan dok nas ispraća, a baka Milanka blagosilja zbog posete i što se neko zainteresovao za njen život. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije