NEĆE MOĆI: Martovske ide

DA LI je jedan od najčuvenijih datuma u istoriji, 15. mart, slučajno izabran za klimaks višemesečnih protesta u Srbiji i kakav bi to simbolički značaj moglo imati u našem kolektivnom nesvesnom?

Foto Z. Jovanović

Martovske ide, 15. dan meseca posvećenog bogu Marsu, imale su veliki značaj u rimskom verskom sistemu. Prema vizantijskom istoričaru Jovanu Lidijskom, tog dana je, između ostalog, običaj bio da rulja ritualno štapovima prebija starca obučenog u životinjske kože proglašenog za žrtvenog jarca (dežurnog krivca), a potom ga proteruje iz grada.

Ovaj datum je, međutim, u istoriji ostao zabeležen kao dan kada je Cezara u Senatu brutalno ubila grupa zaverenika i izdajnika (predvodnik ubica bio je Marko Junije Brut, kojem je Cezar već jednom bio oprostio što mu je okrenuo leđa i priklonio se njegovom neprijatelju Pompeju i primio ga pod svoje okrilje). Kontekst u kojem se ovo dogodilo je takav da su zaverenici verovali da se Cezar ponaša sve više kao autokrata, zanemarujući njihovu ulogu u vođenju države, ali i njegove "populističke" reforme (tako bi se to nazvalo današnjim rečnikom) koje je pokrenuo po dolasku na vlast, uključujući i ambiciozne projekte izgradnje i agrarnu reformu čime je bio zadobio podršku običnog naroda.

Zaverenici, aristokrate, sebe su nazvali "oslobodiocima" pripisujući sebi najviše moralne vrline, dok je njihov predvodnik Brut, pored toga što je bio dvostruki izdajnik, bio i zelenaš. Zanimljivo je kako i Šekspir u svom "Juliju Cezaru" stavlja akcenat na ovaj momenat u govoru koji je Cezarov saveznik Marko Antonije održao na Cezarovoj sahrani, gde pokušava da se obrati Cezaru naklonjenom narodu i razgoliti zaverenike: "Plemeniti Brut vam reče da je Cezar vlastoljubiv bio. Ako je to bio,to je teška greška i Cezar je nju platio teško. Ovde, po dozvoli Bruta i ostalih (jer častan je Brut, i svi su, svi su oni časni), dođoh da govorim na Cezarovoj pratnji. On mi je bio prijatelj, i veran i pravedan; al' Brut kaže da je bio vlastoljubiv, a Brut je častan čovek. Dovodio je u Rim zarobljene, čiji je otkup punio državnu riznicu; je l' to bilo vlastoljublje? Kada su siroti jadikovali, Cezar je plakao; al' bi vlastoljublje bilo tvrđe građe, mislim. Ali ipak, Brut kaže da je bio vlastoljubiv; a Brut je častan čovek. Svi ste vi videli kad mu o Luperkalijama tri puta ponudih krunu, a on odbi. Je li i to bilo vlastoljublje? No ipak.

Brut kaže: beše vlastoljubiv, a Brut je sigurno častan čovek. Ja ne govorim zato da pobijam Bruta, već da ovde kažem ono što ja znam. Svi ste ga nekad voleli, s razlogom; pa kakav vas razlog zadržava sad da ne žalite za njim?" (Prevod Živojin Simić i Sima Pandurović).

Primetićete da je Marko Antonije u ovom kratkom govoru čak četiri puta istakao kako je Brut "častan čovek" i to "sigurno". Još je i plemenit. Tako se i danas za mnoge mora reći da su plemeniti i časni. I kada se obraćaju učenicima ispred Pete beogradske gimnazije nisu zelenaši. I studenti u blokadi su "sigurno časni ljudi", čak i kada napadaju svoje kolege drugačijeg stava okupljene u Pionirskom parku. "Sigurno su časni" i poslanici koji pokušavaju da noževe unesu u Skupštinu grada Beograda ili uspešno unose dimne bombe i suzavce u Narodnu skupštinu. Isto se mora reći i za sve one koji su ispred ove dve skupštine bacali farbu, jaja i ostalo, napadali obezbeđenje i nepodobne novinare. Nema sumnje da je plemenit i častan čovek i onaj što je 8. marta napadao aktiviste Srpske narodne stranke koji su u Žarkovu delili cveće sugrađankama dok mu prestravljena ćerkica urla "tata, tata". Časna je i ona žena što pristalicama SNS-a ne dozvoljava da koriste toalet na benzinskoj pumpi, kao i oni što pozivaju konobare da pljuju u kafu "esenesovcima". Časni i plemeniti su i oni koji na svakodnevnim blokadama pokušavaju da pokore i svojoj volji podvrgnu druge ljude terajući ih da sa njima "žale". Posebna čast pripada onom čoveku što je napao i udario ministra kulture Nikolu Selakovića. Časni ljudi, jeste li svesni šta radite, u kakvu situaciju dovodite ovu državu, narod i društvo imajući na umu samo "najplemenitije" namere?

Marko Junije Brut tvrdio je da mu je predak bio jedan drugi čuveni Brut iz rimske istorije - Lucije Junije Brut, koji je, kako je pisao Tit Livije u "Istoriji Rima", glumio slaboumnost kako bi se umilio kralju Tarkviniju Oholom. Lucije Junije Brut je na kraju svrgnuo Tarkvinija i postao jedan od prva dva konzula novoformirane Republike. Iako je "brut" očigledno nadimak (kongomen), treći deo imena rimskih građana, to je na latinskom i pridev sa značenjem "glup" i "spor". I Šekspir se u svojoj drami poigrava sa ovim u delu kada Marko Antonije na kraju svog govora kaže: "O razume, u divlje zveri si utekao ti, a ljudi su svoju pamet izgubili." U originalu reč "divlje" je reč "brutish", koja etimološki proizlazi iz latinskog "brutus".

Ne uzimajući sad u razmatranje da li je ubistvo Cezara bilo dobro, ili loše, njime nije ostvaren cilj obnove Republike nego je dovelo do stvaranja Rimske imperije. I Marko Junije i ostali zaverenici su, moglo bi se reći, ispali glupi. Ne budite "Brutovi" i pazite šta radite na Martovske ide, a i posle.

Preporučujemo

Kolumne

0 3

NEĆE MOĆI: Soroševo pravosuđe

02. 03. 2025. u 09:15

Kolumne

0 7

NEĆE MOĆI: Vremena se menjaju

23. 02. 2025. u 07:00

Kolumne

0 21

NEĆE MOĆI: Anketna Junajted USAID komisija

09. 02. 2025. u 07:00

Kolumne

0 4

NEĆE MOĆI: Gde mi živimo

22. 12. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije