ĆIRILICA INTERNETU DRAŽA OD LATINICE : Inženjer elektrotehnike stvorio prvi srpski pretraživač posvećen očuvanju našeg pisma

U VREMENU kada je gotovo svaka informacija na samo jedan klik od nas, malo ko se zapita ko upravlja putevima kojima one stižu do korisnika. Još manje ljudi razmišlja da li njihov jezik, pismo i kultura u ogromnom digitalnom prostoru imaju ravnopravno mesto.

FOTO: Privatna arhiva

Upravo zato je rođen "Durbin", prvi srpski internet pretraživač posvećen očuvanju ćirilice koji omogućava korisnicima da pretražuju sadržaj na oba pisma, a rezultati i korisnički interfejs prikazuju se isključivo na ćirilici. Autor je Dejan Ilić, po struci inženjer elektrotehnike, po uverenju čovek koji veruje da tehnologija ne mora da bude neprijatelj tradicije.

Vlasnici sajtova često su birali latinicu verujući da će tako biti lakše pronađeni na velikim svetskim pretraživačima. Mnogi su smatrali da je to pismo jednostavnije za digitalni svet, a drugi su jednostavno sledili trend. Rezultat je poražavajući: tek oko 10 odsto domaćih sajtova danas pretežno koristi ćirilicu. Za narod koji je vekovima čuvao svoje pismo kao jedan od temelja kulturnog identiteta, taj podatak je svojevrsno upozorenje.

- Dok su mnogi pričali o nestanku ćirilice sa interneta, postavio sam sebi jednostavno pitanje: "A šta ako napravimo pretraživač koji će je razumeti bolje od svih ostalih?" "Durbin" je nastao ca idejom da srpsko pismo dobije priliku koju do tada nije imalo. Danas, u svojoj bazi, ovaj pretraživač ima više od 165.000 sajtova i više od 1,3 miliona internet stranica. Na prvi pogled, te brojke deluju skromno u poređenju sa gigantima koji indeksiraju čitav internet. Ali, "Durbinova" misija je da bude srpski prozor u srpski internet, mesto na kojem pismo nije prepreka - kaže Ilić za "Večernje novosti".

Posebnost "Durbina" je u nečemu što većina korisnika neće ni primetiti, a upravo je to njegova najveća vrednost: ako korisnik pretražuje ćirilicom, dobiće i rezultate sa latiničkih sajtova, a ako pretražuje latinicom, dobiće i rezultate sa ćiriličkih stranica. Pretraživač ne pravi razliku, ne kažnjava jedno pismo i ne favorizuje drugo. Za njega postoji samo kvalitet sadržaja. U vremenu kada algoritmi sve češće odlučuju šta je važno, a šta nije, takva jednostavnost deluje gotovo revolucionarno.

Ali priča o ovom pretraživaču nije samo priča o ravnopravnosti pisama. Ona otkriva i zanimljivu, gotovo nepoznatu istinu. Suprotno uvreženom mišljenju, ćirilica je zapravo izuzetno pogodna za internet pretragu.

- Dok latinica ima dvoznake poput "lj", "nj", "đ" i "dž", kao i problem "ošišane latinice", gde slova gube kvačice i postaju neprecizna, ćirilica ostaje nedvosmislena. Jedan glas, jedno slovo. Baš onako kako je pre gotovo dva veka zamislio Vuk Stefanović Karadžić. Možda Vuk nije mogao da zamisli računare, servere i veštačku inteligenciju, ali njegova jezička logika pokazala se neverovatno modernom. Toliko modernom da danas pomaže pretraživačima da bolje razumeju jezik - dodaje Dejan.

Ovaj pretraživač je zato mnogo više od tehničkog projekta. On je pokušaj da se ispravi nepravda digitalnog doba. Jer na internetu nisu najvidljiviji uvek najbolji. Najvidljiviji su najčešće najveći. Mali sajtovi, lokalni portali, kulturna udruženja, biblioteke, zavičajni projekti i nezavisni autori često ostaju sakriveni ispod ogromnih medijskih sistema. Posebno ako pišu ćirilicom, ali "Durbin" želi da i njih učini vidljivim.

Budućnost ovog projekta već je isplanirana. Sledeći korak je širenje baze na srpske sajtove koji koriste međunarodne domene poput .com, .org i .net. Potom sledi ono što je donedavno zvučalo kao naučna fantastika: pretraga po značenju, uz pomoć veštačke inteligencije i velikih jezičkih modela na srpskom jeziku.

Možda "Durbin" nikada neće postati najveći pretraživač na svetu niti imati milijarde korisnika, ali veličina jednog projekta ne meri se uvek brojem servera, investicija ili klikova već idejom koju brani. U ovom slučaju to je ideja da jedan narod ne sme da izgubi svoje pismo samo zato što je svet postao digitalan. U vremenu kada tehnologija sve više liči na ogroman globalni mehanizam bez lica, ovaj pretraživač podseća da internet nije samo mreža kablova, algoritama i podataka, nego i prostor kulture, jezika, sećanja i prostor u kom ćirilica, posle dugo vremena, ponovo pokušava da pronađe svoje mesto.

Preporučujemo

Reportaže

0 4

DO POLOVINE JULA POLETEĆE 25 MLADUNACA: Najuspešnija gnezdeća sezona orlova krstaša, ptice sa nacionalnog grba

18. 06. 2026. u 17:15

Reportaže

0 3

U ZAGRLjAJU MORA I BOŽJEG MIRA: Otac Jovan već 16 godina živi na ostrvu Mala Gospa (FOTO/VIDEO)

18. 06. 2026. u 14:53

Reportaže

0 2

DUG ZA STRUJU ISKLjUČUJE DIJALIZU? Agonija majke 19 meseci starog dečaka iz Bele Crkve (FOTO)

17. 06. 2026. u 06:30

Reportaže

0 0

POTOMCI SE POKLONILI SENIMA PREDAKA: U Osnabriku otkriveno obeležje za 116 jugoslovenskih oficira zatočenika nemačkog logora

15. 06. 2026. u 22:35

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije