Reportaže

BAKA VERINE BRESKVE MIRIŠU NA DUŠU: Vera Stefanović (93) iz Smedereva ima najduži staž trgovca

Јелена Илић
Jelena Ilić

19. 07. 2025. u 22:22

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

Čim se zarumene šljivici i breskvari i rode vinogradi, eto i nje u centru Smedereva sa gajbicama krcatim sočnim plodovima. To što u podne vrelina puca po asfaltu kao zrela lubenica po betonu, baka Veru ne ometa da na malenom, istrošenom tronošcu, zauzme svoj mesto pod suncem. Zauzela je i svoju 94 godinu života. Nosi je kao ordenje dok drhtavim rukama meri voće i blagosilja svakoga ko priđe.

БАКА ВЕРИНЕ БРЕСКВЕ МИРИШУ НА ДУШУ: Вера Стефановић (93) из Смедерева има најдужи стаж трговца

Foto: N. Živanović

Znaju Smederevci Veru Stefanović (93) iz Seona godinama. Možda po imenu ne, ali po čuvenju i ukusnom voću, sigurno. Uglavnom, zovu je bakica.

-Kupila sam breskve od bakice kod Pošte. Mirišu kao duša, reći će vam komšinica.

Dok vrućina prosto grize i vazduh peče u nozdravama, baka Vera na sebi nosi džemper i prsluk, perjani. I vunene čarape preko unihopki. I krvotok joj usporile godine.

Priča, zaglađuje maramu i uzdiše, ali svaku drugu reč  joj prati široki osmeh.  Bore joj zasekle kožu kao brazde vlažnu zemlju. Tek ako je pitate kako je, neće poreknuti da joj je život bio muka.

-Mučila sam se, ćerko, u životu mnogo. Radila kući, u nadnice. Sad imam sve, ali ne umem da živim, kroz uzdah dubok kao ponor veli starica.

Koliko je  tuge preko srca preturila, mnogo je i da se čuje.

-Umro mi čovek. Umro  mi sin, udavio se. Umro mi zet. Ostalo nas četvoro-  unuk i unuka i ćerka bolesna, ređa crni niz baka Vera dok pokušava da se priseti da li joj ćerka ima 71 ili 72 godine.

-Sve je na unucima. Mnogo radimo, ja pomažem. Ne mogu deca sama... Uzmi sine, meti, jedite deco- između ispovesti prodaje breskvu što miriše kao prava. Svakoga zove sinom ili kćerkom. Poželi zdravlje i sreću.

Breskvama cena 200 dinara kilo. Kad pozna mušteriju, daje i za 150. Traži najlepše pa stavlja u kesu. Obećava uskoro i grožđe da iznese, iz njenog vnograda, njenom rukom obrano.

Osvrće se jednako. Možda se plaši inspekcije da joj ne oduzmu robu ili napišu kaznu. Ili saobraćaja koji tutnji kraj nje. A možda samo gleda da prepozna lica svojih mušterija. Onih što kupe i kad im nije do voća. Kupe zbog nje.

Foto: Фото: Н. Живановић

POGLEDAJ GALERIJU

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

RAJKO JE PRAVNIK I UZORAN STOČAR: U rodnu Liku otišao čim je diplomirao, a kasnije vratio i traktor na kom je sa porodicom izbegao u Oluji
Reportaže

0 13

RAJKO JE PRAVNIK I UZORAN STOČAR: U rodnu Liku otišao čim je diplomirao, a kasnije vratio i traktor na kom je sa porodicom izbegao u "Oluji"

NIJE stigao Rajko Obradović (31) ni da zakorači rodnom ličkom zemljom, nije stigao ni da se čestito po njoj zaigra sa drugom decom, a već se sa deset meseci, 4. avgusta 1995, sa porodicom našao u koloni prognanika u "Oluji" koji su spas potražili i našli u Srbiji. Ali ljubav prema tom mestu gde se rodio, gde mu se duša rodila, s godinama je rasla, sazrevala u ozbiljnu odluku, takvu da je na stihove stare pesme: "Aoj, Liko, voli li te iko?", odgovorio: - Svim srcem, vraćam ti se.

30. 07. 2026. u 07:00

Politika
Tenis
Fudbal