REDITELJ MIROSLAV LEKIĆ: U tajne Srbije niko do kraja ne može prodreti
REDITELj Miroslav Lekić stoji iza izuzetno gledanih filmova - "Stepenice ka nebu", "Dogodilo se na današnji dan", "Bolje od bekstva", sa kojima je osvojio mnogobrojne nagrade, zatim "Nož", koji je u bioskopima odgledalo 650.000 gledalaca, potom "Lavirint".
Posle uspeha sa filmovima koje je rediteljski potpisao, umetnički put ga vodi ka serijama: "Gore dole", "Otvorena vrata", "Pozorište u kući", "Ulica lipa", "Sva ta ravnica", "Jagodići", "Žigosani u reketu"... Kao reditelj nije se plašio da ulazi u nove žanrovske izazove, da priče vodi kroz epohe, stripovsku estetiku, kao u "Švindlerima", poetiku "Sve te ravnice", tamu, mrak i mistiku "Lavirinta" i "Senki nad Balkanom" i popularne krimi-drame "Ubice mog oca" i "Državni službenik". Njegovi saradnici kažu da kao najhrabriji slikar stvara magiju, i od sebe, umetnosti i saradnika traži najbolje.
- Svaki put kada ulazite u nešto novo, postoji splet stvari koji vas "ubedi" da je to potrebno raditi. Suočavanje sa nečim novim je izazov u kome, na nekin način, preispitujete i sebe i ono što ste do sada uradili. Svako novo snimanje je avantura koja donosi dodatnu dozu privlačnosti. Prva stvar koja vas uvodi u ceo ovaj proces je tekst. Kada sam pročitao scenario bilo mi je jasno da ću se upustiti u avanturu nedovoljno istraženog terena.
Svedoci smo velikog broja serija koje se snimaju u poslednje vreme. Ono što ih karakteriše je fuzija žanrova. Da li će se i u ovoj vrsti literature preplitati različiti žanrovi?
- Još u prvom čitanju nedovršenog scenarija žanr je bio jasan. Inače, nemam svoj omiljeni žanr, naprosto kad je nešto dobro - onda je dobro. Što se tiče žanrovskog preplitanja, to je naprosto nužnost. Teško je biti stoprocentno žanrovski čist, tako da će i u ovom serijalu biti podžanrova u odnosu na glavni, što je pre svega melodrama.
Imate li utisak da će gledaoci biti iznenađeni, i da li će videti jednu Srbiju koju ne poznaju, posebno njenu mistiku, legende, mitove, verovanje u neobične pojave, predanja?
- Što se tiče Srbije koju šira publika ne poznaje tako dobro, zaista će biti nekoliko manje poznatih lokacija koje izgledaju izuzetno. Za ovo drugo, pre svega u smislu mentaliteta, Srbija je takva da u njene tajne niko nikada do kraja ne može prodreti. A mitovi i legende inače su bliski našem mentalitetu i stalno prisutni, mada tema serije nisu naša tradicionalna predanja. Reč je o nekim novim urbanim mitovima, prisutnim ne samo kod nas nego u celom svetu. Važno je istaći da "Beležnica" nije serija koja se mogla desiti bilo gde. Ovako kako je napisana, i u romanu i u scenariju, moglo je biti samo u Srbiji. Serija je veoma lokalna, ali sadržajno veoma otvorena i jasna za razumevanje, čini mi se bilo gde u svetu.
- Definitivno neke stvari su se promenile. Ekskluzivitet filma koji je ranije postojao sada prestaje da važi. Nekada je film tretiran kao mnogo ozbiljnija umetnička forma, dok je televizijski serijal bio namenjen širokoj zabavi. Serijski program je bio i vizuelno dugo hendikepiran zbog tehničkih uslova pod kojima je emitovan. Poznati glumci su na zalasku filmskih karijera prelazili da rade na televiziji. Sve se to s vremenom lagano menjalo i serijski program u celom svetu postaje u svakom pogledu ravnopravan sa filmskim. Serijal je sada i umetnički i tehnološki ravnopravan sa filmom, i tek dolaze neke nove generacije koje o tome i neće razmišljati na način koji je još do pre nekoliko godina bio neka vrsta aksioma.
S GLAVOM U PESKU NEMA BUDUĆNOSTI
KADA uzmemo samo prve reči naslova serija, "UBICE mog oca", "SENKE nad Balkanom", "ŽIGOSANI (u reketu), zatim "Državni službenik" i "Švindleri"...sve ih povezuju laž, licimerje, lopovluk, kriminal, nasilje, mito, zlo... a svi toliko čeznemo za "Otvorenim vratima", gde bi nam lucidan humor vratio osmeh na lice. Mislite li da nam je možda malo i muka od surovog odraza u ogledalu?
- U jednoj seriji jedan od junaka kaže da naša budućnost zavisi od prošlosti. Sadašnjost je trenutak gde na iskustvima prošlosti oblikujemo budućnost. Možda nam je već i muka od surovog odraza koji gledamo u ogledalu, ali to smo mi. Da bismo se jednog dana zaista od srca i sa radošću smejali gledajući taj odraz, moramo ga danas menjati. Živeći sa glavom u pesku, ili zaključani u nekom svetu sopstvenih iluzija, teško da možemo izgraditi bilo kakvu budućnost, ne samo za sebe nego i generacije koje dolaze. Naravno da ne mislim da ponekad, makar na filmu, ne možemo živeti i u svetu u kakvom bismo hteli da budemo. Problem je samo kada nam iluzije postanu stvarnost.
Preporučujemo
Teme koje obrađujem dolaze iz duše: Reditelj Miša Terzić o “Tajkunu” i drugim projektima
14. 06. 2020. u 15:48
Doktor Pavle u "Jesenjim kišama": Lale Pavlović piše domaću seriju o lekarima
19. 06. 2020. u 17:18 >> 17:02
ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti
U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".
04. 11. 2024. u 16:15
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
RUS KOME SE KLANjA CELA SEVERNA KOREJA: Da nije bilo njega Kim ne bi vladao - dao ruku za Velikog vođu (FOTO)
SKROMNI ruski seljak iz Sibira promenio je istoriju Severne Koreje. Dinastija Kim Jakovu Novičenku najviše duguje što je danas na vlasti.
05. 11. 2024. u 09:14
Komentari (0)