MILION LJUDI PODIGLO JE NOVI TORANJ: Novinar Miloš Bato Milatović o rušenju avalskog TV predajnika i izgradnji novog

KADA su NATO bombe 29. aprila 1999. godine srušile Avalski toranj, Beograd je izgubio jedan od svojih najprepoznatljivijih simbola. Te večeri, u 22.40, televizijske ekrane "zavejao" je "sneg", radio-stanice su utihnule, a mnogi građani su tek sledećeg jutra shvatili da više nema svetionika prestonice.

Foto: Tanjug/V. Prelić

Jedan od onih kojima je pogled ostao skamenjen u pravcu srušenog tornja bio je Miloš Bato Milatović, nekadašnji novinar RTS i inicijator i predvodnik akcije za njegovu obnovu kojom je sakupljeno oko tri miliona evra. Na današnji dan navršilo se 26 godina od početka NATO agresije, a Milatović je juče napunio 86 godina. Slavio je rođendan i 23. marta 1999, dan pre nego što su pale prve bombe na SR Jugoslaviju. Taj dan ostao je urezan u njegovo pamćenje kao simboličan uvod u tragedije koje su usledile.

- Sedeli smo u bašti jednog beogradskog hotela. Bila je neka nestvarna tišina. Nijednog automobila nije bilo na ulicama - govori Milatović za "Novosti". - Moj mobilni telefon je zazvonio. Javio sam se. Drhtavim glasom supruga je rekla da me je zvala sestra iz Belgije: "Plače, vrišti, kaže - na vas su krenuli avioni." Rekao sam Ani da se smiri, da sam blizu stana i da ne brine. Pozvao sam sestru čim sam se vratio kući. Ona plače, plače: "Vi ćete biti bombardovani večeras."

Foto: N.Skenderija

Sa Milatovićem razgovaramo u njegovom stanu na Slaviji. Iako vremešan, pamćenje ga dobro služi.

- Spavao sam kada je pogođen Avalski toranj - kaže on. - Probudile su me bombe, ali do jutra nismo znali šta se dogodilo. Moja supruga je tih godina radila u jednoj banci na Miljakovcu. Ujutru je krenula autobusom na posao i kao po navici, okrenula se ka Avali. Nije mogla da veruje da nema tornja. I ostali putnici su bili iznenađeni i tužni. Avala više nije bila ista, pogled na nju, tako ogoljenu, bio je bolan. Toranj je bio putokaz da smo blizu Beograda.

Milatović je rodom iz Podgorice, a u Beograd je došao kao mladić. Ovde je gradio život, karijeru, postao jedno od zaštitnih lica RTS. Osećao je, kaže, dužnost da nešto uradi za Srbiju koja ga je kao studenta primila iz Crne Gore.

- Porodično smo bili vezani za Avalski toranj - priča Milatović. - Kada su dolazili moji roditelji iz Podgorice ili Anini iz Dubrovnika vodili smo ih da vide toranj ili Kalemegdan. Često smo išli sa decom na Avalu. Bila je to neka posebna ljubav. Dao sam sebi reč da ću da sagradim novi toranj na Avali.

OMILjEN Avalski toranj značajna turistička destinacija, Foto Tanjug

Akciju obnove Avalskog tornja započeo je zajedno sa Udruženjem novinara Srbije krajem 2002. Nešto kasnije priključio se i RTS.

- Nekoliko meseci ranije, otišao sam u penziju. Odjednom, imao sam mnogo slobodnog vremena - kaže Milatović. - Rešio sam da se posvetim izgradnji Avalskog tornja. Napisao sam pismo tadašnjem direktoru Aleksandru Crkvenjakovu da se i RTS uključi, a on mi je odgovorio da je ideja izvrsna, ali da nije vreme za takvu akciju. Pomalo razočaran otišao sam u Udruženje novinara Srbije. Ideja se dopala Ninu Brajoviću, tadašnjem predsedniku UNS, pitao me je da li sam član udruženja, rekao sam mu da nisam. "Ako hoćeš učlani se, pa da počnemo", rekao mi je. Dobio sam kancelariju, uzeo adresar i počeo da zovem.

Akciji su se pridružili slikari, pisci, dramski i muzički umetnici, sportisti, privrednici. A, 13. novembra 2005. odigran je spektakularni teniski meč u prepunoj hali "Pionir" između Novaka Đokovića i Ane Ivanović, sa umetničkim programom. Prihod od ulaznica bio je namenjen za obnovu tornja, a direktno ga je prenosio RTS. Sutradan OŠ "Dragojlo Dudić" sa Zvezdare dočekala je Novaka i Anu na crvenom tepihu sa špalirom u dvorištu škole. Osnovna škola "Vasa Čarapić" organizovala je akciju "Đački dinar za obnovu tornja". Sva beogradska pozorišta su odigrala po jednu predstavu za Avalski toranj. Prihode od prodatih ulaznica darovala su i mnoga kulturno-umetnička društva.

- Morao sam da odem da vidim ruševinu - kaže Milatović. - Nekada grandiozan, toranj je bio zarastao u korov, položen kao sveća celom dužinom. Snimio sam kamerom detalj po detalj. Osećaj je u najmanju ruku bio neprijatan. I tada, i sada, duboko sam uveren da NATO zločincima on nije smetao u komunikacijskom smislu, nego zato što je važio za najlepši na svetu. Sećam se da mi je književnik Milorad Pavić, dok smo stajali kraj ruševina tornja rekao: "Kad neprijatelj hoće da ponizi jedan narod, ruši nešto što je svima drago."

Na ruševinama tornja RTS je snimio muzički spot. Tekst je napisao Ljubomir Ršumović, pesmu je komponovao Kornelije Bata Kovač, a izveli su je Željko Joksimović, Bora Đorđević, Jelena Tomašević i grupa "Peti element". U jutarnjem programu organizovana je i aukcija slika, a svoja dela dali su neki od naših najboljih i najpoznatijih umetnika, od Olje Ivanjicki do Vlade Veličkovića.

- Prodali smo više od 70 slika - ističe Milatović. - Da ne bih umanjio značaj predstave, pribegao sam finom novinarskom lukavstvu. Uvek sam imao rezervnog prijatelja koji se javljao ako nije bilo interesovanja za neku sliku. Tako je atmosfera sve vreme bila "vrela". Akciju su podržavali i Matija Bećković, Dule Savić, Milovan Vitezović, Dobrica Erić, Voja Brajović, Dejan Mijač, Siniša Kovačević, Dejan Cukić, Ivan Bekjarev i mnogi drugi. Ivanjicki je često ponavljala da je toranj naša Ajfelova kula.

Milatović dodaje da je gradnja ovakvog tornja spadala u visokorizične, ali da nijedan majstor nije zadobio ni najmanju povredu.

- Više od milion građana učestvovalo je u ovoj akciji. Izgradnja Avalskog tornja bila je svojevrstan referendum građana Srbije - ističe Milatović i dodaje da je svoje "graditeljsko čedo" poslednji put posetio prošle godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije