BOGDANU (13) JE ZVUK MOTORA MUZIKA ZA UŠI: Tinejdžer iz Niša je najmlađi moto-serviser, a već je stekao poverenje brojnih mušterija

BOGDAN Đurić iz Niša ima svega 13 godina, ali već ume da popravlja i održava motocikle i važi za najmlađeg moto-majstora u gradu, a možda i u celoj Srbiji.

Foto: J. Ćosin

U moto-servisu na obodu Niša, uz jedan skuter strpljivo radi ovaj vredni dečak.

Sa rukavicama na rukama i fokusiranog izraza, Bogdan deluje kao da je ovaj posao njegova dnevna rutina - a tek završava sedmi razred. Ipak, njegove ruke već samostalno servisiraju motore, a mušterije mu dolaze s poverenjem, kao pravom majstoru.

Kako kaže, inspiraciju za ovaj posao našao je u svom ocu, koji je takođe zaljubljenik u dvotočkaše i moto-trke.

- Ja sam počeo sasvim slučajno. Jednog petka uveče mi je jednostavno pala na pamet misao - zašto ne bih pokušao da naučim nešto o motorima? Uvek sam gledao tatu koji obožava trke Moto GP. I taj zvuk, taj miris ulja, nešto me je uvek vuklo tome. Tada sam imao 12 godina, i vikendom sam krenuo da tražim neku radionicu u kojoj bih mogao da učim. Tako sam došao do čoveka koji me je odmah primio - priča Bogdan sa osmehom koji odaje i ponos i ljubav prema onome što radi.

Prvi dan u radionici pamti kao najlepši početak nečeg važnog. Tada je, kako kaže, naučio da očisti i podmaže lanac motora specijalnim sprejem. Danas može da uradi i mali servis, da samostalno zameni gume - i sve to na odgovarajućim mašinama. Mušterije ga već poznaju, neki se, priznaje, iznenade kada vide koliko je mlad, ali poštuju njegov rad.

- Jeste teško, zna da bude naporno, nekad i vrućina, nekad nešto neće da se odvrne, ali kad to voliš, sve je lakše. Danas najviše volim da radim mali servis, da slušam kako motor radi kad sve završim... To je neka vrsta muzike. Ali, moram da kažem - novi motori, ovi moderni, puni su elektronike. Mnogo više sistema imaju i teži su za rad. Stariji modeli su po mom ukusu - objašnjava Bogdan, sa zrelošću koja se retko sreće kod trinaestogodišnjaka.

Bogdanovi drugari u školi u početku nisu znali šta da misle. Neki su, priznaje, bili ljubomorni. Ali, s vremenom su počeli da ga podržavaju. Jedan stariji prijatelj mu je bio poseban oslonac - Miloš Milosavljević, koji je, kako Bogdan kaže, i sam ušao u svet motora kao veoma mlad.

- Kad mi je Miloš rekao da je i on krenuo da uči u mojim godinama, to mi je bilo važno. Da znam da nisam jedini. Sad mi je on kao stariji brat, stalno mi pomaže i podstiče me - priča Bogdan.

Iako je moto-mehanika njegova velika strast, Bogdan ima i druge snove. Želi da postane neurohirurg. Voli anatomiju, interesuje se za medicinu, i u toj oblasti vidi svoju budućnost. Ali motori, kako sam kaže, uvek će ostati tu kao strast.

- Planiram da studiram medicinu, ali neću nikada prestati da se bavim motorima. Bar u slobodno vreme. Volim i sport, treniram rukomet, leti sam češće u radionici, a bavim se i modelingom i dosta sam putovao po Evropi. Najviše mi se dopao Monte Karlo i Muzej Formule, kao i trkačka staza. Imam dosta obaveza, ali ja to volim, ne bih mogao da sedim i da ne radim ništa - objašnjava nam.

Njegova majka Marija Đurić nije odmah saznala za tu avanturu. Tek kad se vratio iz radionice, ispričao joj je gde je bio i šta je radio. Nije krila iznenađenje.

- Niko u porodici nije mehaničar, niti se bavio motorima. Bogdan je uvek bio dete koje voli da uči, sve petice ima u školi, govori da želi da bude lekar, i posebno ga interesuje hemija. Iskreno, nisam očekivala ovakvu strast prema motorima. Ali kad sam videla koliko je odlučan, kako organizuje svoje vreme da stigne i u školu, i na trening, i u radionicu - samo sam mogla da ga podržim - kaže Marija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije