Srbija

SLATKA ZARADA U LOŠOJ GODINI: Otkupna cena već gotovo 10 evra po kilogramu

З. Рашић

15. 06. 2021. u 07:45

PRVA bagremova medna paša, s početka juna, uspešno je uskladištena u buradima pčelarske "dinastije" Matić, čiji osnivač Ljubiša, naglašava da je, nažalost, bila izuzetno loša.

СЛАТКА ЗАРАДА У ЛОШОЈ ГОДИНИ: Откупна цена већ готово 10 евра по килограму

Foto: privatna arhiva

Samo zahvaljujući dobroj ceni meda, "pokriće" se ulaganja i troškovi rada, mada Matići i nemaju baš mnogo razloga za nezadovoljstvo. Prinosi su im bili oko dvadeset kilograma po košnici, za šta bi neki pčelari rekli da je dobar rezultat. Ljubiša, pak, kaže da je to minimalna količina koju priznaje kao prinos. Sve ispod toga uopšte ne smatra proizvodnjom.

- Pčelinjak držimo na planini Juhor, a tamo se bagrem predvojio, kako mi pčelari volimo da kažemo. Na planini cveta ranije nego na drugim mestima, pa je početak bio oko 10. maja, a nastavak posle 20. Poređenja radi, bagrem obično cveta od 1. do 5. maja, ali je sada cela godina kasnila - objašnjava iskusni Ljubiša i dodaje da cveta bagrema još ima na Juhoru ali ne medi, pa pčele i ne sleću na njega.

Tegla meda u Paraćinu i na tržištu u Srbiji već neko vreme košta 1.000 dinara, dok će otkupljivači za ovu sezonu tek formirati cene. Na pčelarskim forumima daju se saveti da se med, zasad, ne prodaje. Jer, mnogi tvrde da će otkupna cena, zbog loše godine, biti i do deset evra po kilogramu.

Osim pogona za preradu meda u Rači Kragujevačkoj, koji je u vlasništvu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i čijom je izgradnjom znatno povećana tržišna cena, u Srbiji ima još nekoliko firmi koje kvalitetni domaći med otkupljuju za strano tržište. Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, pa i deo Italije, po rečima najstarijeg Matića, ove sezone su ostale bez meda, a loše su prošli čak i Brazil i Argentina.

- Otkupljivač je ranije naš med izvozio u Italiju, videćemo da li će tako i sada biti, a posle bagrema sledi kraći bespašni period, pa dolaze kupina koje ima dosta oko Juhora. Ako ona omedi, biće još za vrcanje, a posle ima dosta trava i medonosnog korova na planini. Ipak, sve zavisi od ćudi prirode - tvrdi Ljubiša Matić koji se pčelarenjem bavi oko pola veka i donedavno je imao i do 200 košnica.

U međuvremenu, deo je pokonio udatim ćerkama, Jeleni i Oliveri, a kad se med vrca svi su na okupu - počev od supruge Slađane, preko pomenutih ćerki, do četvoro unuka: Luke, Stefana, Lene i Sare.

I sad je na vađenju bila kompletna ekipa, ali Luka i Stefan su upravo završili srednje škole i kreću na studije, pa Ljubiša brine da će ostati bez pomagača.

PODELA POSLA NA JUHORU

ZAHVALjUJUĆI Ljubišinom višedecenijskom iskustvu, pčelinja društva Matića su izuzetno jaka, pa su iz zime izašla bez gubitaka. Košnice ne seli, uvek su na Juhoru, gde je domaćin kupio plac i sagradio rajsku vikendicu - sa internetom i gasom. Zbog zdravstvenih problema, kaže da je u pčelinjaku sada samo "nadzorni organ".

- Pomoćnik je supruga, glavni i odgovorni za vađenje meda je unuk Luka, dok je drugi unuk Stefan ovoga puta radio na vrcanju. Ćerke Jelene i Olivera bile su za mašinom ili su prenosile ramove - objašnjava Ljubiša.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Iran gleda i ne veruje: Evo šta je sad uradio Donald Tramp

Iran gleda i ne veruje: Evo šta je sad uradio Donald Tramp