Reportaže

LOGOR NA BREGU NAPRAVILI KELTI? Malo poznato praistorijsko naselje na vršačkim planinama čeka geomagnetsko skeniranje

Jelena Baljak

19. 08. 2025. u 15:46

VRŠAČKE planine kriju mnoge neistražene tajne, a jedna od njih je praistorijsko naselje, koje se nalazi na platou između nekadašnjeg hotela "Turist" i crkve Svetog Teodora Vršačkog, a za koje ni Vrščani ni šira javnost ne znaju da postoji.

ЛОГОР НА БРЕГУ НАПРАВИЛИ КЕЛТИ? Мало познато праисторијско насеље на вршачким планинама чека геомагнетско скенирање

Foto. Udruženje Feliks Mileker

Reč je o velikoj kamenoj formaciji, kružnog oblika, čiji se ostaci i danas mogu videti sa popularnih stena kod Kluba ekstremnih sportova "Izazov", pogotovo u vreme kada nema vegetacije. Veruje se da su tu živeli Kelti još u gvozdenom dobu, oko 500 godina pre nove ere, ali bi te pretpostavke trebalo da se utvrde nekim od savremenih načina istraživanja, s obzirom na to da stare metode nisu dale potpune rezultate.

Ovaj arheološki lokalitet prvi je otkrio i istražio vršački istoričar i arheolog Feliks Mileker, još davne 1880. godine. Pronašao je tada čak 50 ognjišta, gomilu keramičkih ulomaka i ljudskih kostiju, kao i ušoreno groblje na jugozapadnoj strani tog brežuljka. Kao najznačajniji artefakt pominje se figurina sa istaknutim muškim atributima - dugačkim brkovima i vitkim stasom - koju Mileker nije datirao, a koja bi po svojim karakteristikama mogla da pripada periodu Halštata.

Vivatbet poklanja FREEBET za Eurobasket
Kladi se na mečeve Evropskog prvenstva i stiže ti 25% keš-beka!

Foto. Udruženje Feliks Mileker

Figurina sa brkovima, pronađena na ovom lokalitetu

- Ta figurina podseća na keltske predstave ratnika. Takođe, i pronađena keramika, kao i oblik naselja u vidu kamenog kruga, upućuju na Kelte, eventualno na Tračane, Ilire ili Geto-Dačane. Svaka od tih pretpostavki je validna, s obzirom na to da se radi o narodima koji su nastanjivali ove predele, a čiji su kultura i običaji bili toliko slični, da ih je teško razlikovati - kaže Tamaš Fodor iz vršačkog Udruženja ljubitelja starina "Feliks Mileker", koji je uz pomoć satelitskih snimaka i starih fotografija brega locirao ovo nalazište i posetio ga.

Vivatbet poklanja FREEBET za Eurobasket
Kladi se na mečeve Evropskog prvenstva i stiže ti 25% keš-beka!

Istorija prekrivena bagremom

NA padinama Vršačkih planina nalazi se više praistorijskih lokaliteta, koje je Feliks Mileker pronašao krajem 19. veka, kada je rađeno rigolovanje zemljišta zbog sadnje vinograda. Ona tada nisu detaljnije istražena, a sada ih je gotovo sve prekrila bagremova šuma, pa ih je teško i locirati. Jedino su delovi opisanog keltskog naselja, koje se prostire na brdu iznad grada, ostali vidljivi i dostupni arheolozima.

Na osnovu trenutno dostupnih podataka, ne može se sa sigurnošću reći ni da li je to bio samo vojni logor ili stalno naselje, kao ni da li je reč o ljudskoj ili prirodnoj tvorevini. Istraživanja je još u Milekerovo vreme, pre 145 godina, otežavala činjenica da je lokalitet u velikoj meri bio preoran i prekriven novoformiranim plantažama vinove loze. Njegovo stanje danas još je gore, jer ga prekriva bujna vegetacija.

- Geomagnetsko skeniranje bi mnogo toga moglo da otkrije. Ko zna kakva bi se građevina prikazala, kada bi se oko ovih kamenih gromada razgrnula zemlja, s obzirom na to da je sasvim izvesno da se one prostiru u dubinu - naznačava Fodor, koji je i 2016. godine, takođe tragom Milekerovih arheoloških zapisa, locirao i široj javnosti predstavio zaboravljene Vatinske krugove.

Foto. Udruženje Feliks Mileker

Na fotografiji s početka 20. veka vidljivi ostaci praistorijskog naselja, na vrhu brda

Taj lokalitet, koji se nezvanično smatra jednim od prvih kalendara u Evropi, nakon Fodorovih objava postao je interesantan za istraživanje brojnim domaćim i stranim stručnjacima, ali ne i našim zvaničnim institucijama. On se nada da će sa naseljem na padinama Vršačkih planina biti drugačije, te da će se u skorijoj budućnosti saznati prava istina, koju ono krije.

Foto. Udruženje Feliks Mileker

Praistorijsko naselje na Vršačkim planinama, nekada

Pažljivo birali strateško mesto

torijsko naselje pažljivo je bila birana, što se zaključuje na osnovu činjenice da se sa tog platoa otvara vidik na ceo ravničarski krajolik, od severa do juga. Specifično je i to što se nalazi u zavetrini, a poznato je da u Vršcu konstantno duvaju jaki vetrovi. U blizini ima i nekoliko izvora pijaće vode, dok su okolne guste šume obezbeđivale dovoljne količine neophodne drvne građe, kao i prisustvo velikog broja divljači.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SRAMOTA JE ŠTO PODGORICA KLEČI PRED ZAGREBOM: Poslednji živi svedok mučenja u Lori i udovica logoraša Simovića, za Novosti
Reportaže

0 19

SRAMOTA JE ŠTO PODGORICA KLEČI PRED ZAGREBOM: Poslednji živi svedok mučenja u Lori i udovica logoraša Simovića, za "Novosti"

PROŠLE su trideset tri godine a da oni koji su zlo učinili zarobljenim crnogorskim rezervistima, pripadnicima bivše JNA, sa dubrovačko-hercegovačkog ratišta iz Nikšića, Šavnika, Žabljaka, Bara, Podgorice, koji su ubijeni u zloglasnoj Lori kod Splita i drugim ustaškim i muslimanskim kazamatima i dalje izbegavaju pravdu. Još je žalosnije što crnogorska država ćuti, što aktuelna vlast slično onoj Milovoj koja ih je gurnula u rat, pred Zagrebom i Briselom "pere ruke", kako se ne bi narušio evropski put Crne Gore. Dodvoravanje crnogorskih zvaničnika Plenkoviću, Grlić Radmanu i drugima ide toliko daleko da se uopšte ne razmišlja o tome da dželate krvavih ruku treba konačno da stigne zaslužena kazna.

07. 09. 2025. u 09:59V.K.

RATNICI STARINE NOVAKA PALI U ZABORAV: Banatska ravnica i karpatske gudure su zasejane njihovim kostima i krvlju
Reportaže

0 4

RATNICI STARINE NOVAKA PALI U ZABORAV: Banatska ravnica i karpatske gudure su zasejane njihovim kostima i krvlju

BROJNI tragovi karpatskih Srba prate put od srpsko-rumunske granice, kraj ostataka manastira Vodice kod Oršave, zadužbine hilandarca Nikodima Osvećenog, kada se putovanje nastavi kroz južne obronke Karpata u Olteniji (Maloj Vlaškoj) klisurom reke Černe. Iz nje se izlazi kod Baja de Arame u kojoj je nekadašnji hilandarski metoh, Manastir svetih Arhangela, kojim počinje novi niz srpskih belega niz saobraćajnicu ka srednjovekovnom gradu Trg na Živi, današnji Targu Žiju, odakle vodi najkraća veza između istorijskih kneževina Vlaške i Transilvanije (na mađarskom - Erdelja) preko surovog masiva Paranga do Erdeljskog Beograda, današnje Alba Julije.

05. 09. 2025. u 13:00

SADA NE MOGU DA ZAMISLIM ŽIVOT VAN MOJE SRBIJE: Nije se pokajao što je posle 42 godine došao iz Frankfurta na obronke Kopaonika (FOTO)
Reportaže

0 5

SADA NE MOGU DA ZAMISLIM ŽIVOT VAN MOJE SRBIJE: Nije se pokajao što je posle 42 godine došao iz Frankfurta na obronke Kopaonika (FOTO)

RADIO sam razne poslove. Učio sam više zanata, završio za stolara, varioca, trgovca. Radio sam i kao menadžer u jednoj nemačkoj firmi, ali mi je u jednom trenutku postalo jasno da se sve to radi za bolji auto, bolju garderobu, više novaca, i shvatio sam da to nije ono za čim težim. Za razliku od mojih roditelja koji su u Nemačku otišli iz bede želeći da steknu kapital, ja više nisam mogao sebe da vidim u tome. Pogotovu što su moji roditelji ovde napravili kuće i što sam rastao i dolazio ovde sa osećajem da imam nešto i da ne moram dvostruko da stičem i pravim više od toga. Sada ne mogu da zamislim život van moje Srbije.

04. 09. 2025. u 17:29

Politika
Tenis
Fudbal
DIGITALIZACIJA - PARADIGMA MODERNOG POSLOVANJA

DIGITALIZACIJA - PARADIGMA MODERNOG POSLOVANjA