Reportaže

U POTRAZI ZA NOVIM TAJNAMA ŠARKAMENA: "Vrelo", gde je 1996. pronađen vredan zlatni nakit, dobilo 1,1 milion

Suzana Mihajlović Jovanović

07. 08. 2025. u 11:11

MEĐU arheološkim projektima, koje je podržalo Ministarstvo kulture je istraživanje kasnoantičkog lokaliteta Vrelo Šarkamen, ali i konzervatorsko-restauratorski radovi na carskoj palati imperatora Maksimina Daje. Za ovogodišnju kampanju na Vrelu, jednom od najznačajnijih nalazišta ovog tipa u Srbiji, izdvojeno je 1,1 milion dinara, a istraživanja počinju već 22. avgusta i trajaće mesec dana. Ovaj lokalitet udaljen tridesetak kilometara od Negotina, i nadomak sela Šarkamen, već decenijama privlači pažnju zbog svoje monumentalnosti i brojnih zagonetki.

У ПОТРАЗИ ЗА НОВИМ ТАЈНАМА ШАРКАМЕНА: Врело, где је 1996. пронађен вредан златни накит, добило 1,1 милион

Foto: S.M.Jovanović

Istraživački tim predvode dr Sofija Petković, naučni savetnik Arheološkog instituta i rukovodilac projekta, i Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine i koordinator projekta. Oni će nastaviti iskopavanja na jugozapadnoj ugaonoj kuli, za koju se veruje da je najmonumentalnija i najočuvanija.

- Ona ima oko 12 do 14 metara, na dva nivoa je i ima nekoliko prozora. Najočuvanija je od svih. Na drugom spratu ima nekoliko vidljivih prozora, i kada se na njoj završi konzervacija, ona će biti i najreprezentativnija. Videće se sa nekog budućeg parkinga, odnosno puta - kaže Gordan Janjić, rukovodilac projekta konzervacije.

Istraživanja lokaliteta počela su 1994. i trajala su do 2003, da bi nakon pauze od jedne decenije bila obnovljena 2013. godine. Od tada se istovremeno sprovode i arheološki i konzervatorski radovi.

- Posle jugozapadne ugaone kule, polako krećemo duž južnog bedema ka kuli na sredini južnog bedema. Posle toga sledi konzervacija i, kada se sve to završi, ceo južni bedem i polovina istočnog, odnosno zapadnog, biće vidljivi, iskopani, istraženi i konzervirani - priča sagovornik.

Foto: S.M.Jovanović

Gordan Janjić, rukovodilac konzervatorskih radova

Ako je suditi po do sada otkrivenom, lokalitet Vrelo i dalje skriva brojne tajne. U jesen 1996. godine, 2. oktobra, na svega četiri i po metra dubine unutar mauzoleja, pronađen je set zlatnog nakita težak 204 grama. Sastojao se od tri ogrlice, jedne dijademe, dve vitičarke, tri prstena, dve naušnice i devet voltivnih pločica, od kojih su tri nosile utisnute otiske rimskih solida Dioklecijana, Galerija i, bez sumnje, Maksimina Daje.

Iako se očekivalo da će otkriće tog seta zlata biti samo početak, ispostavilo se da sličnih nalaza - više nije bilo.

- U šali kažemo da smo na Vrelu pronašli više zlata nego keramike. Ali upravo u tome leži jedna od najvećih zagonetki Šarkamena - kaže Janjić.

Rimski car i sestrić Galerija, Maksimin Daja, vladao je kratko, od 305. do 313. godine nove ere, ali je za to vreme na ovom mestu podigao kompleks koji pleni svojim neobičnim rešenjima.

- Imamo utvrđenje površine jednog hektara, sa deset spoljašnjih kula, od kojih nijedna nije istovetna. Neke su unutra osmougaone, spolja kružne, druge obrnuto. Neke su osmougaone i spolja i iznutra, neke potpuno kružne. Postoji samo jedna ulica, koja povezuje istočnu i zapadnu kapiju. Cela ta koncepcija deluje kao da je neko želeo da ispriča nešto, ali mi još uvek ne znamo šta - objašnjava rukovodilac projekta.

Položaj utvrđenja još je jedan od paradoksa ovog mesta. Dok bi se logično očekivalo da bude postavljeno na uzvišenju, radi bolje preglednosti i zaštite, Šarkamen je smešten u udolini, nadomak potoka, iako se nedaleko severno nalazi pogodnija i preglednija visoravan. Upravo ta nelogičnost, kažu arheolozi, jedna je od najvećih zagonetki lokaliteta.

Ono što se, međutim, sigurno zna jeste da se ovde nalazi carska palata sa mauzolejom, jedina te vrste koja je do sada otkrivena na teritoriji Srbije. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

OTKRIO VINČU, SPASAVAO BLAGO NARODNOG MUZEJA: Zaostavština akademika Miloja Vasića, oca moderne srpske arheologije, sija duže od veka
Reportaže

0 7

OTKRIO VINČU, SPASAVAO BLAGO NARODNOG MUZEJA: Zaostavština akademika Miloja Vasića, oca moderne srpske arheologije, sija duže od veka

MILOJE Vasić, akademik, polihistor, otac moderne srpske arheologije koji je otkrio vinčansku civilizaciju preminuo je pre 69 godina. Bio je 4. oktobar 1956. Njegovo delo, do dana današnjeg, nije izgubilo aktuelnost iz međuratnog perioda kada je objavio rezultate svojih istraživanja i izazvao tektonski poremećaj u svetskoj nauci, ali i politici.

05. 11. 2025. u 07:00

TRI ŽIVOTA SPOMENIKA SREMSKIM JUNACIMA VELIKOG RATA: Kameni orao u Batajnici krije nestvarnu sagu o borbi protiv zaborava
Reportaže

0 3

TRI ŽIVOTA SPOMENIKA SREMSKIM JUNACIMA VELIKOG RATA: Kameni orao u Batajnici krije nestvarnu sagu o borbi protiv zaborava

KAMENI orao ispred Sokolskog doma u Batajnici je spomenik izginulim srpskim dobrovoljcima iz ovog dela Srema u Velikom ratu, ali i svedočanstvo da sećanje nije bezopasno i da uvek ima ljudi koji su spremni da rizikuju mnogo da bi ga očuvali. Jedan od njih je Milutin Obradović, jedini koji je, nedavno 13. oktobra položio cveće pred memorijalom.

30. 10. 2025. u 14:21

Politika
Tenis
Fudbal
NOVOSTI SAZNAJU: Uhapšena lica povezana sa slučajem ubačeni snajperisti

"NOVOSTI" SAZNAJU: Uhapšena lica povezana sa slučajem "ubačeni snajperisti"