NA KRIMU POSTALI PLANINARI I MORNARI: Na obali Crnog mora, u najvećem međunarodnom dečjem kampu na svetu, boravilo devetoro đaka iz Srbije

DECA iz Srbije, njih devetoro - Jelena Tošković (10), Ana Ristić (11), Aljina Đokić (13), Momčilo Zogović (14), Smiljka Janković (15), JelenaAndrić (15), Milan Ostojić (15), Irina Perović (16) i Barbara Uremović (16) provela su tri nedelje u "Arteku", najvećem međunarodnom dečjemkampu na svetu, smeštenom na crnomorskoj obali Krima. Mali genijalci, koji su snimili dokumentarni film o učešću Crvene armije u oslobođenjuBeograda pre 80 godina, u ovu svojevrsnu dečju državu stigli su kaoučenici koji vole ruski jezik i dobitnici su prve nagrade zadokumentarac, a u Beograd su se vratili kao deo novih porodica: mornarske, planinarske, umetničke, artekovske.

FOTO: Privatna arhiva

"Artekovac danas, Artekovac zauvek", moto je ove dečje države, osnovane još davne 1925. Prvobitno zamišljen za zdravstveni oporavak dece, "Artek" je danas kompleks od deset kampova sa savremenom infrastrukturom, smešten duž obale Crnog mora. U njemu borave deca iz celog sveta.

- Odlučili smo da snimimo mali dokumentarac o tome kako je Crvena armija odigrala veliku ulogu u pobedi 20. oktobra ovde u Beogradu. Taj film je dobio prvu nagradu i veoma visoke ocene, a deca kao pobednici su nagrađeni putuvanjem u Artek - kaže nam Jelena Danlović, nastavnica u Ruskom domu u Beogradu. - Sva deca su išla na naše kurseve ruskog jezika. Odabrali smo najstariju koja već dobro govore ruski jezik.

Putovanje devetoro srpskih đaka počelo je kao avantura. Iz Beograda su sami, bez pratnje roditelja, krenuli prvo do Moskve, gde su kratko razgledali grad, a zatim se ukrcali u voz koji je 36 sati putovao do Krima. U kupeima su započela prva poznanstva sa decom iz drugih zemalja, budućim saborcima u izazovima koji će ih čekati.

- Deca su bila spremna za to putovanje. Ne bih mogla to da očekujem od početnika koji ne znaju jezik - kaže Danilovićeva. - Naš cilj je bio da poboljšaju znanje ruskog jezika. I on je ostvaren. Deca koja nisu mogla da govore slobodno, potpuno su se oslobodila i mnogo bolje pričaju. Oni su posetili državu o kojoj su mnogo godina učili i kažu da su se odlično proveli. Najbitnije je da su upoznali svoje vršnjake iz Rusije. Od njih su mogli da saznaju mnogo o Rusiji.

U kampu svakog leta bude više od pet hiljada dece iz celog sveta. Tamo nema odraslih. Čak su i oni koji brinu o kampu tek malo stariji od njih: studenti pedagoških fakulteta. I Jelenin sin Danilo, sada student Pravnog fakulteta, kao dete je boravio u "Arteku".

- Kamp je zatvoren sistem, deca nemaju direktan kontakt sa ostalim svetom. To je svojevrsna dečja republika - kaže Danilo. - "Artek" se sastoji od nekoliko zasebnih kampova. Jedan se nalazi na uzbrdici, pa se zove planinski, drugi je uz more, pa je nazvan morski. Svi imaju slične uniforme, bež šorts i polo-majice, ali svaki kamp ima svoju boju. Takmičenja se organizuju između kampova, a na kraju se proglašava najbolji kamp te smene.

FOTO: Privatna arhiva

Velika je dečja autonomija u kampovima i svi imaju određen program. Na početku smene deca biraju predsednika i upravu odreda. Gimnazijalka Irina Perović kaže da je na Krimu stekla nove navike: da se budi rano, ustaje, oblači se i momentalno radi ono što treba. Navikla se na više fizičkihe aktivnosti, zato što je bila u Morskoj floti. Irina kaže da je obuka bila teška, često joj je delovalo da se sprema za neku vojno-pomorsku flotu.

- U početku je bilo veoma teško, ali radili smo sve zajedno - kaže Irina. - Bilo je predivno. Bila sam presrećna kad su me primili u Morsku flotu. Iskustvo koje sam tamo stekla ovde ne bih mogla da doživim. Kao pravi mornari učili smo semafor sporazumevanje, polagali ispit, morali svaki deo čamca da znamo. Veslali smo, to je bilo baš interesantno. More je hladno, ali predivno. Imali smo kulturne programe, spremili poseban ples, a, iako ne volim planinarenje, osvojila sam jedan planinski vrh. Planina je niska, svega 500 metara, ali je uspon bio težak. Jako je strmo i kamenito, no odlučila sam da ću da sakupim snagu, budem hrabra i popnem se. Priroda na Krimu je fantastična.

FOTO: Privatna arhiva

Irina svira bubnjeve, trenira borilačke veštine i volonter je Crvenog krsta, a boravak na Krimu od nje je, kaže, napravio i mornara.

- Upoznala sam mnogo novih drugara iz Kazahstana, Rusije, Egipta, Britanije - dodaje ona. - Iz celog sveta sam upoznala decu i lepo smo se družili. Nastavili smo da se dopisujemo u našoj vajber-grupi. Iako smo se poznavali, ovo putovanje je i nas iz Srbije zbližilo i postali smo najbolji drugovi.

Jelena Tošković bila je najmlađi član srpske ekipe. Ruski jezik je počela da uči još dok je bila u vrtiću. Posle "Arteka", kaže, ruski joj se znatno poboljšao. Puna je utisaka.

FOTO: Privatna arhiva

- Bilo je uzbudljivo - kaže ona. - Veća je avantura kad ideš sam nego sa roditeljima, jer kad ideš sam moraš da brineš o nekim stvarima. Prvi put sam išla na tako dalek put bez njih, ali nisam se plašila. Znala sam da ću umeti da se sporazumem na ruskom. U "Arteku" sam baš progovorila ruski. Upoznala sam nove drugare iz Rusije, Uzbekistana, Kazahstana.

Jelena je izabrala sekciju kvilinga, veštine pravljenja slika od uvijenih papirića.

- Umetnost je stvarno divna - kaže ona.

Kao i Irina, i Jelena bi volela da se vrati u najveću dečju državu.

- Mnogo je lepo tamo. To nije samo kamp, to je jedan drugačiji svet iz koga sam ponela zaista divno iskustvo i uspomene - dodaje Jelena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije