Poznati

ŽIVEO JE STIHOVE I PRE NEGO ŠTO IH JE ZAPEVAO: Glumac Milan Marić o ulozi Tome Zdravkovića

Јелена БАЊАНИН

22. 08. 2020. u 16:30

UMETNOST i umetnici, ako su pravi, tu su da svedoče.

ЖИВЕО ЈЕ СТИХОВЕ И ПРЕ НЕГО ШТО ИХ ЈЕ ЗАПЕВАО: Глумац Милан Марић о улози Томе Здравковића

Glumac Milan Marić, iako mlad (rođen je 31. jula 1990), u takve se svrstava - i po glumačkoj veštini i po stavu. Dovoljno je samo pogledati prvi veliki biografski film u njegovoj karijeri - otelotvorenje ruskog disidentskog pisca Dovlatova, koji je, umnogome zahvaljujući Mariću, ovenčano Srebrnim medvedom u Berlinu. Stvarne, istorijske ličnosti upečatljivo je odigrao i u pozorištu - obe u vezi sa mladobosanskim pokretom - Gavrila Principa u komadu "Mali mi je ovaj grob" i Danila Ilića u predstavi "Zmajeubice", kao i u filmu "Branio sam Mladu Bosnu".

I pre nego što je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesorke Biljane Mašić 2013. godine, zaigrao je u nekoliko predstava - "Iza rešetaka", "Radnici umiru pevajući", "Sumnjivo lice", te u postavci Olivera Frljića koja je uzburkala ovdašnju javnost - "Zoran Đinđić". Po diplomiranju postao je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i zaigrao u mnogo serija - od onih generacijskih poput "Jutro će promeniti sve", do sve popularnijih kriminalističkih kakve su "Besa" ili "Državni službenik", u kojoj ima glavnu ulogu. U pohvale njegovoj veštini treba ubrojati i što je za ulogu u seriji "Nemanjići" naučio da jaše i barata mačem, a za ulogu u "Dovlatovu" savladao ruski jezik za tri meseca.

U četvrtu deceniju života Milan Marić zakoračio je u liku legendarnog pevača Tome Zdravkovića (1938-1991). Iako će mu glas u igranom filmu "Toma", kao i potonjoj seriji, pozajmiti profesionalac, da bi svedočio o životu najvećeg boema jugoslovenske narodne muzike i mogao da uđe u, i pod, kožu Tome Zdravkovića, Marić je dugo uvežbavao i pevanje i sviranje.

- Već mesecima se pripremamo, jer osećamo veliku odgovornost. Donosimo priču o životu malog čoveka iz provincije, koji vremenom izrasta u velikog umetnika i ulazi u legendu kao simbol jedne epohe - kaže, u intervjuu za "TV novosti", Milan Marić. - Tokom priprema pregledali smo obilje materijala o Tomi, javno dostupnog, i iz privatnih arhiva. Razgovarali smo sa mnogo njegovih kolega, prijatelja, članova porodice, poštovalaca. Poseban deo priprema odnosio se na masku i kostim, ali podjednaku pažnju smo posvetili i lektorskim i muzičkim pripremama. Iako će ljudima u prvi mah biti važno da ocene koliko ličim na Tomu, moj zadatak je mnogo više od toga. Kao što ste formulisali, ja moram Tomi da uđem i pod kožu pa da gledaocima pokažem njegova unutrašnja stanja, promene, misli i osećanja. Veoma je uzbudljivo, jer je raskoš Tomine muzike upravo odraz njegovog emotivnog bogatstva.

* Koliko je vašem ličnom ukusu i muzičkom izboru bliska muzika na koju se projekat "Toma" oslanja?

- Ne sećam se da sam upoznao ikoga sa naših prostora a da mu Tomina muzika nije bliska. Sa njom se ovde odrasta, uz nju se čezne, voli i pati.

* Toma Zdravković je evergrin narodne muzike, čije delo je obeležilo jednu epohu, a i danas živi. Šta za vas predstavlja Toma?

- Bio je autentičan, blag, romantičan. Umetnik koji je svojom muzikom obrisao granice prostora i vremena.

* Mnogi su saglasni u stavu da ne postoje lepši stihovi narodne muzike od onih koje je osmislio Toma Zdravković, koji je redak autor među pevačima. Kako su vas njegova maštovitost i autorski pečat inspirisali?

- Toma je bio autor svojih pesama, kao i kompozitor i pisac tekstova. Možda je to jedan od razloga zašto mu se veruje kada peva o životu od koga je umoran, o kafani koja mu je sudbina, ženama za kojima čezne... On je svoje stihove živeo i pre nego što ih je zapevao.

* Koja vam je najdraža Tomina pesma ili stih i zašto?

- "Evo već je jesen, a tebe još nema..." Jer svi čuvamo neku neispričanu priču, te letnje ljubavi, ta tužna leta...

* U fokusu "Tome" su i urbane legende o Zdravkoviću i o poznatima iz osamdesetih godina prošlog veka. Kako vi, rođeni 1990, gledate na taj period?

- Toma je rođen, živeo je i proslavio se u Jugoslaviji. U to vreme, sporije se, čini mi se i temeljnije, gradila karijera. Organizovane su velike koncertne turneje i muzički festivali širom zemlje. Postoje brojna svedočanstva o intenzivnom druženju i dogodovštinama iz tog vremena, od kojih ćemo mi neke obraditi u filmu. Simbolično, Tomina smrt koincidira sa krajem Jugoslavije i onim što je ta zemlja predstavljala. Ostale su uspomene.

BUNTOVNIK KOJI JE OSTVARIO JUGOSLOVENSKI SAN

SCENARIO nudi i motive pobune protiv krutih formi uređenog socijalističkog društva sa nametnutim razlikama između urbanog i ruralnog, te kulturnog i estradnog kao autentičnog i lažnog. U ovakvom "čitanju" Toma nije samo kafanski boem već na neki način buntovnik?

- Toma je svojim ekscentričnim životnim stilom svakako provocirao tadašnje društvo, i u tom smislu jeste bio buntovnik. Ali njemu se pre toga desio "jugoslovenski san" - siromašni, talentovani momčić iz provincije je dobio šansu i uspeo da se vine u zvezde, da postane slavan, da peva Titu.

* Najlepši dvojac narodne muzike upravo su Toma Zdravković i Silvana Armenulić. Kako vi doživljavate njihovo prijateljstvo?

- Silvana i Toma su imali posebnu vrstu bliskosti, ona je prva prepoznala Tomin talenat i pomogla mu da se afirmiše. Bili su prijatelji, saradnici, inspiracija i podrška jedno drugome.

* Koja je još od mnogobrojnih ličnosti iz Zdravkovićevog okruženja na vas ostavila snažan utisak?

- Mnogi ljudi verovatno ne znaju da se Toma blisko družio sa Zoranom Radmilovićem i Mikom Antićem. Mika je čak govorio poeziju na Tominim koncertima. Ipak, ovaj trojac je najviše vremena zajedno proveo družeći se u kafani.

* Kafana je ranije važila za mesto okupljanja glumaca, sportista, pevača, rečju elite. Postoji li takva institucija kafane danas?

- Autentičnih kafana je danas manje, ali su i dalje omiljeno mesto okupljanja. U kafanu se ide na narodnjake, pijanstvo, dert. Baš zato što se u kafani brišu razlike i danas je vole ljudi svih generacija i profesija.

* Poznato je da je Toma život proveo kao kafanski boem. Šta je nekada značilo biti boem, a šta je danas od toga ostalo?

- Boemštine ima u svakom vremenu, mada je u savremenom svetu verovatno veći izazov odreći se konformizma, nego što je to bilo u Tomino vreme.