VUČIĆ NA CEREMONIJI NA STAROM SAJMIŠTU: Rekonstrukcija Centralne kule simbol rešenosti da rekonstruišemo sopstveno kolektivno sećanje (VIDEO)
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je ceremoniji kojom je označen početak izvođenja mera zaštite na objektu Centralne kule Memorijalnog centra „Staro sajmište“.
Obraćanje predsednika Vučića
- Pre svega veliko hvala onima koji su danas sa nama, a preživeli su stradanje. Da im kažem jedno "izvini" što je zgrada iza mene u ovakvom stanju i što skoro 80 godina nismo vodila računa - rekao je na početku predsednik.
Vučić je kazao da je imao čast i sreću da poznaje i više puta sretne velikog Šimona Peresa, koji je rekao da „šest miliona naših ljudi, Jevreja, živi u našim srcima, mi smo nihove oči koje se sećaju, koji vidimo užasne scene koje su videli, i one će ostati upamćene onako kako su se dogodile“.
- Ima mnogo toga što možemo da naučimo od jevrejskog naroda. Nažalost na tih šest miliona Jevreja moramo dodati milione očiju Srba, Roma, koji su ubijani ovde - kazao je Vučić.
Predsednik je podsetio i na generala Ajzenhauera koji je procenio da buduće generacije neće verovati koji su se zločini sve dogodili i zato je naredio filmskim ekipima koje su pratile oslobađanje Aušvica da snime sve odmah, jer će se, kako je kazao, na putu istorije naći neko kopile koje će reći da se to nikada nije desilo.
Vučić je rekao da je logor "Staro sajmište" zatvoren krajem jula 1944. i da je od kraja Drugog svetskog rata, u trenutku kada je NDH de fakto prestala da postoji na ovim prostorima, sve do danas istina o ovom logoru bila sahranjena.
- Danas na 78. godišnjicu ukidanja logora mi ga konačno, neko bi rekao figurativno, a ja bih rekao i stvarno - oslobađamo. Počinjemo da obnavljamo sećanje na logor tako što počinjemo da rekonstruišemo centralnu kulu.
Kako je rekao, rekonstrukcija centralne kule je simbol rešenosti i da rekonstruišemo sopstveno kolektivno sećanje.
Vučić je podsetio da su na tom mestu ljudi zverski prebijani, vešani i streljani, ali i umlirali od gladi i bolesti i u "dušegupkama" odvođeni u smrt.
Dodao je da su odatle i deportovani u druge logore smrti na "prinudni rad", od kojeg je većina i stradala.
- Moraćemo svojim očima jasno da vidimo žrtve, naš istorijski zadatak je da gajimo sećanje na naše sugrađane koji su stradali od okupatora.
- Na našu sramotu imali smo preča posla, nego da se bavimo žrtvama. Ovo je posledica našeg odnosa, naše nebrige, našeg nepoštenog odnosa. Bilo je mnogo obećanja iza kojih nisu sledila ama baš nikakva dela - rekao je Vučić.
- Velika je čast biti predsednik Srbije koja je počela da se seća i da pamti. Danas na 78. godina od ukidanja logora, mi ga oslobađamo. Počinioci zla na ovom mestu imaju razloga da kriju istinu. Na ovom mestu su ljudi ubijani, vođeni u logore za rad, kao i logore smrti. Tim žrtvama je posvećeno Staro sajmište. Živeo život, živela sloboda. Ja sam ponosan što sam deo generacije koja je učestvovala u oslobađanju Starog sajmišta - kazao je.
Po završetku obraćanja Vučić je obišao Memorijalni centar.
- Ovo je gotovo neverovatno da smo uspeli da pokrenemo sve ovo - rekao je predsednik prilikom obilaska.
Vučić o deset godina vlasti
Predsednik je odgovarajući na pitanje kako se oseća nakon tačno deset godina kako je došao na vlast, rekao:
- Ja mislim da je Srbija zemlja koja ne liči na onu koju smo nasledili, od plate od 330 evra, koja će u decemrbu biti 700 evra, odnosno koja je danas 635 evra, do izgradnje puteva, bolnica… Deset godina smo imali mir, stabilnost, ekonomski napredak. Naš javni dug je 53,6 odsto i to nakon dve godine pandemije i usred rata, kada ne postoji gotovo nijedna velika zemlja koja nema dug ispod 100 odsto. Danas sam ponosan na velike rezultate. Većina će reći da im je dosta mene, i nemam problem sa tim, jer sam na kraju zadovoljan kada vidim da su ljudi srećni zbog rezultata koji smo napravili. Važno je da Srbija nastavi putem mira, stabilnosti, dalje modernizacije.
Ceremonija počela uz intoniranje himne "Bože pravde"
Predsednik je u prisustvu patrijarha Porfirija stigao na Staro sajmište. Vučić se pozdravio sa prisutnima. Ceremonija je počela intoniranjem himne "Bože pravde".
Minut ćutanja za žrtve genocida
Zatim je minutom ćutanja odata počast svim žrtvama logora.
Memorijalni centar "Staro sajmište“
Memorijalni centar "Staro sajmište“ zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta.
Zakon koji je omogućio osnivanje Memorijalnog centra donet je u februaru 2020. godine, a prema njemu, centar će prikupljati, sređivati, čuvati, održavati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivska, muzejska i filmske predmete i dokumenta.
Prema Zakonu predviđene su dve muzejske celine, od kojih će jedna biti posvećena prvoj fazi logora - "Jevrejskom logoru Zemun", a druga "Prihvatnom logoru Zemun" u kojem su većinu činili Srbi.
Jedna celina, prema planu, biće u Spasićevom, a druga u italijanskom paviljonu.
Radovi na Memorijalnom centru započinju sa Centralnom kulom, a u njoj će, kako je planirano, biti kancelarije Memorijalnog centra, prostor za izložbe i za edukacione namene.
Memorijalni centar imaće i svoj sajt na kojem će biti dostupne informacije o logoru, a prema zakonu upravni odbor Centra trebalo bi da ima ima sedam članova, koje imenuje i razrešava Vlada i to dva člana koje predlaže Savez jevrejskih opština Srbije, jednog člana koji se bira na predlog Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, dva člana – na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove kulture i dva člana iz reda zaposlenih u Memorijalnom centru koje predlaže direktor centra, za čiji je mandat predloženo da traje pet godina.
U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd – Topovske šupe, koji se nalazio u blizini današnje Autokomande, odnosno udaljen nekoliko kilometara u odnosu na Staro sajmište.
Logor pod nazivom "Jevrejski logor Zemun" nalazio se nekoliko kilometara od Zemuna, na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske koja je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora, pod uslovom vlade NDH da u logoru ne bude srpskih stražara ili policajaca i da se logor snabdeva i finansira iz Beograda.
U početku je logor bio samo za srpske Jevreje i to prvenstveno žene, decu i starce, a svakodnevno, od 8. decembra 1941. do početka maja 1942. godine, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci.
Za samo pet meseci u logoru je stradalo više od 6.000 Jevreja, a u maju 1942. godine kada je dovršeno uništavanje Jevreja i Srbija proglašena "očišćenom" od Jevreja, u logor su dovođeni komunisti, partizani, četnici, kao i civili i to sve do jula 1944. godine.
Kroz "Prihvatni logor Zemun“, kako mu je glasio novi naziv, prošlo je oko 32.000 ljudi, a ubijeno oko 11.000.
U savezničkom bombardovanju 1944. godine oštećeni su i porušeni mnogi logorski paviljoni, nakon čega je logor rasformiran.
Preporučujemo
VUČIĆ ZIDA BEDEM PROTIV ZABORAVA: Zbog čega predsednik želi da se pokloni u Jasenovcu?
27. 07. 2022. u 08:30
STIGAO ŽESTOK ODGOVOR TRAMPU OD PREDSEDNIKA: To je naše i tako će ostati!
PREDSEDNIK Paname Hose Mulino poručio je da Panamski kanal pripada njegovoj državi i da oko toga neće biti pregovora.
23. 12. 2024. u 08:54
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
"SRCE MOJE, DUŠO MOJA" Dajana grca u suzama zbog Žike, a on je grli: "Setila sam se naše svadbe" (VIDEO)
"ZASLUŽIO si da te zagrlim i poljubim..."
23. 12. 2024. u 10:06
Komentari (31)