SMOTRA AGRARA NA O-RUK: Kako je 1999. godine, posle NATO bombardovanja, organizovan 66. Međunarodni poljoprivredni sajam

ZAPOSLENI na Novosadskom sajmu su 1999. godine napravili istinski podvig u istoriji te kuće, duže od veka.

Privatna arhiva

Oni su za samo 16 dana po prestanku NATO agresije na Jugoslaviju, organizovali jedinstvenu smotru agrara, 66. međunarodni poljoprivredni sajam, na kom je od 28. juna do 4. jula te godine nastupilo više od 1.100 izlagača iz naše i desetak zemalja sveta.

Svemu je prethodilo bombardovanje Jugoslavije i najpreče aktivnosti novosadskih sajamdžija da sačuvaju svoju kuću, jednu od najvećih u ovom delu Evrope. O tome svedoči Miroslav Božin, u to vreme izvršni direktor za marketing Novosadskog sajma, koji u prvi plan, pored angažovanja zaposlenih, ističe i poteze rukovodstva, na čelu sa Miodragom Koprivicom, tadašnjim generalnim direktorom i najbližim saradnicima, Duškom Manojlovićem i Aleksandrom Andrejevićem.

- Prve bombe su pale 24. marta, a već sutradan su nam plate bile smanjene i svima iste, u iznosu od 1.100 dinara, ali smo, sa druge strane, imali podršku sindikata preko kog su stizale polutke, krompir...- kaže Božin na početku razgovora za „Novosti“.- Posebna priča bio je naš „Radio sajam“, koji je sa programom počeo 2. septembra 1998. godine, kao poslovni radio o dešavanjima na sajmu. Ubrzo smo proširili delatnost na gradske servisne informacije, vesti iz zemlje i sveta…

Prvu noć NATO agresije novinari Radio sajma su neprestano izveštavali gde je i šta bombardovano i kako Božin potvrđuje, bili su veoma slušani u atomskim skloništima, podrumima, zgradama…

- Sutradan ujutro u osam časova je već bila uzbuna i najava NATO da će gađati antene. Predajnik Radio sajma je bio na krovu izložbene hale jedan, u koju se smestila i antidiverziona jedinica naše vojske sa svojom opremom. Rukovodstvo sajma je odlučilo da ugasimo predajnik, ušao sam u studio i saopštio slušaocima da ćemo se čuti posle bombardovanja. Tako smo spasli ljudstvo i Sajam od NATO bombi. Kada je 11. juna završeno bombardovanje, svi su se vratili na posao, uključili smo predajnik i počeli sa programom i radili na pripremi 66. Međunarodnog poljoprivrednog sajma koji je trebalo da bude održan mesec dana ranije.

Veliki broj partnera i saradnika Novosadskog sajma bio je začuđen činjenicom da će smotra agrara biti održana u teškoj situaciji samo dve nedelje posle bombardovanja. Sva tri mosta na Dunavu kod Novog Sada su bila srušena i pitanje je bilo kako će izlagači uopšte da dođu.

- Skelom preko Dunava. To je bilo rešenje. Pukovnik Janoš Mikloš, načelnik inžinjerije Novosadskog korpusa, s kojim sam bio na vojnoj vežbi „Golija 76“, potvrdio je da je skela koja prevozi od Banoštora do Begeča osposobljena i da je počela da prevozi. Generalmajor, Momčilo Momčilović, komandat Novosadskog korpusa je na našu molbu, da izlagači koji dolaze na poljoprivredni sajam sa potvrdom, mogu preko reda iz Srema da pređu Dunav, odgovorio pozitivno. To je rezultiralo nastupom 1.100 izlagača, od kojih je takođe veliki broj došao preko Banata, mostom na Tisi kod Titela.

Kako su mediji tada izveštavali, na sajmu su bili prisutni svi značajni izlagači iz oblasti agrara i delatnosti vezanih za poljoprivredu. Izlagači iz inostranstva predstavili su se to preko zastupnika ili direktno, tako da su se u izložbenim halama mogli videti proizvodi iz Indije, Italije, Kanade, Nemačke, Republike Srpske, SAD, Slovačke, Slovenije i Ukrajine.

- Manifestaciju je otvorio Nedeljko Šipovac, tada savezni ministar za poljoprivredu, istakavši da je ona, iako organizovana u veoma kratkom roku, potvrda vitalnosti agrara i spremnosti naše zemlje da brže razvija proizvodnju a poljoprivrednici su u vreme agresije na našu zemlju izašli kao heriji rada- prenosili su mediji.

Zabeleženo je i da su sajam posetili potpredsednik Državne dume Rusije, Sergej Baburin, ambasadori Ukrajine i Indije, Volodimir Furkalo i Šankar Kumar Mathur, otpravnik poslova Japanske ambasade Tadaši Nagai i brojne inostrane privredne delegacije, tako da se pokazalo da za proizvode iz naše zemlje ima zainteresovanih i da naša privreda ima šta da ponudi svetu.

- Održana je i tradicija ocenjivanja kvaliteta proizvoda, duga više od sedam decenija. Ocenjivačke komisije, u čijem radu je učestvovalo više od 200 stručnjaka sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta, kao i poljoprivrednih instituta za kvalitet proizvoda, ocenjivale su proizvode u vreme najžešćih napada na našu zemlju, bukvalno pod bombama- potvrđuje Božin.

Nacionalnu izložbu stoke na Manježu sajma, upotpunile su trke zaprega i Grmečka korida, uz posetu više hiljada ljudi. Kada je oficijelni spiker objavio da koridi prisustvuje i otpravnik poslova Japanske ambasade u Beogradu, kako su novinari izvestili, Manježom je odjeknuo buran aplauz u znak pozdrava prijateljskom narodu Japana.

Izložba poljoprivredne mehanizacije, smotra noviteta … su odisale atraktivnim eksponatima.

Sajam je radio od devet do 19 časova, ulaznice su koštale 20 dinara, za decu 10 dinara a vojnicima se ulaz nije naplaćivao.

Tradicionalno „Veče šampiona“ Novosadskog sajma održano je u Srpskom narodnom pozorištu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije