NEĆE MOĆI: Sedam ljutih demokrata

Piše Filip Rodić

05. 02. 2023. u 09:00

"ROĐENDAN" Demokratske stranke sjajan je povod da se osvrnemo na partiju koja je nekada bila jedna od vodećih i opozicionih i vladajućih stranaka, a danas je upitno može li se smatrati i marginom političke scene

НЕЋЕ МОЋИ: Седам љутих демократа

Foto Z. Jovanović

POTPREDSEDNICA ove današnje Demokratske stranke Tatjana Manojlović iskoristila je godišnjicu (re)formisanja svoje partije (3. februar 1990. godine) da na "Tviteru" (a gde bi drugo?) ukaže na veličinu svoje političke organizacije. "Danas je rođendan Demokratske stranke. Jedan njen predsednik je zbog Kosova izgubio život, drugi vlast. Jer nisu pristali. Za Vučića je ostavka najprikladnija. Svak' je rođen za jedanput mreti, čast i bruka žive dovijeka", napisala je ona. Znači, Zorana Đinđića, po njenom mišljenju, nisu ubili "antihaški lobi" i trgovci drogom oličeni u Miloradu Ulemeku Legiji, JSO, "zemunskom klanu" uz političku podršku "ultranacionaliste" Vojislava Koštunice i "njegovih", nego oni koji su se protivili novoj, patriotskijoj politici Zorana Đinđića fokusiranoj na očuvanje južne srpske pokrajine u okviru Srbije. Iznenađujući nov pristup DS-a.

Intrigantna je i teza prema kojoj je Boris Tadić izgubio vlast zbog Kosova. Nije jasno da li Manojlovićeva tu misli na njegovu odluku da pregovore o statusu južne srpske pokrajine prebaci iz UN pod pokroviteljstvo Evropske unije, na povlačenje usklađivanja srpske rezolucije pred Generalnom skupštinom UN sa interesima Brisela i Vašingtona i njihovo spasavanje od bruke pred "svetskim parlamentom", ili na nešto drugo, ali da, može se reći da je Tadić vlast izgubio i zbog Kosova i Metohije. Između ostalog.

Jedino o čemu se u ovom iskazu ne može diskutovati je premisa da je za "Vučića ostavka najprikladnija", jer s ovakvom opozicijom prosto ne postoji drugi način da on ode s vlasti, nego da sam donese takvu odluku. Drugim rečima, može da vlada dokle 'oće.

OD OVE gomile besmislica mnogo je interesantniji odgovor jednog od bivših predsednika Demokratske stranke, Dragana Šutanovca, koji je na istom mestu odgovorio: "Jedan izgubio život, dva se iščlanila, jednog ste izbrisali, jedan dao podršku drugoj listi, a jedan se sprema kod Jeremića na listu!" Tužna sudbina DS-a u 130 slovnih znakova. Da ne biste lupali glavu o tome ko je ko među ovih, da parafraziramo pesmu Ljubivoja Ršumovića, šest ljutih gusara, dešifrovaću vam - ubijen je Zoran Đinđić, iščlanili su se Dragan Đilas i Boris Tadić, izbrisan je Šutanovac, podršku drugoj listi dao je Dragoljub Mićunović (za Tadićevu SDS na prošlogodišnjim izborima) i, kao "Jeremićev preletač", ostaje nam Bojan Pajtić.

Poslednji, u ovom slučaju sedmi ljuti gusar, onaj koji je u Ršumovićevoj pesmi "postao medan, prosto se istopio", jeste čovek koji je sada na vlasti u DS-u - Zoran Lutovac. On nema šanse da izgubi glavu zbog bilo čega, a najmanje zbog Kosova i Metohije, jer je njegova deviza (verovatno najgluplja parola u istoriji političkog marketinga) ona borbena "sloboda, ili ništa". Znači, ništa.

NjEGOVA tragična sudbina slična je sudbini hiljada drugih ljudi koji su imali tu nesreću da su rođeni u ovoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, jer je izvesno da bi, da su se rodili bilo gde drugde, njihovi brojni talenti bili prepoznati, prihvaćeni i nagrađeni i da bi oni uspeli u životu. Ali, avaj, rođeni su ovde, pa ništa od toga. Tako bi Lutovac, da je rođen u Americi, Francuskoj, Nemačkoj ili Britaniji, mogao postati neki Džozef Bajden, Fransoa Oland Boris Džonson ili makar Analena Berbok, a u ovoj zatucanoj sredini koja ga ne razume ograničen je na liderstvo marginalizovane političke stranke.

I ko je sad kriv što je broj onih koji mogu da ga shvate na nivou statističke greške? A u njemu čuči takav potencijal! Pogledajmo samo njegov predlog za rešenje pitanja Kosova i Metohije iznet u autorskom tekstu za, takođe marginalizovani, NIN. "Ne bi trebalo tražiti jednostrana nametnuta rešenja koja će da budu zametak nekih budućih sporenja i sukoba, nego rešenja koja će biti okrenuta zajedničkoj budućnosti. Rešenja koja će ići ka tome da Kosovo bude i srpsko, i albansko i evropsko." I evo dokaza da bi u nekoj "normalnoj zemlji" njegov dar bio prepoznat! Ko posle ovoga može da kaže da Lutovac, da je rođen u Liverpulu, možda ne bi bio Boris Džonson, ali bi sigurno bio neki novi Džon Lenon i još lepše od njega napisao "Imedžin", pesmicu o tome kako postići mir u svetu.

Lutovac (u svojoj veličini) "ne nudi gotovo rešenje" nego "principe na kojima bi se zasnivalo to rešenje: demokratski način rešavanja problema koji uključuje institucije i građane i okvir za rešavanje problema koji bi uključio etnička prava, istorijska i stečena prava, kao i međunarodne principe teritorijalnog integriteta i prava na samoopredeljenje". Zaista, da se ovaj čovek rodio u Stokholmu, a ne u Beogradu, bio bi u najmanju ruku Greta Tunberg (iako bi bio u opasnosti da mu tamo budu "ukradeni snovi i detinjstvo", ali bi makar bio milioner, pošto je prema podacima britanskog "Sana" Tunbergova svojim aktivizmom do sada zaradila najmanje 1,15 miliona dolara).

-DA SMO bili u prilici, posvećeno bismo radili na normalizaciji odnosa s Albancima, ne bismo provocirali sukobe i dizali tenzije, a za Srbe bismo tražili konsocijativni model zajednice, piše Lutovac. Eh, da su bili u prilici. Pitanje je samo koliko je vremena potrebno za tu "priliku", pošto 12 godina vladavine - nije bilo dovoljno. Nemojte misliti da je ova kontradikcija u odnosu na navode Tatjane Manojlović s početka teksta dokaz gubitka veze s realnošću. Ne! To je samo dokaz da je Demokratska stranka zaista demokratska i da u njoj predsednik može da misli da nikada nisu bili u prilici da se bore za Kosovo i Metohiju, a potpredsednica da je ta borba uzrok svih njihovih nevolja i da su za nju dali najveću moguću žrtvu - i život i vlast.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (4)

MVP by Mozzart Sport: Veliki izbor najboljih sportista Srbije!