OD ROBERTA FRENSISA DO LAVA XIV: Šta možemo da očekujemo od novog pape?

STARA izreka da "onaj ko u konklavu uđe kao papa izlazi kao kardinal" ponovo je unutar tajanstvenih vatikanskih zidova potvrdila svoju verodostojnost.

Foto privatna arhiva

Jer, kardinal Robert Frensis Prevost, ušavši u Sikstinsku kapelu skromno, van znatiželje javnosti i medijskih reflektora, izašao je pred desetine hiljada vernika na Trgu Svetog Petra kao novi rimski pontifeks.

Onaj koji je u konklavu ušao kao papa, kardinal i moćni državni sekretar Vatikana Pijetro Parolin, na balkonu Bazilike Svetog Petra stajao je sa leve strane javnosti malo poznatog kardinala Prevosta, sada pape Lava XIV. Katolička Crkva duboko veruje da tokom izbora pape na svoj tajanstven, moćan i neprimetan način Sveti duh vodi misli i odluke kardinala do izbora prvog čoveka Crkve, koji će na najbolji način odgovoriti "znacima vremena".

U slučaju izbora pape Prevosta takav uticaj je uključivao i dramatične obrte tokom glasanja, kao i različite koalicije i na njima zasnovane nade u budućnost Katoličke crkve, ali kao i uvek pojedinačne ambicije. Evidentno je da Parolin, prvi favorit nije uspeo da u tri glasanja sakupi potrebnu dvotrećinsku većinu i da je onda napravio dogovor sa novim papom, što svedoči i njegovo pojavljivanje na balkonu, tik uz novog pontifeksa.

Lav XIV snažno je promovisan od strane pokojnog pape Franje. Posle decenijskog misionarskog rada u Južnoj Americi, što je u prirodi Avgustinijanskog reda kojem pripada od mladosti, pozvan je u Rim da zauzme moćne funkcije unutar rimske kurije.

Rođen u Severnoj Americi, sa evropskim latinskim korenima i dugim boravkom na prostorima gde je nastala "teologija oslobođenja", ovaj diplomirani matematičar i teolog, misionar i šef moćnog dikasterija (ministarstva) za izbor biskupa, mislilac i pastoralni praktičar, imao je sve preduslove da bude poslednji kompromis moćnih kardinala, podeljenih po nizu pitanja važnih za budućnost Katoličke crkve.

Smatran je bliskim i po učenju i delovanju papi Franji, ali je ipak istakao i razlike.

Pojavio se na balkonu noseći mozetu i stolu na beloj talari, što nije učinio njegov prethodnik, time dajući do znanja da će papsku funkciju vršiti na tradicionalan način.

Iako je sa papom Franjom delio stavove po pitanju migranata, siromašnih, diskriminisanih, u svetlu učenja o neotuđivom ljudskom dostojanstvu u svakom čoveku bez obzira na razlike, bio je jasniji u pogledu kritike rodnih ideologija, raznih dženderizama ili ideologije LGBT, kao i šireg uključivanja žena u strukture Crkve.

Smatra da Crkvu ne treba zatvarati nikome, ali dogme na kojima počiva istina Crkve ne smeju biti narušene.

Na osnovu prvih izjava jasno se uočava stav da će nastaviti Franjinu viziju globalne Crkve, pozivajući sve na dijalog, na povezivanje i saradnju. Iz prve njegove omelije jasno se uočava svest o teškom položaju hrišćanstva u svetu, o rastu materijalizma i ateizma, što će zahtevati ogroman napor svih u Crkvi da se vera i učenje Crkve približe modernom čoveku. Po njegovom mišljenju, čak i oni koji se deklarišu kao vernici, Gospoda Isusa Hrista doživljavaju kao super čoveka ili kao nekog harizmatičnog lidera, to jest ateistički.

Šta mi Srbi možemo očekivati od pontifikata pape Lava XIV? Iako ga smatraju bergoljiancem, odnosno sledbenikom pape Franje koji je ostao u našim srcima, jer se čvrsto držao stava da ne želi da donosi odluke kojima će pokvariti odnose sa SPC i Srbijom, novi papa će delovati u nešto izmenjenim okolnostima unutar Katoličke crkve, koje mogu pokrenuti procese koje je papa Franja zaustavio. Na širem planu on je već pozvao na nastanak ekumenskog dijaloga, što se na prvom mestu odnosi na dijalog sa pravoslavljem. Što se tiče ostala dva za nas ključna pitanja - Kosova i Metohije i kanonizacije Alojzija Stepinca, za pretpostaviti je da će se po pitanju naše pokrajine držati dosadašnje linije Vatikana, dok bi po pitanju Stepinca mogao biti suočen sa snažnim zahtevima za preispitivanjem stava pape Franje da je taj slučaj završen prestankom rada mešovite komisije. Za Vatikan je Kosovo realnost, i sa njim održavaju odnose koji još nisu diplomatski. Oni ne žele da žure sa priznavanjem, čekajući završetak pregovaračkog procesa.

Što se tiče kanonizacije Stepinca, mnogo će zavisiti i od toga kakva će biti struktura nove rimske kurije - vatikanske vlade i kakvu će ulogu u njoj imati hrvatski kardinali i predstavnci takozvane konzervativne struje u Vatikanu, koji smatraju Stepinca mučenikom i žrtvom diktature. Pala je u oči činjenica da je među prvim kardinalima na balkonu Bazilike Svetog Petra pored novog pape stajao hrvatski kardinal iz Sarajeva Vinko Puljić. Eventualni veći uticaj biskupskih konferencija iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u novoj strukturi vlasti u Vatikanu mogao bi nas vratiti na komplikovani period odnosa Srbije i Svete stolice tokom pontifikata pape Vojtile. Na nama je da sa pažnjom pratimo procese formiranja struktura nove vlasti Katoličke crkve i da planiramo politiku i korake kako bismo zaštitili naše interese. Zbog značaja Vatikana, posebno u ovom složenom istorijskom trenutku, pažnju ka novom papi usmeravaju svi, i velike svetske sile i male države.

Preporučujemo

Kolumne

0 2

DRUGA STRANA: Svetski Vidovdan u Moskvi

12. 05. 2025. u 07:00

Kolumne

0 0

KOMENTAR: Lavori

18. 03. 2025. u 09:15

Kolumne

24 2

ZBOG ČEGA SE PRIVILEGUJU BLOKADERI? Autorski tekst Zorana Avramovića, naučnog savetnika

20. 02. 2025. u 10:29

Kolumne

0 7

KOMENTAR: Vreme je za Dulićeve škriljce

15. 01. 2025. u 07:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije