NE SMEMO BITI POTRČKO BILO KOJOJ STRANI: Sve jači pritisci da se pridružimo merama protiv Rusije, predsednik poziva na oprez

NEPUNA 24 časa nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin priznao suverenitet Donjecka i Luganska, Srbija se našla pred snažnim pritiscima da uvede sankcije Moskvi i priključi se paketu restriktivnih mera koje su juče, po hitnom postupku usvojili i vrh Evropske unije i zvanični Vašington. Paralelno sa tim, jačaće i zahtevi da Beograd ne samo politički već i bezbednosno zauzme stranu, tačnije da stane pod kišobran NATO.

Foto: Instagram/mil_ru

Naša zemlja našla se tako u krajnje nepovoljnoj poziciji. S jedne strane su naši viševekovni ruski prijatelji koji su stajali uz nas u najtežim momentima odbrane Kosova i Metohije. Okrenuti Rusiji leđa, upozoravaju sagovornici "Novosti", bilo bi pogubno ne samo kada je reč o Kosovu nego i o Republici Srpskoj, koja se nalazi pred teškom "paljbom" sa Zapada s namerom da joj se, mimo Dejtonskog sporazuma, oduzmu sve nadležnosti, a ona praktično precrta i utopi u Bosnu i Hercegovinu.

S druge strane, Srbija upravo zbog Kosova ne može bezuslovno da podrži poslednje odluke Kremlja u vezi sa priznavanjem Donjecke i Luganske republike, jer bismo time indirektno stavili pečat i na nelegalnu secesiju naše južne pokrajine.

Takođe, to je i naš snažan argument u odbijanju licemernih zahteva sa Zapada. Jer, kako da osudimo poteze Rusije kao kršenje međunarodnog prava, dok to isto pravo, tom istom Zapadu, nije važilo prilikom otimanja Kosova. Čak je i odluka o NATO intervenciji doneta mimo svih međunarodnih pravila i bez odluke Saveta bezbednosti UN.

Na velike izazove koji nas čekaju zbog poslednjih tektonskih poremećaja na svetskoj političkoj sceni već je upozorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Naša politika je vojna neutralnost, važno je da budemo dovoljno snažni i jaki i da ne zavisimo ni od koga. Takođe, naše opredeljenje je da smo na evropskom putu, ali i da sarađujemo sa Rusijom i Kinom i nećemo da odustajemo od tradicionalnih prijateljstava. To je trajna politika Srbije i ona mora da ostane takva. Ko god misli da treba da budemo potrčko bilo kojoj od strana i da izlazimo u susret svemu onome što nam je srcu drago, to je pogrešna politika i ona nas vodi direktno u ambis.

Foto Dragan Milovanović

On je ukazao da je zavladala politika prava jačeg, da je došlo do potpunog razaranja međunarodnog prava, a da je Srbija jedna od maloborojnih zemalja koja se tog prava drži. Dodao je da mi kao mali treba da se prikrijemo ispod kamena, da svi znaju da su naši principi stvarni, a ne po potrebi, i da sačuvamo svoju zemlju od bilo kakvog stradanja, a našem narodu obezbedimo pristojan život:

- Sada su Zapadu puna usta poštovanja međunarodnog prava, a kada ih pitate za Kosovo, oni kažu kako sprečavali su genocid, a kada pitate koji genocid, kažu su sprečavali humanitarnu katastrofu jer su ljudi bežali sa Kosova. Kakva humanitarna katastrofa, kada je Kosovo mesec dana posle Kumanovskog sporazuma imalo više stanovnika nego pre.

Ukrajinski ambasador u Srbiji Oleksander Aleksandrovič otvoreno je poručio da njegova država i narod očekuju da Srbija osudi "rusko priznavanje nezavisnosti separatističkih regiona u Ukrajini". I na to je predsednik Vučić imao jasan odgovor:

- Pozivam Aleksandroviča da pozove predsednika svoje zemlje Zelenskog i da ga zamoli da osudi stravičnu i tragičnu agresiju koju su nad Srbijom sprovele SAD, Velika Britanija, Nemačka i druge države. Čim on to uradi, sa radošću ću prihvatiti poziv Aleksandroviča. Ukrajina je uvek podržavala integritet Srbije, kao i Rusija i Srbija je uvek podržavala integritet Ukrajine. On je od nas nedvosmisleno tražio da osudimo rusku agresiju. Mi smo mala zemlja i ne želimo da sebi ukidamo mogućnost da nastavljamo prijateljstva sa nekima. I mi ni na koji način ne odlučujemo o sudbini Ukrajine.

Zabrinutost zbog poslednjih dešavanja nije krio ni šef parlamenta Ivica Dačić:

- Svesni smo da imamo probleme u vezi sa teritorijalnim integritetom, te da će se na nas vršiti pritisak da se opredelimo prema nekim merama koje se budu preduzimale. Ne znamo šta će se još desiti, ali ukoliko dođe do zaoštravanja sankcija, moguće da će se preduzeti određene vojne mere, da će doći do izjašnjavanja pojedinih zemalja u regionu. Ono što je važno, jeste da Srbija gleda svoje interese, kao i da ne naruši prijateljske odnose sa Rusijom. Bez obzira na pritiske, srpski narod nikad neće stati na stranu onog ko je neprijatelj ruskom narodu.

I diplomata Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da je predsednik Vučić potpuno u pravu da nas čekaju nikad veći pritisci:

- Oni će ići u tri pravca. Prvi je globalni, od nas će se tražiti da zauzmemo stranu u ukrajinskoj krizi. Drugi je regionalni, gde će se intenzivirati planovi da se otvorena pitanja reše, a tu pre svega mislim na situaciju u BiH i Crnoj Gori. I treći je, naravno, oko Kosova.

Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića nema dileme kakve poteze Srbija treba da vuče:

- Mi nismo država kao Bugarska, Češka ili Portugalija, koje imaju zaokruženi teritorijalni integritet. Mi smo pod pritiskom Zapada i bez poslednjih dešavanja u Ukrajini, i to pod najgrubljim pritiskom jer nam otimaju deo teritorije. Radili su i rade na otcepljenju KiM, i to mnogo brutalnije nego što se to dešavalo u nekim prethodnim slučajevima, jer su prethodno izvršili agresiju kako bi okupirali Kosovo. Takođe, ruše Srpsku, nameravaju da je svedu na administrativnu jedinicu BiH. Znači, Zapad svim silama radi protiv Srba, nezavisno od Rusa. A Rusi su nam u svemu tome bili potpora, bez njih bismo davno već izgubili mnoge pozicije, od Kosova koje bi bilo u Ujedinjenim nacijama, do RS.

PANDORINA KUTIJA NA KOSOVU

FUNKCIONER SPO Austrije David Štokinger ocenio je da je priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova od strane Zapada otvorilo Pandorinu kutiju. On je ukazao da je to stvorilo presedan koji je ugrozio međunarodno pravo i međunarodne odnose.

- Sećam se kada smo tada mi iz Socijaldemokratske omladine i mirovnog pokreta zbog našeg doslednog stava da je Kosovo Srbija bili ismevani, čak i napadani. Još tada smo znali šta će uslediti. Sada se sve vraća licemerima i revizionistima istorije.

NADAMO SE POVOLjNIM CENAMA GASA

PREDSEDNIK Vučić poručio je juče povodom moguće energetske krize zbog dešavanja u Ukrajini da postoje alternative za uvoz energenata, ali da je veliki hendikep što Srbija nema more. Ukazao je da moramo da koristimo luke u susedstvu, ali da neke zemlje ne mogu da dođu, na primer, do luke Konstance zbog raznih multilateralnih odnosa. Rekao je i da je razgovarao sa predsednikom Irana, koji, kako je kazao, ima mnogo toga što nam je potrebno, od nafte, gasa, đubriva...

- Srbija će biti u problemu ako ruski gas u Evropi bude 2.000 dolara za 1.000 metara kubnih, to bi bilo neizdrživo, ali ćemo svakako bolje proći od drugih i nadam se povoljnijim cenama u dogovoru sa Rusijom.

"RUS" ŠEŠELj I "UKRAJINAC" ČANAK

I PORED poziva predsednika Vučića na jedinstvo uoči ogromnih izazova koji nas čekaju, poslednja dešavanja u Ukrajini još jednom su frontovski podelila srpsku političku scenu - na one koji zahtevaju da otvoreno stanemo uz Rusiju i oni koje traže da osudimo poteze Kremlja. Tako je lider radikala Vojislav Šešelj najavio da će SRS u parlamentu inicirati da Srbija prizna donjecki i luganski region kao sastavni deo Rusije. Prvak LSV Nenad Čanak, s druge strane, očekuje snažnu podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine.

PROFESOR BOJAN MILISAVLjEVIĆ O DVOSTRUKIM ARŠINIMA

MEĐUNARODNO PRAVO SVI POTEŽU U SKLADU SA INTERESIMA

EVROPSKA unija pozvala je zemlje da ne priznaju nezavisnost dve istočne republike Urkajine, objašnjavajući da je to kršenje međunarodnog prava, potpuno suprotnog od onoga što su bili potezi Brisela pre više od dve decenije kada je Srbiji oteto Kosovo. Profesor međunarodnog prava Bojan Milisavljević kaže, za "Novosti", da ovaj paradoks nije iznenađujući:

- Zapadne države imaju tu politiku da kada se radi o njihovim interesima smatraju da međunarodno pravo jedno, a kada se radi o interesima drugih država nešto drugo. To su ti dvostruki aršini koje smo mi najbolje osetili na svojoj koži. NATO agresijom 1999. došlo je do teških povreda međunarodnog prava, kao i ovo danas što se dešava u Ukrajini predstavlja povredu međunarodnih pravila o nepovredivosti granica, Helsinškog završnog akta i Povelje UN. Svaka promena granica koja nije dobrovoljna predstavlja opasnost po međunarodno pravo. Rusija je bila u nekoj vrsti iznudice, što je naravno ne opravdava, zbog dugotrajnog širenja NATO na Istok i dolaska na sam njen prag.

Na komentare da bi i Rusija sada mogla da se pozove na sprečavanje "humanitarne katastrofe" u Donbasu, što je bilo i opravdanje za agresiju NATO, Milisavljević kaže:

- Bilo je već slučajeva da se pojedine države pozivaju na "odgovornost da se reaguje" kako bi zaštitile svoje državljane, kao na primer Amerika u Iranu. Humanitarna intervencija je podložna zloupotrebama, što smo takođe preživeli na slučaju Kosova. Čisto pravno gledano, dok god Savet bezbednosti ne odobri neku intervenciju, ona je ilegalna.

Preporučujemo

Svet

1 3

U DONBASU SE GINE, ZAPAD SANKCIJAMA NA MOSKVU: Na istoku Ukrajine puca se sa obe strane linije razdvajanja, SAD i EU odgovorili kaznama

22. 02. 2022. u 20:10

Svet

0 0

"DONBAS JE RUSIJA, KOSOVO JE SRBIJA!" Noćni vukovi čestitali braći oslobođenje, zahvalili se Putinu (VIDEO)

22. 02. 2022. u 11:58

Svet

1 1

"UKRAJINA NIJE TAKVA DRŽAVA": Lavrov o Donjecku i Lugansku - Rusija garantuje njihovu bezbednost

22. 02. 2022. u 11:03

Svet

3 17

ORBAN O SITUACIJI U UKRAJINI: Mađarski premijer izabrao poziciju

22. 02. 2022. u 10:03

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije