Srbija

ŠLJIVA MAHOM - PRERODILA: U Pomoravlju završena berba ranih sorti, a voćarima je preostalo da sa stabala "skinu" samo još čuveni stenlej

Зорана Рашић
Zorana Rašić

26. 08. 2024. u 00:15

BERBA šljive u Pomoravlju je pri kraju i na stablima je ostala još samo sorta stenlej. Kada i ona bude "skinuta", pomoravski proizvođači će već početkom septembra završiti posao sa voćkom po kojoj se Srbija prepoznaje.

ШЉИВА МАХОМ - ПРЕРОДИЛА: У Поморављу завршена берба раних сорти, а воћарима је преостало да са стабала скину само још чувени стенлеј

Foto: Z. Rašić

U zavisnosti od lokacije, rod je negde odličan, a negde smanjen čak i do 80 odsto. Tamo gde šljivu još u cvetanju nije "odneo" mraz, a kasnije i suša, rodilo je više od 25 tona po hektaru, koliki je prosek - objašnjava Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi koja je nadležna za šest pomoravskih opština.

Šteta

POMORAVSKI voćari procenjuju da će najveća količina ovogodišnjeg roda šljive otići u kazane za rakiju. I, kažu, to je šteta, jer je poznato da se ovo voće najmanje prska, pa je najzdravije kada se konzumira u svežem stanju, ili suvo...

Baš takva je slika šljivika i kod jednog od većih ovdašnjih proizvođača. Zoran Ilić (39) iz Mirilovca kod Paraćina, pod ovim voćem ima 1,4 hektara - 24 stabla su ruska džanarika, 120 čačanska rodna, a sve ostalo je pomenuti stenlej. Prerodila je parcela koju je mogao da navodnjava i koju nije zadesio mraz. S druge strane, prinosi su za oko trećinu smanjeni u delu gde su suša i hladnoća učinili svoje...

- Rane sorte, džanariku i čačansku ranu, već sam obrao. Prva je otišla u rakiju, uglavnom za kućne potrebe, a drugu sam prodao. Što se stenleja tiče, pod njim mi je 80 odsto zasada i berbu sam započeo pre nekoliko dana. Najbolji voćnjak od 40 ari zalio sam dva puta i tu su grane legle do zemlje, prerodilo je - kaže Ilić.

On je letos kuburio sa vodom, ali je primenjivao sve druge agrotehničke mere, jer je po struci inženjer zaštite bilja. Zato i tvrdi da je u šljivicima koje nije mogao da zaliva sa trideset odsto stabala - opao list. Rod je "izgoreo" i samo tamo gde je zemljište uspelo da zadrži vlagu, kvalitet je odličan.

Ilić, pritom, veruje da neće imati problem sa plasmanom, s čim se slaže i većina proizvođača u Pomoravlju. Kupci mu dolaze kod kuće, prodaje stenlej kao konzumnu šljivu, a nižu klasu za džem i rakiju. Cena je 60 dinara za kilogram, a rakijske šljive 40. Prošle godine prodao je svih 50 tona, koliko je i proizveo, a mogao je još toliko, da je imao.

Ove sezone ponuda šljive u Srbiji je slabija, pa će tržišta biti iako je izvoz - pre svega u Rusiju - stao.

Foto: Z. Rašić

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
USKORO PADA KLJUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu

USKORO PADA KLjUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu