Ostali sportovi

NA GODIŠNJICU ROĐENJA DR FERENCA KEMENJA: Najavljeno učešće olimpijaca u Parizu

Град Зрењанин

18. 07. 2024. u 15:30

Intoniranjem Olimpijske himne i polaganjem venaca na spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, predstavnici grada Zrenjanin i mnogobrojni sportisti i olimpijci, obeležili su godišnjicu rođenja dr Ferenca Kemenja i simbolično najavili učešće svojih sportista i predstavnika na predstojećim 33. Letnjim olimpijskim igrama u Parizu.

НА ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА ДР ФЕРЕНЦА КЕМЕЊА: Најављено учешће олимпијаца у Паризу

grad Zrenjanin

Vence i cveće na spomen-bistu dr Ferenca Kemenja, znamenitog sugrađanina, jednog od osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta, pionira savremenog olimpijskog pokreta, člana Osnivačkog odbora Olimpijskih igara u Atini 1896. godine i bliskog saradnika prvog predsednika Pjera de Kubertena, položili su gradonačelnik Simo Salapura, delegacije Sportskog saveza grada, Saveza za školski sport i ustanove Sportski objekti, kao i proslavljeni olimpijci Momir Rnić i Milorad Stanulov.
Dr Ferenc Kemenj rođen je 17. jula 1860. godine u tadašnjem Velikom Bečkereku, u kojem je proveo detinjstvo i mladost i pohađao Gimnaziju, a kasnije se školovao u Štutgartu, Budimpešti i Parizu, gde je upoznao Pjera de Kubertena i prihvatio njegove ideje o sportu i mogućnosti da se sport iskoristi u mirovne svrhe. 
Upravo je Kemenj predložio Kubertenu obnovu antičkih Olimpijskih igara i tu zamisao uspeli su da realizuju 1896. godine, organizacijom prvih igara u Atini.     
- Kako vreme odmiče, sve više shvatamo koliki je značaj dr Ferenca Kemenja bio u osnivanju modernih Olimpijskih igara, a bio je među petnaest članova Osnivačkog odbora moderne Olimpijade i jedan od vizionara koji su trasirali put olimpijskom pokretu i igrama koje se, za manje od deset dana, održavaju opet u Parizu - naglasio je gradonačelnik Salapura, ponosan na činjenicu da je Zrenjanin sa oreolom Evropskog grada sporta, jedan od retkih sa preko 60 učesnika na Olimpijskim igrama, sportista, trenera, sudija i pratioca, a u Parizu će biti desetak. 
 
- Zrenjanin ima učesnike na Olimpijskim igrama u kontinitetu od 1956. godine, a ono što posebno priželjkujemo iz Pariza jeste jubilarna, 25. olimpijska medalja - dodao je gradonačelnik Zrenjanina.
 
Poslednju olimpijsku medalju u veslačkom sportu za tadašnju Jugoslaviju, osvojio je Zrenjaninac Milorad Stanulov, 1984. godine u Los Anđelesu, a kao pravi sportsmen i patriota, čovek sa dva olimpijska odličja, izrazio je nadu da naši veslači mogu u Parizu postići uspeh, da šansu imamo i u nastupu dubl-skula i Zrenjaninke Jovane Arsić, evropske prvakinje u disciplini skif.
 
- Posebno mi je drago zbog nje, to joj je drugi nastup na Olimpijskim igrama i što sam tvrdio posle Tokija da će ona sazreti za tri godine i biti u pravim veslačkim godinama za postizanje vrhunskog rezultata, pokazalo se ove godine na Evropskom prvenstvu i mislim da će, posle dužeg vremena, srpsko veslanje imati finaliste na Olimpijskim igrama, a nadam se i medalju - rekao je Stanulov, veslač 20. veka, uz napomenu da u Srbiji Zrenjanin prednjači u negovanju kulture sećanja na Olimpijske igre. 
 
PROMOCIJA DRUGE KNjIGE O OLIMPIJCIMA
 
25. jula biće promovisana druga knjiga “Zrenjaninska olimpijska ogrlica”, u kojoj su detaljno opisani svi učesnici i rezultati zrenjaninskih sportista na dosadašnjim Olimpijadama.
 
ZAVRŠIO DVA FAKULTETA
 
Dr Ferenc Kemenj završio je dva fakulteta i radio kao direktor škole i profesor matematike i fizike, bio je svojevrsni reformator školstva, a najviše pažnje je posvećivao fizičkom vaspitanju mladih. Među prvima se zalagao da se pri školama grade fiskulturne sale, o čemu je napisao više radova. Na prvim Olimpijskim igrama bio je i na funkciji pratioca reprezentacije Ugarske, za koju je nastupao i Momčilo Tapavica, prvi Srbin olimpijac. 
 
BISTA U ALEJI U KARAĐORĐEVOM PARKU
 
Dr Kemenj je tragično okončao život 21. novembra 1944. godine, u ratnom periodu u Budimpešti, a rodni grad Zrenjanin mu je 1972. podigao spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, koja je rad beogradske vajarke Radmile Graovac.
 
BONUS VIDEO: Kad himna Srbije, "Bože pravde", zagrmi u Rusiji...
 
 

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
EVO KAKO DO KARATA ZA VEČITI DERBI: Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom

EVO KAKO DO KARATA ZA "VEČITI DERBI": Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom