Košarka

"DO KRAJA ŽIVOTA JE DOLAZIO NA NAŠE MEČEVE!" KK Crvena zvezda tuguje: Otišao je u legendu naš Bora Đorđević

Novosti online

04. 09. 2024. u 12:55

Košarkaški klub Crvena zvezda sa velikom tugom primio je vest da je u sredu, 4. septembra 2024, u 72. godini života, u Ljubljani, od teške upale pluća preminuo Borisav Bora Đorđević. Muzičar, jedan od najvećih pesnika vremena u kome živimo, roker…

ДО КРАЈА ЖИВОТА ЈЕ ДОЛАЗИО НА НАШЕ МЕЧЕВЕ! КК Црвена звезда тугује: Отишао је у легенду наш Бора Ђорђевић

Saopštenje crveno-belih sa Malog Kalemegdana prenosimo u celosti:

"Bio je veliki Zvezdaš koji je klubu koji je toliko voleo svim srcem poklonio svoju ljubav i veliki broj pesama od kojih će neke živeti među nama Zvezdašima večno: 'Ne veruj im sine', 'Pobeda' i 'Život'…

Otišao je jedan od najvećih muzičara i pesnika (objavio je više od 10 zbirki pesama) koje smo ikada imali, naš Bora Čorba, frontmen kultne grupe Riblja čorba koju je osnovao krajem 70-ih godina prošlog veka, pre toga 'Suncokreta' i 'Ranog mraza' koji je oformio sa još jednim Zvezdašem, Đorđem Balaševićem.

Voleo je Crvenu zvezdu i pratio je svuda, sve do Barija i istorije, a poslednjih godina svog života koje je proveo u Ljubljani, bio je redovan na gostujućim utakmicama naših košarkaša i bodrio svoju i našu Crvenu zvezdu.

Ovakvi gubici ljudi čija će dela dugo živeti na svaki način i posle njih su nenadoknadivi. Jedan od takvih je i Borisav Bora Đorđević.

Umetnik, roker, pesnik, Zvezdaš…

KK Crvena zvezda, predsednik kluba, predsednik i kompletan Upravni odbor, menadžment, svi zaposleni, stručni štab i svi igrači izražavaju ovim putem izraze najdubljeg saučešća porodici Bore Đorđevića.

Neka mu je večna slava i hvala!

Borisav Bora Đorđević (1. 11. 1952 — 4. 9. 2024)", navodi se u saopštenju.

Bora Đorđević - biografija, pesme...

BORISAV Bora Đorđević (1952. godište, rođen 1. novembra) bio je rok pesnik, pevač i glavni autor rok grupe Riblja čorba, sa kojom je snimio neke od najznačajnijih pesama srpske i jugoslovenske muzičke scene, poput "Pogledaj dom svoj, anđele" i "Lutka sa naslovne strane".

Đorđević se počeo baviti muzikom još kao učenik u rodnom Čačku, a nastavivši školovanje u Beogradu, osnovao je 1972. godine svoj prvi akustičarski sastav Zajedno, sa kojim je snimio nekoliko pesama.

Polovinom sedamdesetih Đorđević je objavljivao pesme i sa sastavima Hajduk Stanko i jataci, Zdravo i SOS, iz kog je kasnije nastala Riblja čorba, razvijajući se kao autor stihova i muzike.

Napisao je, između ostalog, stihove za pesmu "Produži dalje" Zdravka Čolića, na muziku Kornelija Kovača (1942-2022), kasnijeg producenta Riblje čorbe.

Sa akustičarskim sastavom Suncokret objavio je nekoliko singlova i jedan album "Moje bube" (1977), a kada nisu hteli da snime njegovu pesmu "Lutka sa naslovne strane", nakratko je prešao u Rani mraz, u kome je bio Đorđe Balašević (1953-2021).

Đorđević je osnovao rok grupu Riblja čorba 15. avgusta 1978. godine sa članovima SOS-a basistom Mišom Aleksićem (1953-2020), gitaristom Rajkom Kojićem (1956-1997) i bubnjarem Miroslavom Vickom Milatovićem, a malo kasnije im se pridružio i drugi gitarista Momčilo Bajagić Bajaga.

Riblja čorba je krajem 1978. godine objavila čuveni singl sa pesmom "Lutka sa naslovne strane", koja je postala jedna od njihovih najpopularnijih pesama i zaštitni znak benda i Đorđevića.

Predvođena Đorđevićem, Riblja čorba je ušla među najpopularnije sastave Jugoslavije već sa debi albumom "Kost u grlu" (1979), a status je učvrstila "Pokvarenom maštom i prljavim strastima" (1981) i "Mrtvom prirodom" (1981).

Sviračku zrelost i nesvakidašnju popularnost Riblje čorbe, ali i pevačke sposobnosti, harizmu i duhovitost Đorđevića najbolje dokumentuje živi album "U ime naroda" (1982).
Veliki jugoslovenski hitovi su postale Čorbine pesme kao što su "Ostani đubre do kraja", "Nemoj, srećo, nemoj danas", "Volim, volim, volim žene", "Neću da ispadnem životinja", "Dobro jutro" i brojne druge.

Đorđević se našao na udaru kritika javnosti zbog stihova "popij svoje sedative" u pesmi "Mirno spavaj", kao i "za ideale ginu budale" i "kreteni dižu bune i ginu" u "Na zapadu ništa novo".

Zbog provokativnih stihova etiketu za šund je dobio album "Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju" (1984), dok je sa sledeće "Istine" (1985) morala otpasti politički intonirana pesma "Snage opozicije".

Na tom albumu se našla jedna od najlepših i najpotresnijih Đorđevićevih pesama "Pogledaj dom svoj, anđele", za koju je napisao i muziku, a postala je zaštitni znak Čorbe i obavezno je izvođena na koncertima benda narednih decenija.

Đorđević je nastavio sa žestokim političkim porukama u pesmama poput "Ja ću da pevam" i "Tu nema Boga, nema pravde" sa "Osmog nervnog sloma" (1986) i "Član mafije" na "Ujedu za dušu" (1987).

Istovremeno je umeo da bude duhovit u hitovima kao što su "Amsterdam", "Nemoj da ideš mojom ulicom", "Svirao je Dejvid Bouvi" i "Avionu, slomiću ti krila", ali i da napiše dirljive ljubavne ili životno potresne pesme poput "Prokleto sam", "Sutra me probudi", "Kada padne noć", "Da to sam ja" i "Napolju".

Đorđević je nastavio da se bavi aktuelnim političkim temama i u osvit kraja Jugoslavije, u pesmama kakve su "Tito je vaš", "Al Kapone" i "Žikica Jovanović Španac", a potom i u vreme ratova i sankcija objavljenom albumu "Labudova pesma" (1992), gde je i pesma "Rat je završen".

Početkom ratnih devedesetih Đorđević je napisao stihove za pesmu "E moj druže zagrebački" kninskog sastava Minđušari, a pevao je sa folk pevačem Bajom Malim Knindžom u "Ćuti, ćuti, ujko".

Za projekat "S one strane duge" (1992) napisao je stihove i muziku za "Decu ti neću oprostiti", koja se našla i na njegovom samostalnom albumu "Njihovi dani" (1996), na kojoj je kritički pevao o bračnom paru Milošević u pesmi "Baba Jula".

Đorđević je narednih decenija nastavio da vodi Riblju čorbu koja je redovno objavljivala albume, a poslednji je bio "Da tebe nije" (2019), dok je snimljen ali ne i objavljen album radnog naziva "Danse Macabre".

Izuzetno plodan stvaralac, Đorđević je napisao stihove za nekoliko stotina pesama, od koje su neki rađeni za izvođače kakvi su Miki Jevremović (1941-2017), Maja Odžaklijevska, Bisera Veletanlić, Oliver Mandić, Generacija 5, Dejan Cukić, Legende i brojni drugi.

Gostovao je Bijelom dugmetu u pesmi "Peduculis Pubis", a sa Arsenom Dedićem (1938-2015) i Zoranom Predinom je i koncertno sarađivao.

Đorđević je bio član Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, i kratko vreme savetnik ministra kulture Srbije Dragana Kojadinovića.

Za umetničke zasluge, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2021. godine odlikovao Đorđevića Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena, a nedavno je dobio Orden časti sa zlatnim zracima od predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Đorđević je objavio nekoliko knjiga pesama, poput "Ravnodušan prema plaču" (1985) i "Hej, Sloveni" (1987), od kojih je "Šta je pesnik hteo da kaže" (2011) imala i autobiografsku proznu osnovu.

U kratkoj biografiji na kraju knjige Đorđević je pišući o sebi istakao da su u Ribljoj čorbi "osvojili sva priznanja koja se osvojiti mogu", i da je lično dobitnik "mnogobrojnih nagrada koja se dodeljuju za poeziju".

Navevši da je Riblja čorba ušla u udžbenik istorije za osmi razred osnovnih škola, a muzičkog za prvi srednje, Đorđević je istakao i da su dve njegove dečje pesme ušle u lektiru za niže razrede osnovnih škola.

Podsećanje: In memoriam - Siniša Mihajlović