Srbija

NOŠNJE, ĆILIMI I OPANCI OŽIVELI STARI DUH ČUBRE: U selu kraj Negotina održana etno-izložba (FOTO)

Suzana Mihajlović Jovanović

13. 06. 2025. u 07:00

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

DOM kulture u Čubri, nekada mestu seoskih zborova, igranki i priredbi, ponovo je oživeo, ovog puta u znaku vezenih košulja, raskošno izvezenih sukanja, šuštanja svilenih marama, mirisa lavande i naftalina.

НОШЊЕ, ЋИЛИМИ И ОПАНЦИ ОЖИВЕЛИ СТАРИ ДУХ ЧУБРЕ: У селу крај Неготина одржана етно-изложба (ФОТО)

Foto: S.M.Jovanović

Drugu godinu zaredom, u ovom selu kraj Negotina održana je etno-izložba "Čuvari kulturnog nasleđa", posvećena ženskom radu, porodičnoj istoriji i sećanjima koja se ne smeju izgubiti.

- Nisam sama u ovome, tu su i meštani koji žele da sačuvaju svoju baštinu i pokažu koliko je nekada bilo lepo. Važno je da se tradicija ne zaboravi - kaže organizatorka izložbe Mirjana Vasić, novinarka u penziji, koja se u Čubru doselila lane iz Smedereva.

Na stolovima, uredno raspoređene narodne nošnje, ručno tkani ćilimi, čipke, čarape, opanci...

Foto: S.M.Jovanović

Mirjana Vasić, organizatorka izložbe

- Sve što vidite nekada je nošeno, spremano u miraz, darivano. Imam 75 godina, a sa ovom svilenom maramom sam bila isprošena - kaže nam Živka Nedeljković. - Nekad se šara crtala mastilom, pa preko nje vezlo. Sve se čuvalo i tada, a i sada.

Među posetiocima i učesnicima etno-izložbe u Čubri je i Nikola Vojinović iz Sikola, srpskog sela kog Negotina, koji ne samo da sakuplja, već i sam izrađuje delove narodne nošnje.

Svaka kuća kao muzej

IZLOŽBA "Čuvari kulturnog nasleđa" otvorila je vrata sećanja u Čubri, selu sa jedva 200 stanovnika. Za njih su izložena odeća i pokućstvo više od predmeta.

- U svakoj kući imate muzej, bez vitrina. Žena stvara, čuva i daruje. Veoma je teško očuvati tekstil koji nakon toliko godina lako propada. Važno je da su žene sačuvale svoje kulturno nasleđe, jer ono čini naše zajedničko kulturno nasleđe - kaže Emila Petrović, etnolog i muzejski savetnik Muzeja Krajine u Negotinu.

- Imam tu ljubav prema tradiciji u genima. Moje babe su volele ženski rad. Sećam se kao mali, kad su prele, prale vunu, plele čarape i sve je to na mene ostavilo utisak - seća se Vojinović. - Igram i u folkloru, pa sam zbog toga počeo i ja da vezem, pletem.

Među eksponatima i srpska i vlaška nošnja. Neke su stare više od sto godina. Ali svuda ista briga, isti red: sve je oprano, odvojeno platnom, ušuškano u lavandu, pažljivo spakovano u sanduke da dočeka narednu priliku da bude pokazano.

Живка Недељковић са марамом у којој је испрошенаFoto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

- Nošnje kod vlaškog i srpskog stanovništva razlikuju se i po bojama, ali i ornamentima. Materijal je pretežno pamuk, vuna. Kod Vlaha su specifične jarke, otvorenije boje, kod nas su skromnije šare, sitniji cvetovi i zatvorenije, tamnije boje - dodaje Vojinović.

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
Made with Flourish • Create a chart

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
Vodimo te u zemlju pobednika Watch and bet
Celo Prventsvo igraj besplatno Betboost
Early payout Kuća najvećih bonusa
Betbuilder Maksimalna isplata
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Društvena odgovornost kao temelj poslovanja kompanije Meridianbet

Društvena odgovornost kao temelj poslovanja kompanije Meridianbet