Srbija

UŽIČANI, 60 GODINA POSLE MATURE: Slave duh doživotnog prijateljstva

Nikola Janković

26. 05. 2025. u 12:21

U srednjoškolske klupe, prvi put su seli davne 1961. godine. Tokom četiri godine školovanja, stvorili su iskrena i duboka prijateljstva, ovu povezanost neguju i slave do današnjeg dana: posle punih šest decenija od mature, jedna generacija Srednje ekonomske škole u Užicu, ponovo je na okupu.

УЖИЧАНИ, 60 ГОДИНА ПОСЛЕ МАТУРЕ: Славе дух доживотног пријатељства

Vreme troši ljudski vek, kosa je seda, ali se bore i životna iskustva nose sa dostojanstvom. Mnogih na ovakvim skupovima, nažalost više nema. Sve to ipak staje u duh jedne generacije, posle 60 godina drugovi se i dalje prepoznaju po nepromenjenoj iskri u očima. Mnogo proživljenog nepovratno odlazi u zaborav, ali anegdote i uspomene iz perioda kada su deca postajala ljudi, ostala su u sećanjima kao najvredniji sadržaj raskošne životne riznice.

- Bilo je osmeha i očiju punih suza. Bilo je to drugačije vreme, bezbrižni čisti i neiskvareni učili smo o svetu oko sebe. Bila je to privilegija, posmatrati i spremati se za svet mogućnosti, u trenutku kada je malo ko imao patike, još je manje bilo onih u cipelama, mahom su deca pristigla u grad iz sela oko Užica, Arilja, Požege, Ivanjice, Čajetine ili Bajine Bašte, u piroćanima. Najveća slast bila je otići na baklave kod tada čuvenog poslastičara Ismaila Turseljija, a džeparac se zarađivao unošenjem drva - govori Užičanin Miodrag Stevanović, ispred svoje generacije – Tokom leta, rado smo se odazivali na radne akcije,učestvovali smo u gradnji autoputa Niš – Beograd, Jadranske magistrale u Crnoj Gori…

Među đacima je vladalo duboko poštovanje prema roditeljima i nastavnicima, škola je bila jedini put za budući, dobar i čestit život.

- Ovakav sistem vrednosti, uticao je da smo mahom svi bili dobri đaci. Svi do jednog, odmah posle mature, počeli smo da radimo, zatim i da stvaramo porodice. Potrebe tadašnjeg društva za mladim i obrazovanim ljudima bile su velike, a za život su nas spremali i učili profesori poput Svetozara Cukanovića, Pera Hadžipetrovića, Milana Cucića, Mirjane Kilijan, Zage Mitrović, Nade Popović…

Nekadašnji školarci imali su, još tada, veliki značaj za društvo: učestvovali su svim srcem u izgradnji svoje zemlje. Ubrzo, zasnovali su svoje porodice i postajali uspešni na svojim poslovima, mnogi su postali poznati ekonomisti, privrednici i rukovodioci, verni duhu zajedništva i plemenitosti koji su negovali u učionicama i holovima realke, u kojoj se ekonomska škola nalazi i danas.

Ispred realke nastala je i njihova najnovija fotografija. Da se okupe u što većem broju, pobrinuo se Miloš Knežević, koji uredno vodi evidenciju nekadašnjih đaka, prikuplja i čuva kontakte, adrese…

- Od oko 50 živih, nekadašnjih đaka ove generacije, na okupljanju se pojavilo nas 25. Došli su drugovi iz svih krajeva Srbije, iz Beograda, Novog Sada, Čačka, Kraljeva, Požege, Bajine Bašte i drugih mesta, da još jednom podelimo radost nekadašnjeg zajedništva, koje je od nas stvorilo, verujem, dobre ljude – dodao je Stevanović.