ČELO SRPSKE ČEKA DODIKA ILI TRIVIĆEVU: Cvijanovićeva i Šarović imaju najviše šansi da preuzmu funkciju člana u Predsedništvu
U BOSNI i Hercegovini se sutra održavaju opšti izbori, a pravo glasa ima 3.368.666 građana, koji će birati tri člana Predsedništva BiH, 42 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, 83 poslanika u Narodnoj skupštini RS, te za Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH 98 poslanika koji su i kandidati za kantonalne skupštine.
Na glasačkim listićima ove godine naći će se 127 političkih subjekata - od čega 72 političke stranke, 17 nezavisnih kandidata i 38 koalicija. Tu su i imena 7.258 kandidata - za Predsedništvo BiH 10, za Predstavnički dom parlamenta BiH - 752, Narodnu skupštinu RS - 1.429, Predstavnički dom parlamenta FBiH - 1.230, za predsednika i potpredsednike Republike Srpske 31 i skupštine kantona u FBiH - 3.806 takmaca!
Najveća politička bitka u Srpskoj vodiće se između vladajuće koalicije na čelu sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i opozicionog bloka koji predvode Srpska demokratska stranka (SDS) i Partija demokratskog progresa (PDP). Glavni izborni boj biće, ipak, za mesta predsednika RS i člana Predsedništva iz Srpske. Za poziciju predsednika RS koplja će ukrstiti Milorad Dodik, kandidat SNSD, i Jelena Trivić ispred opozicionog PDP, a za srpskog člana Predsedništva BiH Željka Cvijanović iz SNSD i Mirko Šarović iz SDS. Cenzus je tri odsto od ukupnog broja glasača u RS koji su izašli na birališta i ta brojka se godinama kreće oko 20.000 glasova.
Što se tiče Federacije BiH, najveća borba će se voditi oko bloka okupljenog oko Stranke demokratske akcije (SDA) i Bakira Izetbegovića i bloka koji predvodi Socijaldemokratska partija BiH (SDP). Za bošnjačkog člana Predsedništva BiH najozbiljniji kandidati su Bakir Izetbegović ispred SDA, Denis Bećirović (SDP) i Fahrudin Radončić, lider Saveza za bolju budućnost. Za hrvatskog člana nadmeću se Borjana Krišto potpredsednica Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ), i Željko Komšić, prvi čovek Demokratskog fronta.
Predsednik Centralne izborne komisije BiH Suad Arnautović kaže da će ove godine na praćenju izbornog procesa biti angažovano više od 50.000 redovnih i vanrednh službenika izborne administracije.
- Građani s pravom glasa moći će da se izjasne na 5.903 biračka mesta, od kojih je 5.418 redovnih, sedam za glasanje u odsustvu, 105 za glasanje na nepotvrđenim glasačkim listićima, 352 mobilna tima i 21 biračko mesto u diplomatsko-konzularnim predstvaništvima BiH u 15 država.
Arnautović je naveo da će izbore nadzirati više od 60.000 akreditovanih posmatrača i da će izbori koštati 12,5 miliona konvertibilnih maraka:
- Najveći troškovi su izdaci za naknade članovima i zamenicima članova biračkih odbora, i to oko 6.795.000 KM, za nabavku i štampanje glasačkih listića oko 1.500.000 KM i poštanski troškovi slanja glasačkih paketa u inostranstvo oko 1.270.000 KM.
Nevladin sektor u BiH je protekla tri meseca pratio rad partija i zabeležili su više od 2.000 primera korišćenja javnih sredstava za izbornu promociju. "Transparensi internešnel" u BiH navodi da je u istom periodu, kroz jednokratne pomoći različitim kategorijama stanovništva u BiH, podeljeno čak 278 miliona KM iz budžeta RS i FBiH.
- U istom periodu zabeleženo je i 345 započetih radova vrednih 1,1 milijardu KM, od čega se više od 900 miliona odnosi na dve deonice auto-puta, čiji je početak izgradnje tempiran pred izbore - ističu iz TI BiH.
ZA KAMPANjU SKORO DESET MILIONA
"TRANSPARENSI internešnel" je objavio i rezultate monitoringa troškova izborne kampanje, koji pokazuju da su stranke u prve tri sedmice potrošile oko 9,6 miliona KM. Ovaj iznos otišao je na bilborde, reklame u medijima, "Fejsbuk" oglašavanje i predizborne skupove. U TI BiH ističu da ovi iznosi nisu konačni, jer nisu uključeni troškovi oglašavanja i predizbornih skupova u poslednjoj sedmici izborne kampanje, kao ni drugi oblici oglašavanja koje TI BiH nije pratio, ali se već sada može reći da se radi o jednoj od najskupljih izbornih kampanja.
Preporučujemo
"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.
23. 11. 2024. u 16:52
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (1)