Ostali sportovi

NA GODIŠNJICU ROĐENJA DR FERENCA KEMENJA: Najavljeno učešće olimpijaca u Parizu

B. G.

18. 07. 2024. u 15:30

Intoniranjem Olimpijske himne i polaganjem venaca na spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, predstavnici grada Zrenjanin i mnogobrojni sportisti i olimpijci, obeležili su godišnjicu rođenja dr Ferenca Kemenja i simbolično najavili učešće svojih sportista i predstavnika na predstojećim 33. Letnjim olimpijskim igrama u Parizu.

НА ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА ДР ФЕРЕНЦА КЕМЕЊА: Најављено учешће олимпијаца у Паризу

Vence i cveće na spomen-bistu dr Ferenca Kemenja, znamenitog sugrađanina, jednog od osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta, pionira savremenog olimpijskog pokreta, člana Osnivačkog odbora Olimpijskih igara u Atini 1896. godine i bliskog saradnika prvog predsednika Pjera de Kubertena, položili su gradonačelnik Simo Salapura, delegacije Sportskog saveza grada, Saveza za školski sport i ustanove Sportski objekti, kao i proslavljeni olimpijci Momir Rnić i Milorad Stanulov.

Dr Ferenc Kemenj rođen je 17. jula 1860. godine u tadašnjem Velikom Bečkereku, u kojem je proveo detinjstvo i mladost i pohađao Gimnaziju, a kasnije se školovao u Štutgartu, Budimpešti i Parizu, gde je upoznao Pjera de Kubertena i prihvatio njegove ideje o sportu i mogućnosti da se sport iskoristi u mirovne svrhe.

Upravo je Kemenj predložio Kubertenu obnovu antičkih Olimpijskih igara i tu zamisao uspeli su da realizuju 1896. godine, organizacijom prvih igara u Atini.

- Kako vreme odmiče, sve više shvatamo koliki je značaj dr Ferenca Kemenja bio u osnivanju modernih Olimpijskih igara, a bio je među petnaest članova Osnivačkog odbora moderne Olimpijade i jedan od vizionara koji su trasirali put olimpijskom pokretu i igrama koje se, za manje od deset dana, održavaju opet u Parizu - naglasio je gradonačelnik Salapura, ponosan na činjenicu da je Zrenjanin sa oreolom Evropskog grada sporta, jedan od retkih sa preko 60 učesnika na Olimpijskim igrama, sportista, trenera, sudija i pratioca, a u Parizu će biti desetak.

- Zrenjanin ima učesnike na Olimpijskim igrama u kontinitetu od 1956. godine, a ono što posebno priželjkujemo iz Pariza jeste jubilarna, 25. olimpijska medalja - dodao je gradonačelnik Zrenjanina.

Poslednju olimpijsku medalju u veslačkom sportu za tadašnju Jugoslaviju, osvojio je Zrenjaninac Milorad Stanulov, 1984. godine u Los Anđelesu, a kao pravi sportsmen i patriota, čovek sa dva olimpijska odličja, izrazio je nadu da naši veslači mogu u Parizu postići uspeh, da šansu imamo i u nastupu dubl-skula i Zrenjaninke Jovane Arsić, evropske prvakinje u disciplini skif.

- Posebno mi je drago zbog nje, to joj je drugi nastup na Olimpijskim igrama i što sam tvrdio posle Tokija da će ona sazreti za tri godine i biti u pravim veslačkim godinama za postizanje vrhunskog rezultata, pokazalo se ove godine na Evropskom prvenstvu i mislim da će, posle dužeg vremena, srpsko veslanje imati finaliste na Olimpijskim igrama, a nadam se i medalju - rekao je Stanulov, veslač 20. veka, uz napomenu da u Srbiji Zrenjanin prednjači u negovanju kulture sećanja na Olimpijske igre.

PROMOCIJA DRUGE KNjIGE O OLIMPIJCIMA

25. jula biće promovisana druga knjiga “Zrenjaninska olimpijska ogrlica”, u kojoj su detaljno opisani svi učesnici i rezultati zrenjaninskih sportista na dosadašnjim Olimpijadama.

ZAVRŠIO DVA FAKULTETA

Dr Ferenc Kemenj završio je dva fakulteta i radio kao direktor škole i profesor matematike i fizike, bio je svojevrsni reformator školstva, a najviše pažnje je posvećivao fizičkom vaspitanju mladih. Među prvima se zalagao da se pri školama grade fiskulturne sale, o čemu je napisao više radova. Na prvim Olimpijskim igrama bio je i na funkciji pratioca reprezentacije Ugarske, za koju je nastupao i Momčilo Tapavica, prvi Srbin olimpijac.

BISTA U ALEJI U KARAĐORĐEVOM PARKU

Dr Kemenj je tragično okončao život 21. novembra 1944. godine, u ratnom periodu u Budimpešti, a rodni grad Zrenjanin mu je 1972. podigao spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, koja je rad beogradske vajarke Radmile Graovac.

BONUS VIDEO: Kad himna Srbije, "Bože pravde", zagrmi u Rusiji...

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije