PRIJATELJSTVA VREDNIJA OD MEDALJA: Trofejni odbojkaš Neven Majstorović morao da prevremeno napusti karijeru protkano uspesima

ZDRAVLjE je najpreče i Neven Majstorović nijednog trenutka nije imao dilemu kada je shvatio da mora da stavi tačku na svoju bogatu karijeru.

FOTO: Nebojša Paraušić

Povreda oka bila je jača od želje da i dalje igra, da se dokazuje na terenima u zemlji i inostranstvu. I priznaje da ni za čim ne žali, da je ostvario više nego što je zamišljao na početku karijere...

- U novembru prošle godine javili su se problemi sa desnim okom, koje do kraja sezone nisam uspeo da saniram. Bio sam kod više doktora i svi su mi rekli da je to problem koji se vrlo teško rešava i koji i da se potpuno zaleči može da se vrati pod naporima koje iziskuje vrhunski sport. Tada sam odlučio da završim karijeru. Shvatio sam da sam dovoljno igrao i očigledno je da mi je telo na neki način poručivalo da je došlo vreme za kraj - priča na Sportski dodatak "Novosti" Majstorović.

Neven priznaje da je zdrav da bi verovatno još nekoliko godina vojevao na terenu. Ali, priznaje da je imao i "sreću" što je povreda došla kasnije, što nije doživeo sudbinu Alekse Vrđovića, koji zbog zdrastvenih problema morao da prestane da se bavi profesionalnom odbojkom već u 24. godini.

- To su, očigledno, posledice vrhunskog bavljenja sportom i nedostatka odmora i ritma koji je jednostavno nametnut sistemima takmičenja, kako klupskih, tako i reprezentativnih. Očigledno je da ljudski organizam nema dovoljno vremena za odmor, tako da se dešavaju stvari na koje ne možete da utičete.

Nevena su posebno dirnule u srce poruke saigrača i trenera kada je saopštio da završava karijeru...

- Taj kolektivni duh je nešto što ostaje, što je značajnije od medalja. Od kada sam kročio u reprezentaciju, početkom 2014. godine, timski duh nas nikada nije napuštao, drugarstvo krasi tu ekipu i dan-danas. To je nešto što ne može da se opiše, mi smo i van terena izvanredni drugari i sigurno da ću i dalje da ih pratim, da navijam za njih.

Svojom karijerom je i te kako zadovoljan.

- Kako je u jednom trenutku izgledalo i slutilo, mogu reći da je čak iznenađujuće dobro kako je ispalo na kraju. Počeo sam u Crvenoj zvezdi, za tri godine osvojio prvenstvo i Kup, a onda sam pao u drugi plan, prešao u Jedinstvo iz Stare Pazove, pa sam se više okrenuo studijama na DIF i mislio da će se moj život razvijati u tom pravcu. Sve se munjevito promenilo 2013, kada sam prešao u Partizan i za dva meseca od prvoligaškog igrača postao reprezentitavac, kada me je Igor Kolaković pozvao na pripreme pred kvalifikacije za SP 2014. u Poljskoj. A te dve godine u Partizanu bile su mi najlepše u karijeri - priča trofejni libero.

Neven je dokazao da sportista uvek biva nagrađen za svoju upornost i veliki rad.

- Nikad nisam odustajao, i kada nisam igrao vrhunsku odbojku na treninzima i utakmicama, uvek sam davao svoj maksimum. To su, verovatno, prepoznali ljudi iz Partizana kada su me pozvali 2013. Crno-beli su tada igrali borbenu i agresivni odbojku, nekako sam odskočio i spletom srećnih okolnosti uspeo da napravim reprezentativnu karijeru - kaže Majstorović.

Neven primećuje da je relativno kasno, u 24. godini, postao reprezentativac, ali da su ga svi igrači sjajno primili:

- Osećao sam se kao da sam tu bio dugi niz godina. Istina, bila je olakšavajuća okolnost da sam iz mlađih selekcija znao većinu momaka, tako da period adaptacije nije ni postojao.

Majstorović se diči evropskim zlatom i bronzom, zlatom i srebrom u Svetskoj ligi, četvrtim mestom na SP, jedino nije igrao na Olimpijskim igrama.

- Teško je izdvojiti najlepši trenutak u karijeri. Verovatno osvajanje titule prvaka Evrope 2019. u Parizu, kao i zlato u Svetskoj ligi 2016. Ipak je taj trijumf u francuskoj prestonici kruna ove generacije, kojoj želim da joj vrhunac bude na Olimpijskim igrama u Parizu. Samo, bez obzira na rezultate, meni je svaki dan u reprezentaciji bio najlepši. Nijednog trenutka nije bilo loše energije, loše atmosfere.

Neven priznaje da mu je najteže bilo kada su u polufinalu EP 2017. u Poljskoj izgubili od Nemačke sa 3:2.

- Ispustili smo dobijenu utakmicu, vodili sa 2:0, potom je došlo do preokreta. Imali smo neke šanse i u četvrtom i u petom setu. Na tom šampionatu smo igrali odličnu odbojku i bili smo možda jedina reprezentacija koja je mogla da ugrozi Rusiju. Nikad u životu nisam izgubio tako dobijenu utakmicu, bilo nam je veoma teško, ali smo uspeli da se uzdignemo i protiv Belgijanaca osvojimo bronzu - ističe Majstorović.

Neven uskoro završava Fakulet za sport na Univerzitetu "Nikola Tesla" i veoma je zahvalan profesoru Vladimiru Koprivici koji ga je savetovao da nastavi studije.

- Ostalo mi je još samo da diplomiram. Planiram da ostanem u odbojci i da se usavršavam. Veoma sam zahvalan i selektoru Igoru Kolakoviću, koji mi je dozvolio da budem trener volonter u stručnom štabu i da na terenu pratim sve što on i pomoćnici rade sa ekipom. Velika je stvar to što sam dobio takvu šansu, da pomognem njima, ali i sebi - ističe Neven. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije