UZGRED SE LJUBILI I GOVORILI STIHOVE: Popa osećanja prema Haši opisao u "Času iz pesništva"

NAJSTARIJE drvo u Gradskom parku u Vršcu, koje se nalazi kod spomenika austrijskom pesniku Nikolausu Lenauu, krije mnoge tajne, koje su nastale u njegovoj hladovini tokom prethodnih 250 godina.

Foto Privatna arhiva

Pod velikom krošnjom tog divljeg kestena vekovima su se kovale gradske i porodične zavere, male đačke smicalice i veliki planovi za budućnost, organizovali ljubavni sastanci i bolni rastanci. Baš tu je stasavala i jedna od najlepših ljubavnih priča srpske književnosti, koja se početkom četrdesetih godina prošlog veka rodila između čuvenog pesnika Vaska Pope i njegove voljene Haše.

Foto J.J. Baljak

Vasko i Haša su se upoznali u Vršcu, kada je ona bila sedmi, a on osmi razred. Pomalo simbolično, najpre su stidljivo očijukali u Lenauovoj ulici, pod drvoredima lipe, a potom su se, u senci divljeg kestena u Gradskom parku, ljubili i "onako uzgred govorili o stihovima", na beloj klupi baš ispod Lenauovog poprsja, koje je "tako lepo ćutalo, lepim bakarnim usnama". Sve to je pesnik opisao u pesmi "Čas iz pesništva", koja je, kao deo njegove nedovršene zbirke "Lepa varoš V", objavljena tek nakon njegove smrti.

Foto J.J. Baljak

- Nekada je u našem parku bilo desetak belih pergola, prelepih klupa sa visokim drvenim nadstrešnicama, preko kojih su se pružale ruže puzavice. Jedna je stajala i kod Lenauovog spomenika, gde je Vasko, u Hašinom zagrljaju, "polako učio šta je u pesmi glavna stvar". Ta pesma podseća na nekadašnju lepotu naše zelene oaze i celog Vršca, koji je pesnik mnogo voleo, a na autentičan način govore i o neprolaznoj ljubavi dvoje supružnika, koja je opstala od školskih dana do njegove smrti 1991. godine - objašnjava nam Vrščanin Dragoljub Đorđević, inače osnivač najprestižnijeg priznanja za pesništvo u našoj zemlji, Nagrade "Vasko Popa".

Foto Udruženje Feliks Mileker

Upravo iz poštovanja prema tim Vaskovim i Hašinim iskrenim emocijama, kao i prema pesnikovom sveobuhvatnom stvaralaštvu, koje je Vršac indirektno svrstalo u epicentar kulturnog života Jugoslavije i Srbije, Đorđević nastoji da se obnovi taj zaboravljeni kutak u parku, koji odavno ne postoji.

- Ideja mi je da se ta kratka staza, koja se proteže desno od glavnog ulaza u park, ponovo pospe belim šljunkom i da se tu vrati bela pergola, u čast Vaska Pope i pesme "Čas iz pesništva", koja je taj kutak upisala u književnu večnost. Valjalo bi očistiti i Lenauov spomenik, koji su vršački Nemci tu postavili mnogo pre Prvog svetskog rata - otkriva nam Đorđević, uz napomenu da bi to moglo da bude mesto na kom će se ubuduće čitati stihovi dobitnika Nagrade "Vasko Popa", ali i sastajalište za neke nove ljubavne parove i buduće pesnike.

Foto Udruženje Feliks Mileker

Bele drvene pergole, koje su pre dvadesetak godina bile uklonjene usled dotrajalosti ili vandalskog uništavanja, simbol su i mnogih drugih mladalačkih ljubavi, zbog čega još odranije postoji inicijativa da se one ponovo naprave i da se, kao nekada, postave svuda po parku.

- Vršački park je jedan od najlepših i najstarijih u Srbiji. Zvanično je osnovan krajem 18. veka, ali su pojedina stabla, poput najstarijeg divljeg kestena, tu posađena mnogo ranije. Sve to stoletno drveće sada je formiralo guste krošnje, čija hladovina ne bi prijala ružama, pa se oko novih pergola može posaditi bršljan ili neka druga puzavica - predlaže Ildiko Nemet iz Pokreta gorana Vršac, koja naglašava da je najstarije parkovsko drvo, kao svedok Vaskove i Hašine ljubavi, u relativno dobrom stanju, te da će, uz adekvatnu negu, još dugo pod svojom krošnjom moći da skriva tajne svojih sugrađana.

Foto J.J. Baljak

ZELENI BOR KOJI NISU KITILI

VASKO i Haša su svake Nove godine ritualno u svoju spavaću sobu, u jednosobnom državnom stanu u Beogradu, unosili bor, koji nisu kitili, već su samo uživali u njegovom mirisu. To drvo postalo je simbol njihove ljubavi, ali i žala što nisu imali decu.

- Kaže mi onomad moja žena, za koju bih sve učinio: "Volela bih da imam jedno malo zeleno drvo, da ulicom trči za mnom" - stihovi su Popine "Velegradske pesme", koja opisuje tu neprebolnu žal.

Zato je Haša baš takav mali bor simbolično posadila na pesnikovom grobu u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, ali ga je nedugo zatim neko uništio, što je njoj slomilo srce. Utehu je našla u tome što se izborila da i u večnosti ostane uz svog voljenog supruga, jer je njena urna položena u njegov grob.

Preporučujemo

Srbija

0 0

„VRŠAČKI ĐIR“ PO MUZEJIMA: Omogućena onlajn kupovina karata za tri atrakcije, uz popust

22. 10. 2025. u 16:53

Ekonomija

0 0

POLA RODA OBRAO MRAZ: Uzgajivači jabuka iz južnog Banata strahuju da li će pokriti osnovne troškove

15. 10. 2025. u 14:03

Srbija

0 0

I DALjE VIDLjIVE POSLEDICE POŽARA: Šuma oko Staze zdravlja na Vršačkim planinama čeka obnovu

13. 10. 2025. u 16:38

Nesreće

0 0

TELO STRADALOG IZVLAČILI IZ KOLA: Fatalna saobraćajna nesreća kod Vršca

12. 10. 2025. u 16:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije