INTERVJU Tomislav Momirović: Projekat "Jadar" mora da prođe još 17 provera
NEMA sumnje da smo, za razliku od velikog broja država, koje i dan-danas tumaraju u uslovima korona-krize, uspeli da ekonomiju sačuvamo i unapredimo. Pandemija nas je zatekla u jeku investicionog buma, sa započetim mnogobrojnim važnim projektima izgradnje puteva i pruga, uspešno smo sproveli finansijsku konsolidaciju. I ne samo to, prvi smo nabavili medicinsku opremu, vakcine praktično svih proizvođača. To su rezultati koji će ostati upisani u istoriji i o kojima će, ubeđen sam, ljudi pozitivno suditi.
Ovako ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, u intervjuu za "Novosti", objašnjava privredni, a pogotovo građevinski bum u Srbiji, dok su ekonomije mnogih država žestoko pogođene pandemijom kovida 19.
* Šta je po vašem mišljenju trenutno najvažniji građevinski projekat u zemlji?
- Ima ih zaista mnogo. Investiramo u 10 auto--puteva, u više od 1.200 kilometara brzih saobraćajnica. Gradimo najbržu prugu u jugoistočnoj Evropi, između Beograda i Novog Sada, a auto-put "Miloš Veliki" biće najmoderniji u ovom delu Evrope. Tu su i "Moravski koridor" i "Fruškogorski koridor", na kojem ćemo probiti tunel Iriški venac, najduži u Srbiji. Gradimo veliki broj obilaznica, oko Čačka, Užica, Gornjeg Milanovca, Požege, Svilajnca... To nisu samo veliki saobraćajni projekti koji će doprineti razvoju ovih gradova, nego su i veliki ekološki projekti jer bitno utiču na aerozagađenje u ovim mestima. Da ne govorim o vodnoj privredi u koju ćemo uložiti više od 500 miliona evra, o investicijama u aerodrome. Zahvaljujući koncesionaru "Nikola Tesla" u Beogradu, postaće regionalni centar jugoistočne Evrope, rekonstruisaćemo aerodrom u Nišu, dodatno osnažiti aerodrom "Morava". Obim investicija koje je pokrenuo predsednik Vučić i koje danas sprovodimo nezabeležen je u istoriji ove zemlje.
* Može li se uopšte govoriti o napretku, kada se barata podatkom da čak 70 odsto zemlje nema kanalizaciju i mrežu otpadnih voda?
- Ovi podaci su bliski realnom stanju i poražavajući su. Nažalost, mi u tim okolnostima živimo više od 60 godina. Predsednik Vučić je doneo odluku da moramo da sprovedemo investicije u ovoj oblasti, da konačno izgradimo elementarnu ekološku infrastrukturu - kanalizacionu, kolektorsku i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
* Da li to može rešiti akcija "Čista Srbija" koju ste pre nekoliko meseci započeli?
- Cilj nam je da 80 odsto lokalnih samouprava u narednih pet godina dobije sređenu kanalizacionu infrastrukturu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Uložićemo četiri milijarde evra i izgradićemo oko 6.000 kilometara kanalizacione i kolektorske mreže i više stotina postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Nema života bez prirode i mi smo dužni da ove projekte sprovedemo. Da budem i potpuno iskren i ličan, džaba nam auto-putevi i brze pruge i sve druge investicije, ako zemlju ne ostavimo čistom za našu decu.
* Podržavate li vi lično projekat "Jadar"?
- Ovo je ozbiljno pitanje za našu zemlju i bilo bi neozbiljno da zauzimam bilo kakav stav pre nego što se završi studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Vlada neće uraditi ništa bez završetka te studije, a osim toga, još 17 institucija treba da se izjasni o tom projektu. I onda će građani pred sobom imati sve relevantne podatke. Odluke nećemo donositi bez građana, kojima ćemo pokazati sve benefite i rizike.
* I šta su prednosti, a šta mane?
- Postoji veliko pitanje politizacije slučaja "Rio Tinto". Predsednik Vučić je predočio građanima pravu istinu, da su svi akti koji su stvorili obavezu po pitanju istraživanja i eksploatacije doneti pre 2012. Taj projekat ima velike ekonomske benefite, ako se realizuje prosečna plata u lozničkom kraju će biti veća od 1.500 evra, verovatno bi u ovom gradu u narednih 10 godina bio otvoren i univerzitet, doselio bi se veliki broj mladih... Tačno je da projekat ima i određene ekološke rizike i mi od njih ne bežimo. Ministarstvo na čijem čelu sam je izdalo preduslove kako bi bila urađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Mi smo svesni rizika, oni postoje, ali kataklizmične najave kakve se mogu čuti su potpuno neprimerene i odudaraju od realnosti.
* Kako gledate na proteste protiv ovog projekta?
- Pred našim očima se dešava jedan potpuno avanturistički nastrojen protest, koji je dobio izuzetno radikalne i antievropske elemente. Svako blokiranje puteva je akt nasilja i ograničavanje slobode ljudima koji žele da prođu njima, a blokada međunarodnog Koridora 10 je udar na kredibilitet države. Jer, mi smo imali obavezu da te koridore držimo otvorenim i za vreme bombardovanja i najstrašnijih sankcija. A sad imamo situaciju da grupa ljudi blokira koridor koji je možda i jedan od najvažnijih u Evropi. Ni 5. oktobra, kada je milion ljudi izašlo na ulice, nije bio blokiran Koridor 10. To su veliki izazovi za našu zemlju, ali nećemo dozvoliti političku nestabilnost, nećemo podleći provokacijama. Jer, ovde je očigledan uticaj spolja kako bi se uticalo na političke procese u zemlji.
* Postoje i građani koje ne zanima politička dimenzija ovih protesta i koji su jednostavno zabrinuti za svoju i budućnost svoje dece. Šta biste njima poručili?
- Naravno da su ekološka pitanja ozbiljna, i tako im i pristupamo. Već sam rekao da su započete investicije od ukupno četiri milijarde evra u kanalizacionu infrastrukturu, kolektorsku i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. To više nisu obećanja, mi smo već sada krenuli na više od 15 lokacija u 13 lokalnih samouprava da gradimo tu infrastrukturu. Tu stvari moramo radikalno da promenimo nabolje i da naš ekološki standard podignemo na nivo zemalja Zapadne Evrope. Danas imamo situaciju koja nije sjajna, i mi od toga ne bežimo, ne guramo taj problem pod tepih kao što je rađeno proteklih 60 godina.
* Pojedina istraživanja pokazuju da je ovim tempom za okončanje legalizacije potrebno 40 godina. Trenutni rok da se posao završi je 2023. godina. Kako mislite to da ispunite?
- Ne bih rekao da je to nerešiv problem, prešli smo put koji nije mali. Zakon iz 2015. je dobar i po njemu smo uspeli da ozakonimo više od 25 odsto nelegalnih objekata. Rešili smo oko 350.000 slučajeva, ostalo je nešto manje od dva miliona. Pomno pratimo situaciju i adekvatno ćemo zakonski intervenisati kako bismo ubrzali taj proces. Pozivam građane da iskoriste mogućnost i po ovom zakonu ozakone svoje objekte, time će podići vrednost svojoj imovini, a državi pomoći da reši ovaj problem.
* Projekat izgradnje aerodroma u Trebinju, naišao je na kritike u regionu, posebno u Hrvatskoj, gde su ga tamošnji mediji predstavili čak i kao potencijalna vojna pretnja. Otkud, po vama, takve reakcije?
- To što danas imamo moćnu vojsku ne znači da smo vojna pretnja bilo kome. Nema sumnje da svi potezi koji idu u pravcu jačanja naše ekonomije i političke strukture nailaze na odijum u pojedinim zemljama regiona. Osnov naše politike je "Otvoreni Balkan", želimo da se i druge zemlje iz okruženja ekonomski podignu, da ubrzamo promet ljudi i robe, da ne stoje granične barijere među nama. Naš cilj je samo jačanje ekonomije, aerodrom u Trebinju će bez sumnje doprineti tome.
* Kakav rezultat SNS očekujete na sledećim izborima? Hoćete li ostati na ministarskoj poziciji?
- Objektivna istraživanja pokazuju ogromnu podršku građana koju pre svega ima predsednik Vučić. Ne potcenjujemo izbore i rivale i ozbiljno ćemo im pristupiti, pokušaćemo da afirmišemo naše vrednosti, da pokažemo šta je sve urađeno i da s pravom tražimo još jedan mandat da vodimo zemlju, jer smatram da smo to veoma uspešno radili u prethodnom periodu. Kada je reč o mojoj ličnoj poziciji, ne opterećujem se time. Bitno je da politika koju personalizuje i sprovodi predsednik i dalje ostane na čelu ove države.
NEĆU BITI U PRELjINI NA DOČEKU
* PREDSEDNIK Vučić je pre nekoliko dana rekao da ćete Novu godinu dočekati u Preljini ako do tad ne bude gotova deonica auto-puta od ovog mesta do Pakovraća. I - gde ćete biti za doček?
- Od kada sam postao ministar, praktično nisam imao mnogo slobodnih dana, i slavu sam čekao radno, svaki rođendan dece, a i prošlu godinu sam proslavio na terenu. Ne žalim se, privilegija je da možeš da radiš za svoju državu i njene građane. Tako će biti i za ovu Novu godinu, ali sam uveren da je neću čekati na Preljini jer sam siguran da ćemo deonicu završiti do kraja decembra. Moramo i možemo to, bez obzira na to što nas vreme ne služi.
NE OČEKUJEM PODRŠKU NA MREŽAMA
* ZBOG nekih gafova iskusili ste "toplog zeca" kroz koji političari često prolaze na društvenim mrežama. Kako sve to doživljavate?
- Sporan je bio snimak na kojem sam nešto slobodnije pričao, ne sa radnicima, već sa šefovima koji su sebi dali za pravo da prolongiraju rokove, a sa investicijama Vlade i novcem građana nema šale. Od društvenih mreža nisam ni očekivao podršku i razumevanje, pa me orkestrirani napadi ne iznenađuju. Ono o čemu će građani suditi su rezultati, a ne komentari na mrežama. Naravno, građani imaju pravo da komentarišu, naročito nas javne funkcionere. Ne bežim od kritika, greške su normalan deo svakog posla. Ali bolje je raditi i grešiti nego ne raditi ništa, odnosno vratiti se u vreme kad se nije gradio nijedan kilometar puta.
Preporučujemo
MINISTAR MOMIROVIĆ: Jedan mali korak kako bismo Svrljig podigli u svakom smislu
23. 11. 2021. u 12:54
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
LUKAS ŽESTOKO O SEVERINI POSLE IZJAVE O JASENOVCU: "Ona je budala, priča bljuvotine o Srbiji, a sin joj Srbin"
U NOVOM izdanju emisije "Četiri i po žene", kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević, gost je bio pevač Aca Lukas.
27. 12. 2024. u 09:30
Komentari (1)