DRAMATURG SANJA SAVIĆ: Naše podele vuku koren iz predratnog doba
SANjA Savić Milosavljević, po zvanju dramaturg, objavila je nekoliko zbirki pripovedaka, drame i dva romana.
U dela je utkala ambijent Sarajeva, u kom je rođena 1988, i slikovitost Bosne kao zemlje kontrasta. Potpisuje scenario i režiju dugometražnog igranog filma "Naši očevi, majke i njihova djeca", koji je premijerno prikazan na Festu pre tri godine, kao i dugometražnog animiranog filma "Priča o Miki mravu", kojim završava doktorske umetničke studije na FDU. Televizijski debi imaće serijskom adaptacijom "Vremena zla", trilogije romana Dobrice Ćosića "Grešnik", "Otpadnik" i "Vernik", čiji je idejni tvorac i izvršni producent Goran Šušljik, a reditelj Ivan Živković, koji je režirao seriju "Koreni", po istoimenoj Ćosićevoj knjizi. Snimanje ove serije, od koje se, posle uspeha "Korena", sa razlogom mnogo očekuje, trebalo bi da počne u avgustu. Scenario "Korena" napisao je Đorđe Milosavljević, a malo je žena koje su se uhvatile u koštac sa ovako "žestokim" i obimnim temama.
- Dobro je što je "Vreme zla" dopalo ženskih šaka jer verujem da je ženska priča, tačnije priča Milene Katić, stub oko koga se vrte muške sudbine. Da je profesor Milosavljević radio scenario, sigurno bi adaptacija bila bolja nego moja - skromno kaže u intervjuu za "TV novosti" Sanja Savić Milosavljević. - To "žensko" čitanje daće svežinu jer bi muškarac obratio pažnju na neke druge segmente priče. Prednost je da se fokus pomeri ka ženskim likovima, ne samo ka njihovom senzibilitetu, jer je "Vreme zla", pogotovo delovi "Grešnik" i "Otpadnik", puno istorije i ideologije. Daleko od toga da sam pravila čistu melodramu od Ćosićevog teksta, ali koristila sam neke njene elemente za približavanje emotivnog sloja junaka publici. Životnost je povezana sa likom Milene Katić, koja pravi ravnotežu, ujedno i kontrast, okrutnim muškim likovima i životima. Videćemo kako će televizijska publika, koja je većinom ženska, prihvatiti seriju.
Koliko je bilo izazovno obimnu trilogiju sažeti u 15 epizoda?
Kako ste vi doživeli prelamanje sudbine jednog naroda kroz unutrašnja previranja Ćosićevih junaka?
- Prvi put sam "Vreme zla" čitala kao klinka i, iskreno, malo toga sam razumela. Prolazeći ponovo kroz delo, shvatila sam da se u periodu uoči Drugog svetskog rata zapravo ogleda dosta situacija u kojima smo danas. Čini mi se, baš na osnovu ovog dela, da mnoge sadašnje nejasnoće potiču iz previranja koja su se tada dešavala. Naše različite podele vuku koren iz tog perioda.
Koliko je još potrebno da ponavljamo lekcije iz istorije kako bismo shvatili ono što je Ćosić zapisao osamdesetih?
- Kao i za sve ostalo, što smo više otvoreni da se približimo različitim shvatanjima, i kada nam se sviđaju i kada nam se ne sviđaju, biće nam lakše da se i sa sadašnjošću nosimo. Bez odnosa prema istoriji, teško da možemo i sadašnjost da smestimo na pravo mesto.
Reditelj Ivan Živković istakao je da je "Vreme zla" filmično, ali da mu je od toga važnija potraga za umetničkom istinom. Šta je, zapravo, umetnička istina ovog Ćosićevog dela?
I naslovima tri romana Ćosić je kroz metaforu predstavio šta se dešavalo nekim članovima Komunističke partije?
- Dovoljno je zaviriti u "Vreme zla" da bi se shvatila sva uzaludnost jednoumlja. Dobro bi bilo da tu knjigu pročitaju i oni koji neće da čitaju Ćosića zato što im se ne dopada nešto od njegove politike. Baš zato što "Vreme zla" nudi dijalektički pogled na određene situacije, što se kroz likove precizno vidi kako se pojedina ideja razvija i kako pada, a i kako čovek u različitim okolnostima može opstati i to poreći. Takođe, Ćosić se trudio da sve suprotstavljene strane, kojih je bilo mnogo u periodu pred Drugi svetski rat, prikaže bez ulepšavanja i poružnjavanja. Baš to likove čini dramski potentnim, jer niko nije predstavljen propagadno, i to je, uz sve ostale umetničke karakteristike, prava vrednost ovog dela.
Ćosićevo političko angažovanje nekima je razlog i za osporavanje veličine njegovog književnog dela?
- Određena je vrsta, da tako kažem, malodušnosti i uskogrudosti da se baš apriori odbaci celokupno Ćosićevo stvaralaštvo i da mu se ne da šansa zato što je imao izvesna politička opredeljenja u određenom trenutku. Bez obzira na to kako neko shvata njegov politički rad, smatram da se Ćosiću književni rad ne može osporiti. Ne zanemarujem ideološko iščitavanje, ali mislim da je, ipak, pretežnija umetnička veličina koju je Ćosić uspeo da postigne, bez obzira na svu ideologiju kojoj se približavao, ali od koje se i udaljavao. Uostalom, kao i mnogo drugih svetskih pisaca.
Posle serije "Koreni" bilo je veće interesovanje za Ćosića kao autora, a opet zanemaren je u planu za lektiru srednjih škola. Kao da su osporavanja njegov usud?
- Možda je Ćosić to svesno znao i osećao, a što je i sudbina velikih pisaca. Ne postoji ta književna ili istorijska veličina čija vrednost ne može da se, na ovaj ili onaj način, ospori. Pitanje je ličnog izbora da li neko smatra da je Ćosićeva ideologija, ili nešto drugo što im se ne dopada, presudno u odnosu na njegovo književno delo. S nekim njegovim ideološko-političkim stavovima se slažem, sa nekima ne, ali zbog toga ne dovodim u pitanje vrednost njegovog književnog opusa.
Šta vas je fasciniralo u Ćosićevom delu, njegovim likovima, umetničkom pristupu?
- Pre svega, likovi i radnja "Vernika" u kojima je i Šušljik prepoznao izuzetan dramski potencijal za televiziju. Narativ je kompleksan, isprepletan i interesantan, a junaci su zanimljivi, životni i imaju mnogo i topline i hladnoće. Ogroman dramski potencijal leži u preplitanju sudbina, odlukama koje likovi donose, kao u odnosu njihovih života sa pojedinim istorijskim situacijama. Tragičnost tih likova je aristotelovska jer šta god da su uradili došli bi do iste sudbine. Stradanje je sudbina čoveka. Petar Bajević je postupio na jedan, Bogdan Dragović na drugi način, a obojica su tragično završila. Oni su morali proći tim putem jer je svaki od njih postupao u skladu sa svojim karakterom. "Vreme zla" ima tu antičku, arhetipsku potku u sebi. U žanrovskom slmislu ono ide od građanske drame, kao kod Ibzena ili Tolstoja, do šekspirovske istorijske drame u scenama sa knezom Pavlom. Veoma je teško tako razgranatu priču smestiti u jedan žanr.
Kako ste oslikali likove, poput kneza Pavla ili samog Dobrice Ćosića, koji su stvarne istorijske ličnosti?
Da li ste zamišljali određene glumce kao tumače likova iz "Vremena zla"?
- Za neke likove sam znala, a za neke se nije znalo ko će ih igrati. Toliko sam se saživela sa junacima "Vremena zla" da sam ih zamišljala bez obzira na glumce koji će im pozajmiti lik. Kasnije, kada sam saznala ko je opcija za kasting, bila sam zadovoljna tim izborima.
MILENA, BOGDAN I PETAR
KAKO poetika žene boji umetnički pristup nosećim muškim likovima "Vremena zla"?
- Muški likovi u dramskom smislu jesu "noseći" - njihovi motivi pokreću radnju. Ipak, na nekom širem planu, ženski princip, otelotvoren u Mileninom liku, nameće se kao osovina, ideja oko koje se sve vrti, ali i lakmus papir preko kojeg se uviđa besmislica ideoloških podela i zaslepljenosti likova koji su toj ideologiji odani. Glavne muške likove, osim privrženosti ka Mileni, vezuje i ideologija, oni deluju kao da su dve strane istog principa surove odanosti: Petar Bajević svoju vernost dokazuje prihvatajući ono što partija od njega traži, dok Bogdan Dragović to odbija. I jednog i drugog lomi istorija i, kako se čini, bez obzira na njihov izbor, ona ih i slama. Tu su zanimljivi i likovi Ivana i Vukašina Katića, Bore Puba, kao i Vladimira Dragovića i Miška Puba kroz koje se na različite načine prelamaju ključne ideje i principi tog vremena.
Preporučujemo
POČINjE SNIMANjE JOŠ JEDNE SERIJE: Porodični sukobi i drame Petrovića i Đorđevića
25. 07. 2020. u 09:00
DVOJICA MILANA UMESTO DVOJICE FILIPA: Promene u drugoj sezoni serije "Tate"
17. 07. 2020. u 16:46
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
Komentari (0)