PUSTOREČKI KRVAVI FEBRUAR: Lekcije koje ne bi smeli da zaboravimo i zbog kojih bi morali da budemo brana reviziji fašističkih pokreta

Ono što su Prebilovci za Srbe zapadno od Drine, Novosadska racija na severu zemlje ili streljanja u Kragujevcu, Kraljevu i Nišu, to je 17. februar 1942. godine za žitelje Bojnika i njegove okoline. Tada je ovo mesto i obližnji Dragovac, tokom krvavog pira bugarskih fašista, izgubilo najmanje 70 odsto ukupnog broja stanovnika, a na mestu bezdušnog streljanja i ubijanja ostalo je da leži oko 600 tela od kojih su petinu činila deca.

I. Mitić

Tog hladnog i snežnog februarskog dana, nakon što su bugarske okupacione snage smišljeno i planski opkolile područje Bojnika i Dragovca, već u ranim jutarnjim satima iz svojih kuća je izvođena nejač, a svi objekti su, posle pljačke, spaljivani sa ciljem da se ispuni zapovest bugarskih starešina „da ne ostane kamen na kamenu“. Oni koji bi se na bilo koji način usprotivili ubijani su u svojim dvorištima, a ostali odvođeni u centar mesta.

- Bugarski okupatori nisu imali milosti ni prema kome. O njihovoj svireposti govore i primeri nekoliko trudnica, koje su braneći decu i pragove svojih domova, probodene bajonetima i stradanja uplakane dece silovitim udarcima kundakom u glavu. Majke su silovane pred svojom decom, a ćerke pred svojim roditeljima! Iz kuća su izvođeni i bolesni, pa čak i teško pokretni starci, dok se iznad sela vijorio gust dim. Krvavi februar je nesumnjivo najtragičniji dan u istoriji svih ratova i okupacija na ovom području – ističe istoričar Vladimir Petković, kustos Narodnog muzeja u Leskovcu.

I. Mitić

Već u popodnevnim satima, kraj bara na periferiji Bojnika, počela su streljanja nedužnih civila. Ubijane su i po tri generacije istih porodica, tek rođene bebe, a među žrtvama bugarskih kuršuma bilo je čak 126 mališana do 15 godina starosti. Mnoge porodice su izgubile svoje potomstvo i zauvek nestale.

- Malobrojni preživeli to su uspeli bukvalno na „filmski način“ zaštićeni telima svojih srodnika. Bugari su proveravali da li među žrtvama ima onih koji daju znake života. Do smrti su ih udarali motkama, kundacima, ubadali bajonetima, a na neke su i ponovo pucali. Zbog monstruoznih zločina u okolnim selima je zavladao strah. Bugarska okupaciona sila je tek narednog dana okupila 40 najstarijih meštana sela Pridvorica koji su počeli sahranjivanje žrtava u masovnim grobnicama – priča nam Vladimir Petković.

Srazmera bojničke katastrofe u odnosu na broj stanovnika je frapantna. Pusta i spaljena sela posle divljanja okupatora ledila su krv u žilama. Među mrtvima majke sa jednim ili dvoje dece u naručju, sa bebom na grudima...Scene koje su govorile o uzaludnim pokušajima ljudi da jedni druge zaštite od bugarskih kuršuma.

I. Mitić

- O događajima u Bojniku se ne uči u školama, a to je po broju stradalog stanovništva, posle Prebilovca, najveći zločin koji je zadesio nedužni srpski narod. Sve ljude u Bojniku i okolini posebno boli i to što je sećanje na njihove tragične gubitke oživljeno mnogo godina kasnije – naglašava naš sagovornik.

Narod Puste Reke je pretrpeo velika zlodela Bugara i tokom Velikog rata, jer je bojničko selo Obilić bilo mesto odakle je pokrenut Toplički ustanak. Mnogi koji su pretrpeli bugarske zulume nisu ni do početka Drugog svetskog rata zaboravili na šta je vojska istočnog suseda bila spremna. Ona se našla na strani fašističkih sila, jer je htela da vrati teritoriju izgubljenu na Pariskoj mirovnoj konferenciji, ali i da se proširi na uštrb srpskog naroda koji je na potezu Moravsko-vardarske doline bio dominantan.

- Bugarska okupaciona politika bila je ista kao i u periodu od 1915. do 1918. godine. To je period asimilacije, ali ne samo duhovnog, već i fizičkog istrebljenja. Prolivena krv nevinih ljudi je bezobzirna osveta okupatora za gubitke koje su im u borbama nanele partizanske jedinice, ali ne smemo zaboraviti da i danas u pojedinim strukturama u Bugarskoj imamo one koji ovo područje nazivaju Bugar-Morava. To je veoma zabrinjavajuće i, posle svega, ne ide na čast kolegama istoričarima sa tog dela Balkana – naglašava Petković.

Foto: И. Митић

POGLEDAJ GALERIJU

Zabeležena svedočanstva preživele dece, zaštićene telima majki, baka, deka, braće i sestara - o zvucima rafala, štektanju mitraljeza, noža koji prolazi kroz ljudsko telo, kricima žena za ubijenom decom i dece koja su ostala bez roditelja - govore o svireposti bugarskih vojnika. Tek nekoliko njih je odbilo da izvrši ovaj bezumni zadatak što su platili svojim životom.

- Svedoci smo buđenja, pa i divljanja fašizma na prostoru zapadne i centralne Evrope, a gledali smo i marševe bivših pripadnika fašističkih okupacionih snaga u baltičkim republikama, veličanje fašista i njihovih ideologa. Ovo su istorijske lekcije koje ne bi smele da se zaborave. To je lekcija koja mora da se nauči kako bi vrednovali slobodarske ideje naših predaka koji su uvek bili na strani pravednika. Kao branioci tekovina antifašističkog pokreta ne smemo da odustanemo od toga da budemo brana onima koji bi da menjaju istoriju. Zato sa ponosom treba da slavimo svaki 9. maj – Dan pobede nad fašizmom – poručuje Petković.

Bojnik je posle masovnog streljanja i razaranja izgledao kao mesto u kome je nemoguće da se vrati život, ali je ipak obnovljen. On je simbol pobede dobra nad zlom, uprkos tome što smo platili visoku cenu slobode.

POVELjA ŽIVIH

U spomen-parku ubijenim civilima svakog 17. februara redovno se održava komemoracija, uz prisustvo predstavnika lokalnih vlasti i leskovačkog Narodnog muzeja, Vojske Srbije i crkve. To je dan kada se na stratištu čita „Povelja živih“. Spomenik žrtvama, visok 2,3 metra, postavljen je tek 1984. godine i delo je srpkog vajara Ota Loga, dok je spomen-komples osmislio arhitekta Nebojša Delja. Odrasli muškarci su iz Bojnika odvedeni u bugarski logor u Leskovac gde su stravično mučeni. Niko od njih nije preživeo, jer su ih okupatori, nakon sadističkog iživljavanja, pobili.

Preporučujemo

Reportaže

0 1

VAGON KOJI JE KLIZIO PO POBEDNIČKIM ŠINAMA: "Novosti" u Muzeju primirja u Kompjenju, gde se čuva svedočanstvo o dva svetska rata (FOTO)

10. 05. 2026. u 15:00

Reportaže

0 9

ZABRANA SNIMANjA U GRADU NEMANjIĆA I MRNjAVČEVIĆA: "Večernje novosti" u Prilepu, gde zadužbine srpskih vladara tonu u prisilni zaborav (FOTO)

10. 05. 2026. u 14:14

Reportaže

0 1

RIZNICA OBIČAJA BALKANA: Učiteljice Lucija Tasić i Milanka Berković u knjigu sakupile deo bogate narodne baštine (FOTO)

10. 05. 2026. u 13:54

Reportaže

0 2

Priča o borbi jedne tetke za bolji život bratanice: Milena iz Surdulice u perioda tuge izgradila “Dom radosti”

04. 05. 2026. u 14:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije