SRBIN POSTAVIO GRANICU IZMEĐU RUSIJE I KINE: U susret jubileju, 300 godina od Kjahtanskog ugovora objavljena monografija o Savi Vladislaviću

U LETO 1727. godine, grof Sava Vladislavić Raguzinski (1669-1738), stajao je na ivici tada naglorastućeg sveta, dok je njegova dvogodišnja diplomatska misija dolazila dosvog ispunjenja u pregovorima sa izaslanicima cara Jung Dženga. Tamo, između Evrope i Azije, on je iskovao Kjahtinski ugovor, prvi konačnisporazum o granici između Rusije i Kine. Taj mir traje neokrnjen već triveka.

Foto arhiva

U susret jubileju, obeležavanju 300 godina od ovog diplomatskog poduhvata, završena je četvorojezična monografija, koje su zajedno priredili naučnici iz Rusije, Kine, Italije, Srbije i Španije, a objavila izdavačka kuća "Klasa". Bogato ilustrovano delo "Grof Sava Vladislavić Raguzinski - 300 godina osnivanja (1727-2027) Troickosavsk (Kjahte), prestonice Puta čaja" na više od 720 stranica sadrži dragocen materijal sakupljen od Moskve do Venecije, od Pekinga do Svete Gore: fotografije 24 spomenika, 95 arhivskih izvora, 155 portreta, 17 reprodukcija dokumenata, 51 slika, 25 ilustracija, 79 arhitektonskih objekata i 30 artefakata. Deo tog materijala potiče iz privatnih arhiva porodice Vladislavić i prvi put je dostupan javnosti. Monografija sadrži i ekskluzivne fotografije relikvije koja se čuva u manastiru Hilandaru, predmete iz riznice Hrama Svetog Spasa u Toploj (Herceg Novi), kao i ukaz ruskog predsednika Vladimira Putina o obeležavanju jubileja.

vikipedia

- Na najudaljenijoj tački duhovnog nasleđa Svetog Save počinje neispričana priča o grofu Savi Vladislaviću i Troickosavsku, gradu koji je povezao civilizacije. Počinje tamo gde se zemlja stapa s nebom, na vetrometini između Rusije i Kine, gde mraz peče, a tišina zvoni. Tamo je pre skoro tri veka, jedan Srbin iz Hercegovine, kršten od Svetog Vasilija Ostroškog na dan Svetog Save, osnovao grad čije je ime bilo molitva: Troickosavsk - Trojstvo Savino. Ovo udaljeno utvrđenje - današnja Kjahta, u Republici Burjatiji - postalo je najudaljenija tačka do koje je ikada doprlo duhovno nasleđe Svetog Save Srbijanskog, zasijavši na rubu Evroazije. To je bio grad podignut ne radi osvajanja, već radi mira, na samoj liniji dodira dva najveća carstva kontinenta - napisao je italijanski istoričar Marko Galaso.

Sava je kao dečak s ocem izbegao od osmanskog zuluma na dvor cara Petra Velikog, gde je postao jedan od viđenijih diplomata.Godine 1711. on je isposlovao sudbonosni Prutski mir između Rusije i Osmanskog carstva.

- Na obalama reke gde je Petrovoj vojsci pretila propast, Savin razum je odneo pobedu - ističe Galaso. - Njegova diplomatija spasla je cara od uništenja. Bez mira na Prutu, ne bi bilo ni pobede kod Poltave, niti uspona Rusije kao evropske sile. Šesnaest godina kasnije, na suprotnom kraju tog ogromnog carstva, Vladislavić je postigao još veći uspeh. Posle trogodišnjih pregovora sa dinastijom Ćing, zaključio je Kjahtinski ugovor, utvrdivši granicu dugu gotovo 6.000 kilometara, koja traje i danas - pravo čudo postojanosti u analima diplomatije. Uz tu granicu osiguran je i legendarni Put čaja, trgovačka i kulturna arterija od 13.000 kilometara koja je povezala Aziju i Evropu, a koju su Rusija, Kina i Mongolija danas zajednički nominovale za Svetsku baštinu Uneska.Zahvaljujući istorijskom Kjahtinskom ugovoru, Rusija i Kina nikada od tada nisu ratovale. Vladislavić nije bio samo državnik - bio je duhovni sin Svetog Save srpskog, naslednik vizije u kojoj se znanje, umetnost i diplomatija doživljavaju kao oblici bogosluženja.

Monografija "Grof Sava Vladislavić Raguzinski"

Vladislavić je, sa suprugom Virdžinijom Trevizan, bio zaštitnik i pokrovitelj slavnog italijanskog kompozitora Antonija Vivaldija, koga je 1720. vratio na venecijansku muzičku scenu. Vivaldi mu je, u znak zahvalnosti, posvetio operu "Istina u iskušenju". U Ermitažu čuvaju se mnogobrojna dela svetskih umetnika, poput skulpture "Venere Tavričeske", koja je grof Sava za kralja Petra i rusko plemstvo nabavio. Sava je otkupio slobodu mladom afričkom robu Ibrahimu Hanibalu, pretku ruskog pesnika Aleksandra Puškina, a u Sremske Karlovce slao je prve udžbenike i učitelje. Za vreme njegove trogodišnje misije u Kini, car mu je na zlatnom tanjiru lično servirao večeru. Na taj način mu je ukazao čast, kakvu nijedan gost pre toga nije doživeo.

- Svi istorijski izvori ukazuju na to da je Sava Vladislavić bio snažna i raskošno darovita istorijska ličnost, čovek velike energije i ambicije - navodi akadmeik Slavenko Terzić. - Iako je bio uspešan čovek u velikom svetu, grof Sava nije zaboravljao svoj narod. Okupljao je i podržavao Srbe i u Carigradu i u Rusiji i u Veneciji, upućujući ih, kad god je mogao, u rusku službu.

Privatna arhiva

Titulu grofa Vladislaviću je dodelila kraljica Katarina Prva - 24. februara 1725. godine, a već 18. juna postavila ga je za šefa diplomatske misije u Kini. U knjizi su objavljeni i tajni izveštaji koje je grof Sava slao iz Pekinga. Pisao je on o vladarima koje su Kinezi poštovali i onim od kojih su najviše strahovali. Indijske careve, odnosno mogule, smatrali su za "zlatne muve" i izbegavali bilo kakav kontakt i trgovinu sa njima. Sijam takođe nije bio visoko uvažen, a Tibetance su poštovali. Od evropskih vladara, Kinezi su najviše poštovali francuskog kralja i papu, dok su ruskog cara cenili zbog hrabrosti njegovih podanika i veličine carstva. Pisao je još da su u Kinezi najviše cenili naučnike i filozofe, jer su smatrali da su oni blagosloveni od Boga da proniknu u duboke istine o prirodi i životu. Veliki ugled uživali su pravnici koji su održavali mir i pravdu u carstvu. U to vreme muškarac je mogao da ima do 20 žena, a siromašne žene kupovane su za malo novca i ako su želele mogle su ponovo da se prodaju.

Privatna arhiva

Grof Sava bio je inspiracija mnogim umetnicima, a prvi put u ovoj knjizi objavljen je nacrt sinopsisa za pozorišnu predstavu "Naš grof Sava Vladislavić", zasnovanu na istoimenoj poemi koju povodom 300 godišnjice osnivanja Trojickosavska priprema pozorište u Jagodini.

Foto: Skrinšot

- Za četvrtinu stoleća grof Sava je bio umešan u sve događaje Ruskog carstva, ali ono što je za nas najvažnije - bio je pravi Srbin koji je još na isteku našeg tamnog 17. stoleća, zadobio pravoslavnu Rusiju i lično cara Petra Velikog za oslobođenje srpstva i Balkana. Sava Vladislavić je dosad bio uopšte nepoznat našoj nauci... Ali je možda još čudnije da ni u Rusiji nije bilo više nego kod nas pisano o ovom važnom ruskom diplomati, nego samo u nekoliko redova po enciklopedijama. Bio je tipični izrast svog rodnog kraja: oličenje Srbina iz Hercegovine, duhovnog koliko i duševnog, gipkog koliko i ponosnog, opreznog koliko i neustrašivog - napisao je poznati pisac Jovan Dučić u prvoj biografiji "najvećeg Srbina svih vremena".

Iako je grobno mesto sebi i majci pripremio u Herceg Novom, grof Sava je zbog izuzetnih zasluga za Rusiju sahranjen u Crkvi Svetog Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu, panteonu carske Rusije, gde su sahranjivani najbliži carevi rođaci. Vladislavić počiva pored slavnog vojskovođe Aleksandra Suborova.

Preporučujemo

Reportaže

0 4

NISAM NIKAKAV HEROJ, ČOVEK SAM BEZ POSLA! Jovica Baračanin (54), dostavljač hrane, o životnoj drami posle spasavanja devojke u Novom Sadu

21. 11. 2025. u 11:30

Reportaže

0 5

ČUVAR IMENA DREVNIH MAJSTORA: Lešnički pekar peče i mesi iz ljubavi, a meštani imaju poseban nadimak za njega

20. 11. 2025. u 17:32

Reportaže

0 9

UKROVILI "BRATSKU KUĆU": Još jedan građevinski poduhvat Srba u Plavnu kod Knina (FOTO)

19. 11. 2025. u 10:07

Reportaže

0 5

"SELE" U KRUŠEVAC STIGLA IZ KIJEVA: Profesor u penziji Jordan Stanojčić godinama otkrivao zanimljivo poreklo poznatih pesama

18. 11. 2025. u 16:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije