TRAGANJE ZA KORENIMA: Godišnjak "Stari Vlah" piše o riznici starina, nastanku prezimena, junacima, neimarima...
SVE što je posedovala - kuću sa placem, tri dućana, štalu i baštu sa blagorodnim voćem - gospođa Sofijana iz Nove Varoši 1789. godine poklonila je manastiru Kovilje u selu Smiljevac između Javora i Golije, "za dušu i večni spomen" upokojenim članovima porodice.
OGNjIŠTA Zadruga Popovića iz Kućana 1930. Foto Letopis "Stari Vlah"
Do sada nepoznate činjenice o darivanju svetinje na drugom kraju Starog Vlaha pred čitaoce drugog broja godišnjaka "Stari Vlah" iznosi Zorica Zlatić Ivković, istoričar umetnosti iz Sirogojna na Zlatiboru. Otkriva ih u turskim dokumentima u kasabi Nova Varoš, najpre 1764. godine, pa 3. januara 1789. godine, a o bogatim darovima Sofijane Lazinice, čiji se otac zvao Dmitar, a suprug Lazo, svedoče i zapisi na praznim stranama Koviljskog četvorojevanđelja, uz opomenu upućenu onome ko bi se usudio da prilog oduzme od svete crkve.
Prvi put su, takođe, bar za ovdašnje prilike, svetlost dana ugledali i podaci o prvom turskom popisu 1850/51. godine. Kasaba Nova Varoš je, kako pišu Kemal Nurkić i Miroslav Glavonjić, imala 274 kuće i i 903 muške glave, među kojima 499 glava nemuslimanskog stanovništva, 351 stanovnik je bio musliman i 53 Roma. Turski defteri kažu da je bilo 27 zemljoposednika, 22 kiridžije, 18 krojača, 13 trgovaca, 11 pekara...
Časopis u izdanju Istraživačko-izdavačkog centra "Stari Vlah" iz Beograda, sa ispostavom u Novoj Varoši, gde je štampanjem knjiga pokrenuta zapustela izdavačka delatnost, posebnu pažnju poklanja dvema skrajnutim temama - ćirilici i digitalizaciji građe.
- Ćirilica je, uz Srpsku pravoslavnu crkvu, jedina duhovna vertikala koja povezuje srpski narod i njegovu kulturu od Svetog Save do današnjeg dana - piše jedan od najistaknutijih srpskih lingvista, prof. dr Miloš Kovačević, tumačeći naš odnos prema vlastitom pismu.
POČAST Milinko Bujišić, Foto Letopis "Stari Vlah"
Manifestacija "Ćirilična baština" u Bajinoj Bašti postala je značajan kulturni događaj, a o nizu aktivnosti grupe entuzijasta koji čuvaju srpsko pismo svedoči istoričar Marko Kovačević. Časopis donosi i prilog o progonu ćirilice u Novoj Varoši tokom dva svetska rata, uz faksimile dokumenata.
TEROR Ustaška "svedodžba" 1941. Foto Letopis "Stari Vlah"
Urednik časopisa Milomir Kragović podseća na primer pregnuća u komšiluku: Biblioteka "Vuk Karadžić" u Prijepolju je 2016. godine, među prvima u Srbiji, započela digitalizaciju kulturno-istorijske građe i već ima 45.000 digitalnih stranica.
Na stranicama Letopisa "Stari Vlah" su i portreti geografa Jovana Cvijića i đenerala Krsta Smiljanića, komandanta Drinske divizije, kao i istraživanja Vukomana Šalipurovića o Raoničkoj buni.
Foto Letopis "Stari Vlah"
Uz "raporte" o novim knjigama, nastanku prezimena i arheološkim istraživanjima, te graditeljskom nasleđu, osvetljena su narodna predanja i zapisi o imenima starovlaških planina, a čitaoci se vraćaju u vremena jela sa ognjišta i starovlaške trpeze.
Stranice časopisa ne zaobilaze ni privredne teme na jugozapadu Srbije, analizirajući lepote i turističke šanse Zlatara, kao i aktuelnosti iz života opština Priboj i Rudo.
Dušan Purić, Foto Letopis "Stari Vlah"
Za mnom, junaci!
IVANjIČANIN Dušan Purić (1873-1914), potpukovnik, komandant IV užičkog puka "Stevan Nemanja", na Mačkovom kamenu, u borbi protiv Švaba, izdao je poslednju komandu: "Za mnom, junaci, da branimo otadžbinu!"
- Ivanjica je zaboravila svog heroja - podseća novinar Emil Protić. - Posle Prvog svetskog rata ulica u kojoj se rodio ponela je njegovo ime, a nakon oslobođenja je izbrisano. Danas na njega podseća samo nekadašnja Purića bašta i u njoj davno presahla česma?!
ŠANSE Zlatar čeka investitore, Foto Letopis "Stari Vlah"
Konkurs za kratku priču
KONKURS za kratku priču "Milinko Bujišić" raspisuju IIC "Stari Vlah", Biblioteka "Jovan Tomić" i Dom kulture u Novoj Varoši. Konkurs povodom godišnjice smrti Bujišića, beogradskog novinara i aforističara, rođenog u Kokinom Brodu, jednog od pokretača izdavačke delatnosti "Starog Vlaha", otvoren je od 20. marta do 1. jula. Autori mogu slati dve neobjavljene priče (do 6.000 karaktera), a žiri će 1. septembra novčano nagraditi tri priče, uz povelje. Biće odštampana i knjiga priča.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"Ne mogu da verujem da ovo pišem! Umrli su tako mladi, bili su moji gosti"
"NEMA reči utehe za bol roditelja koji su noćas izgubili svoju decu."
16. 03. 2025. u 21:45
STIGAO NOVI JUSEIN BOLT! Ima 17 godina i upravo je zapanjio ceo svet kako trči (VIDEO)
Niko nikada nije trčao kao Jusein Bolt. Ali, najbrži sprinter svih vremena možda dobija atletskog naslednika.
16. 03. 2025. u 14:04
U BLIZINI BROJNIH BAZA: Zastrašujuć snimak pada kineskog lovca (VIDEO)
U IZVEŠTAJU nije bilo više detalja, osim da se istražuje uzrok nesreće.
16. 03. 2025. u 20:25
"TVOJE ŽENE" Čitulja za ćerku Buleta Goncića: "Naša Aki, volimo te i nedostajaćeš"
GLUMAC Svetislav Bule Goncić i dramaturškinja Gordana Goncić nedavno su izgubili ćerku Aleksandru koja je preminula u 27 godini.
16. 03. 2025. u 18:32 >> 18:33
PRVI POSLE UBISTVA: Otkriveno KO živi u stanu Ksenije Pajčin
"BILE su priče neke, duhovi i to da ljudi beže od toga, ali to su budalaštine. Njena majka Ljubica nije htela ranije da proda stan, jer je htela da prođe neko vreme, da ljudi zaborave. Da bi ga prodala po punoj ceni..."
16. 03. 2025. u 21:31
RUSIJA ŠOKIRANA ONIM ŠTO JE URADIO DEJAN STANKOVIĆ: Ovo niko nije očekivao! (VIDEO)
Rusija je, otkako je Dejan Stanković preuzeo FK Spartak iz Moskve, isprva bila sumnjičava prema njegovim kvalitetima jer i uvodni rezultati nisu bili dobri. Ali, kako je jesenji deo sezone odmicao, tako je (već godinama) poljuljani moskovski gigant počeo da briljira, pa je dospeo do deobe prvog mesta. Onda je doživeo šok poraz prošlog vikenda, što je bio najgori mogući uvod u megdan sa šampionom. Ali, šok je potom Stankovićev tim priredio Zenitu.
16. 03. 2025. u 19:48
POGINUO ALEKSANDAR KOLAROV: U nezapamćenoj tragediji u Kočanima stradao i gitarista benda DNK
TRAGEDIJA koja je potresla Severnu Makedoniju odnela je još jedan život.
16. 03. 2025. u 17:00
RODITELjI POGINULE DECE FORMIRALI ŽIVI ŠTIT: Ne dozvoljavaju da se tela odnesu na obdukciju
RODITELjI koji su u požaru izgubili svoju decu u diskoteci "Puls" u Kočanima ne dozvoljavaju da se tela nastradalih odnesu na dodatnu obdukciju u Skoplje, tražeći da im se odmah predaju kako bi pripremili sahrane, javlja Plusinfo.
16. 03. 2025. u 19:40
CECA U ARKANOVOM RODNOM MESTU: Obuzele je naročite emocije
PEVAČICA Ceca Ražnatović, sinoć, 15. marta, priredila je spektakularan koncert pred punom halom u Brežicama, u Sloveniji.
16. 03. 2025. u 13:17
Najnovije iz rubrike
LIK SUPRUGA PRENELA NA IKONU: Književnik Nenad Novak Stefnaović oživeo ljubavne priče poznatih naučnika i umetnika iz Beograda
MALO je poznato da je slikarka Poleksija Todorović naslikala arhangela Mihaila u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu.
14. 03. 2025. u 07:00
BRAĆA IZBEGLICE PRUŽILI UTOČIŠTE INVALIDU: Epski primer humanosti Nenada i Nedeljka Krajišnika
DVOJICA braće, iako i sami bolesni i sa stalnim primanjima od samo 80 evra mesečno, pružili su u svom skromnom domu - u Gložanu kod Bačkog Petrovca - utočište invalidu na štakama, kojeg su upoznali tokom hodočašća u manastiru Ostrog.
14. 03. 2025. u 06:45
UBICA PRIZNA SAMO JEDNOM I NIKAD VIŠE: Profesor Ostoja Krstić, prvi srpski poligrafista, tokom karijere rešio hiljade slučajeva
DA se istina ne može sakriti Ostoja Krstić dokazivao je decenijama, prepoznajući ono što mnogima promakne - nesvesne gestove, pokrete očiju, nesklad između reči i dela. Prvi srpski poligrafista, profesor Kriminalističko-policijskog fakulteta i autor 21 knjige, osam udžbenika i četiri rečnika, znao je kako da otkrije ono što drugi žele da sakriju.
12. 03. 2025. u 07:00
SRPSKO IME PRONEO PLANETOM: Navršava se devet decenija od smrti velikog pronalazača i rodoljuba Mihajla Pupina
PARASTOSOM u Crkvi Svete Blagovesti u kojoj je kršten, pomenom i polaganjem venaca na njegov spomenik i akademijom u Narodnom domu u Idvoru, danas se obeležava 90 godina od smrti Mihajla Pupina (1854-1935), slavnog naučnika i velikog rodoljuba.
12. 03. 2025. u 06:30
U POTRAZI ZA KONJSKIM SKELETOM: Nastavna sredstva za Poljoprivrednu školu „Vršac“ nekada je izrađivao nemački logoraš
NEMAC Georg Faigle, koji je posle Drugog svetskog rata kao golobradi vojnik Hitlerove armade godinama bio zatočen u logoru za ratne zarobljenike u Vršcu, ostao je u posebnom sećanju zaposlenima u Poljoprivrednoj školi „Vršac“, za koju je on kao logoraš izrađivao razna učila.
11. 03. 2025. u 11:22
Komentari (0)