NEĆE MOĆI: Gde mi živimo

Da li živimo u "represivnoj diktaturi", "crnoj rupi sveta", ili stvari, ipak, nisu onakve kako nam stalno govore oni koji bi da "živimo kao sav normalan svet" koji postaje sve nenormalniji?

Foto Z. Jovanović

Više od stotinu ljudi, uključujući i decu ubijeno je tokom sedmonedeljnih protesta zbog izbornih rezultata u Mozambiku, izveštava nas ovih dana "Vašington post". Više od 1.500 ljudi izgubilo je život u protestima kojim je okončana vlast premijerke šeik Hasine Vazed u Bangladešu, javljao je Rojters u novembru. Na desetine ljudi ubijeno je tokom policijske intervencije na protestima u Keniji, navodi Bi-Bi-Si izveštavajući o julskim protestima u ovoj zemlji, a Hjuman rajts voč dodaje da su snage bezbednosti kidnapovale, mučile i ubile veliki broj vođa i pristalica opozicije. Ovo su sve primeri iz samo poslednjih pola godine. ekstremni primeri iz autoritarnih država sa diktatorskim režimima iz takozvanog Trećeg sveta na koje se nikako ne bi trebalo ugledati. Ali naši prozapadni i autošovinistički aktivisti nas stalno opisuju upravo na ovaj način. Snežana Čongradin (koja ne može da napiše nijedan tekst o bilo čemu a da ne istakne srpsko "ratno zločinstvo", a one koji se mole naziva "ludacima"), na primer, u jednom luksemburškom dnevniku piše kako živimo "represiju režima nemilosrdnog diktatora". S obzirom na gorenavedene primere, očekivalo bi se da je u okviru te "represije" na protestima u Srbiji "nemilosrdni diktator" ubio barem pedeset demonstranata i kidnapovao i mučio barem tuce opozicionih lidera.

DOBRO, ove strahote se dešavaju u neuglednim zemljama kojih se naši zapadocentrici gnušaju, a šta se dešava u onim kolevkama, svetionicima demokratije koje su "normalni svet" kojem treba da težimo? Tu se ne gine toliko na demonstracijama, ali se lome kosti, izbijaju oči, hapsi i šalje na višedecenijske robije. Protesti "Žutih prsluka" od pre nekoliko godina u Francuskoj za svoj bilans imali su 11 mrtvih, među kojima je jedna starica ubijena pogotkom gasne granate koju je ispalila policija, dok je povređeno 2.448 demonstranata, od kojih 141 teško, uključujući gubitak oka ili nekog od udova usled neselektivne policijske upotrebe gumenih metaka. U SAD je, zbog upada u Kongres 6. januara 2021, osuđeno više od 900 ljudi, među kojima su neki dobili kaznu dužu od 20 godina. Dejvid Nikolas Dempsi, na primer, osuđen je na 20 godina strogog zatvora jer je policajce napao štapom za zastavu i isprskao ih bibersprejom. Nije li kod nas 2020. bilo upada u Skupštinu? Napada na gradske skupštine u Beogradu, Novom Sadu i drugde? Ne napadaju li demonstranti policajce letvama i ne prskaju li ih suzavcem? Koliko je u ovoj "nemilosrdnoj diktaturi" optuženih i osuđenih?

SOCIOLOG i univerzitetski profesor u penziji Đokica Jovanović ohrabrivao je na "predavanju" koje je održao na Filozofskom fakultetu u Nišu studente na "revoluciju pristojnosti" (još romantičnije od Revolucije ruža u gruziji). Poziva ih penzionisani profesor na revoluciju tvrdeći kako je "velika većina revolucija promena bez krvi". lepo je što ovde pravi otklon od nekih svojih revolucionarnih kolega profesora koji se zalažu za jurenje po ulicama i plivanje po Savi i Dunavu, ali ovo nije istina. Revolucije su u istoriji gotovo bez izuzetka bile krvave. Od Francuske revolucije u kojoj je giljotinirano oko 17.000 ljudi, dok je na druge načine pogubljeno još 20.000 ljudi. Pored toga, u Vandejskom ustanku ubijeno je još 170.000 ljudi. O Oktobarskoj revoluciji i da ne govorimo. Koja je to, uopšte, revolucija bila beskrvna? One iz "Arapskog proleća"? Majdan? Možda naša petooktobarska, ali ona, kao uostalom ni ovih nekoliko osim buržoaske i boljševičke i nisu bile revolucije, nego državni udari u revolucionarnoj koži. Jer, iako su karakteristika i jednog, i drugog nasilna promena vlasti, revolucija se od državnog udara razlikuje po korenitim promenama državnog uređenja i društveno-političkog sistema, a toga nigde ovde nema. Ne bi oni menjali sistem, nego personal.

NAZIRE se iz ovog "predavanja" da profesor Jovanović zagovara neku drugu vrstu revolucije, "revoluciju u glavi, u mišljenju, u moralu, u vrednostima", odnosno, kako kaže, "naučnu revoluciju". Ako je to, to je lepo, ali onda on ne podržava zapravo njihove blokade, nego ih poziva nazad u učionice, jer kako se sprovodi "naučna revolucija", ako ne naučnim radom? Je l' Tesla revolucionirao nauku blokirajući fakultet i ulicu? A ono s mišljenjem, moralom i vrednostima podseća na reči "fašiste" Svetog Nikolaja Velimirovića kojeg se velika većina onih koji demonstriraju gnuša, a profesor ga, očito, ne razume. U "Mislima o dobru i zlu", Sveti Nikolaj piše: "Hoćeš li da dođeš do slobode revolucijom, onda podigni revoluciju prvo protiv sebe samog i uvidećeš da su sve druge revolucije izlišne." DAKle, ako je "beskrvna revolucija" ono za šta se profesor Jovanović zalaže, ona se ne sprovodi onako kako studenti koje on podstiče to rade. Ono kuda vodi put kojim su krenuli je pre krvavi državni udar i na to ukazuje ponašanje njihovog defakto vođe - Dragana Đilasa i njegovih najbližih saradnika koji iz senke, poput Svengalija (fiktivnog lika iz romana "Trilbi" Žorža di Morijea iz 1894. koji je postao simbol za osobu koja iz sebičnih, zlonamernih razloga manipuliše drugima), upravljaju ovim protestima. evo i kako. "Beskrvna revolucija" nekako podseća na "humanitarno bombardovanje", a upravo je brigadni general Kris Mekini, zamenik direktora Direktorata za planiranje, politiku, strategiju i sposobnosti Komande američkih snaga u evropi, koji nam je ovih dana bio gost, rekao da je NATO agresija izvršena da bi se ovde uspostavili mir i stabilnost (Oko, RTS 20. 12. 2024). Prema tome, i Dragan Đilas nije na Voždovcu tražio kavgu i provocirao incident koji bi mu pomogao u eskalaciji "građanskog rata koji je u toku, ali se još nije zapucalo" (Marinika Tepić), nego je uspostavljao mir i stabilnost. A na njega je izvršena agresija koliko je i naša PVO izvršila agresiju na NATO avione koji su nam donosili mir i stabilnost 1999.„

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije