SJAJNO POVEZUJUĆI MOJKOVAC I ČOKEŠINU: Vladika šabački održao besedu na svečanosti godišnjice Mojkovačke bitke

DONOSIM vam pozdrave i bratsku ljubav naroda Mačve, Pocerine, Posavotamnave, Podrinja, Jadra, Rađevine i Azbukovice. I tamo i ovde je ovih dana isto raspoloženje u narodu, onakvo kakvo je vladika Njegoš opisao rečima igumana Stefana, u najlepšoj sceni u istoriji srpske književnosti, proslavi Božića na Cetinju, rekao je u besedi, posle svete arijerejske liturgije koju je služio sa mitropolitom budimljansko -nikšićkim Metodije u hramu Roždevstva Hristovog u Mojkovcu  i  posete spomen znamenju mojkovačkim junacima episkop šabački Jerotej(Petrović).

V Mitrić

Beseda je bila dragocen, zanimljiv i lepo primljeni deo sadržaja  obeležavanja 110 godišnjice od  slavne Mojkovačke bitka u Prvom svetskom ratu, koja je,kako su naglasili organizatori  svetkovanja, „ jedinstvena u istoriji ratovanja po blistavoj i zadivljujućoj pobedi, vođena je od 6. januara do 8. januara 1916. godine u okolini Mojkovca i u njoj je Sandžačka vojska kraljevine Crne Gore uspešno zaustavila austrougarsku ofanzivu, čime je omogućeno povlačenje vojske kraljevine Srbije preko delova Crne Gore ka Jadranskom moru, a samim tim i njena kasnija evakuacija na Krf”.I, beseda šabačkog vladike je utoliko bolje primljena, jer je, ističući slavu junaka na čelu sardar Jankom Vukotićem, na najlepši način povezao Mojkovac i Čokešinu, čuveno mesto, na granici Mačve i Jadra, podno Cera, koje je pripada eparhiji na čijem je on čelu.

‍Šabački vladika je izrazio, kao je rekao, veliku zahvalnost  mitropolitu Metodiju eliku  štoje  pozvan da sa čestita i  da „sa junačkim narodom Mojkovca i Brda budena taj  dan, da podeli dvostruku radost”.

- Radujemo se mi pravoslavni Srbi, zajedno sa bratskim pravoslavnim narodima, jer proslavljamo događaj koji se umom ne može razumeti, nego samo verom i srcem, Rođenje Sina Božjeg – Gospoda našeg Isusa Hrista -rekao je epsikop Jerotej. - I druga proslava je vezana za događaj koji, verujem, niko, osim onih koji Rođenje Hristovo slave i doživljavaju kao i mi, ne može da razume i da doživi. A to je događaj u kome su se apsolutno i celosno ostvarile Hristove reči da „od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za bližnje svoje.“ Ja lično, pak, imam poseban razlog, i zbog toga osećam posebnu radost što sam po prvi put u divnom planinskom gradiću Mojkovcu, sa vama dragi u Hristu brate vladiko  Metodije i sa vama narode Božji, srpski i pravoslavni. Naime, dvojica mojih pradedova, trgovaca i domaćina iz pitome Mačve, borili su se u vojsci Kraljevine Srbije. I oni su bili u onim nepreglednim, stradalnim kolonama koje su se povlačile pred neprijateljem. I tu dvojicu mojih pradedova, Nikolu i Iliju, je herojska Sandžačka vojska serdara Janka Vukotića, kao i hiljade drugih, spasla od neprijateljske potere, pa su se i oni domogli albanskih vrleti, a potom i vaskrsenja srpske vojske, slavne pobede i tada i sada toliko željenog ujedinjenja.

Vladika Jerotej je naglasio da  i  on svedoči one reči Njegoševereči da vaskrsenja ne biva bez smrti, ili primenjene na Mojkovačku bitku  strane kćeri serdar Janka Vukotića, plemenite heroine Vasilije: „Da nije bilo smrti na Mojkovcu, ne bi bilo ni vaskrsa na Kajmakčalanu.“

- Ovih dana sam pročitao nekoliko članaka o serdar Janku i o toku same bitke -kazao je vladika . - Vama to ne treba prepričavati, i ove planine pamte i ponose se junaštvom Crnogoraca, a kamo li vi ihovi naslednici. Ja samo mogu da kažem da su mi suze na oči udaralei silan me ponos obuzimao kada sam čitao o podvizima  Sandžačke  vojske, zatim imena srpskihplemena, vojnih jedinica i ovdašnjih krajeva: Kolašinska brigada, Donjomorački bataljon, Uskočki bataljon, regrutski bataljoni iz Drobnjačko-uskočke brigade, Rovački bataljon, regrutski bataljon, od mladića starih od 18 do 21 godine. Šta reći a ne ponositi se tim junacima, šta reći a da vam nije srce puno, jer „Krst nositi nama je suđeno, strašne borbe s'svojim i s' tuđinom. Težak v'jenac, al' je voće slatko. Vaskresenja ne biva bez smrti.“

Imaju Grci slavne Termopile,  poručio je šabački episkop, „ali mi Srbi, imamo nekoliko takvih bojeva, samožrtvenih, za krst časni i slobodu zlatnu”.

- Mi u šabačkom kraju, u Eparhiji šabačkoj imamo boj na Čokešini, kod istoimenog manastira, gde su se braća Nedići i njihova 303 ustanika suprostavili desetostruko većoj turskoj vojsci, i slavno izginuli -istakao je vladika . - Mojkovac i Čokešina, otuda nisu samo mesta na geografskoj karti; nego postoje u svesti i u savesti našeg naroda, mesta gde se istorija pretvorila u žrtvu, a žrtva u zavet.Posebni značaj Mojkovačkoj bici daje činjenica da se njena odsudna borba vodila na Badnji dan i na sam Božić. Dok je pravoslavni svet proslavljao Rođenje Bogomladenca, kneza mira, mojkovački junaci su, u smrznutim rovovima, držeći pušku u ruci i molitvu u srcu, svedočili da se istinski mir rađa kroz žrtvu, a da se život čuva polaganjem sopstvenog života za drugoga. Tako je Vitlejemska peštera dobila svoj odraz u krvavom mojkovačkom snegu, badnjaci su postali znamenje krsta a praznik ljubavi bio je osvedočen delom, a ne samo rečju. 

Preporučujemo

Srbija

0 0

NAJVIŠE PRIZNANjA ZA ODBOJKAŠICE: Bela Crkva proglasila najbolje sportiste u 2025. godini

11. 03. 2026. u 20:01

Srbija

0 2

ŽENSKI “RUKOPIS“ SENZIBILNIJI: Izložba „Žene umetnice“ pred paraćinskom publikom (FOTO)

11. 03. 2026. u 17:47

Srbija

0 0

RAZVOJ DIGITALNE INFRASTRUKTURE KLjUČAN ZA TEHNOLOŠKI NAPREDAK SRBIJE: Žarko Mićin sa predstavnicima kancelarije za IT i E-upravu

11. 03. 2026. u 15:35

Srbija

0 0

GIMNAZIJALKE OPET ZABLISTALE: Paraćinke pobednice u sportskoj gimnastici

11. 03. 2026. u 14:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije