ODGOVORNOST PREMA ISTINI: Milosrdni anđeo - 25 godina od NATO agresije

DANAS je u Beogradu održan panel pod nazivom - Odgovornost prema istini: Agresija "Milosrdni anđeo" - 25 godina od NATO agresije.

Foto: N. Skenderija

Učesnici ovog važnog dijaloga bili su akteri dešavanja na Kosovu i Metohiji iz tog perioda kao što su Zoran Anđelković, profesor odbrane i zaštite, Vladimir Lazarević general vojske Jugoslavije u penziji, Danica Marinković, sudija u penziji, Obrad Stevanović, general potpukovnik policije u penziji, dok je moderator bio Aleksandar M. Gajić autor dokumentarnog filma „Anatomija obmane: Račak“.

Zajednički stav govornika bio je da je slučaj “Račak” poslužio kao svojevrstan okidač osmišljen od strane zapadnih sila i da je iskorišćen kao povod za početak bombardovanja, kao i da je potrebno osvetili taj događaj istinom i činjenicama.

Marinković: Račak kao povod za NATO agresiju

Sudija u penziji Danica Marinković, koja je bila istražni sudija u Prištini, kazala je da je 15. januara 1999. godine, istina od samog početka bila poznata svima, pa i onima koji su doneli odluku o bombardovanju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, ali da im nije bila u interesu.

- Istina koju sam ja tada utvrdila kao istražni sudija, stoji i dan-danas, a to je da u Račku nije bilo nikakvog masakra civila, već da je to bila legitimna akcija srpske policije nad teroristima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) - rekla je Danica Marinković.

- Formirala sam tim i 15, 16. i 17. pokušala da uđem. Na osnovu dokaza pronađenih na mestu događaja i na osnovu sudskomedicinskog veštačenja, kao i na osnovu uzroka smrti kod svih 40 tela koje smo pronašli u džamiji, zaključak i danas stoji, da je smrt kod njih nastupila od povreda nanetih iz vatrenog oružja iz daljine i u sedećem položaju, što ukazuje da nije bilo nikakvog masakra - navodi ona.

Foto: N. Skenderija

Objašnjava da nisu uopšte bili nedužni seljani i civili u Račku što je, kako kaže, laž koja je plasirana u startu.

- Na osnovu te laži i prevare iskorišćen je Račak kao povod za NATO agresiju na tadašnju SRJ - ističe Marinković i dodaje da je istina o događaju u Račku na strani Srbije.

Šta se dogodilo u slučaju Račak

General-potpukovnik policije Obrad Stevanović je ukazao na trenutak kada se u priču na Kosovu i Metohiji uvodi pojam humanitarna katastrofa.

- Noam Čomski kaže da je NATO bombardovao Srbiju da bi sprečio humanitarnu katastrofu. Do početka agresije iselilo se oko 30.000 ljudi, a tokom agresije oko 800.000 pre svega Albanaca, dok je nakon agresije KiM napustilo oko 200.000 pre svega Srba. Očigledno da do NATO agresije nije bilo humanitarne katastrofe - rekao je Stevanović.

Obrad Stevanović je komandovao posebnim jedinicima policije resora Javne bezbednosti Republike Srbije, a u svom izlaganju je naglasio da je panel Fondacije za srpski narod i državu jedan od najznačajnijih događaja u cilju doprinosa negovanja sećanja na događaje iz naše bliske istorije.

- Pripadnici vojske, policije i naroda poneli su veliku žrtvu da bi očuvali teritorijalni integritet Srbije i zaslužili su večno pamćenje i večno pominjanje - istakao je Stevanović.

Foto: Printskrin

Kaže da je jasno da uzrok agresije nije bio događaj u Račku, niti razgovori u Rambujeu.

-  Nema spora da u Račku nije bilo ni maskara ni zločina protiv civila. O tome postoje nesporni dokazi. Reč je o klasičnoj policijskoj operaciji koja je dobro sprovedena do pred sam kraj. Operacija je planirana tako da je manji deo bolje obučenih policijskih snaga, sa zadnje strane sela trebalo da priđe rovovima OVK preko noći, a ti položaji su bili takvi da štite selo. Ta manja grupa polcijskih snaga zauzela je rovove, a da to teroristi u Račku nisu znali.

Kada je svanulo, kad je jača formacija krenula prema selu, svi su krenuli prema rovovima gde se razvila borba. Problem nastaje nakon toga kada, pred mrak tog 15. januara dolazi do nesporazuma. To dovodi do preranog povlačenja manjih snaga iz rovova, što se smatralo greškom, jer je trebalo da sačekaju pojačanje kako bi se obezbedio sudski uviđaj. Teroristi se vraćaju u rovove, a starešina odlučuje da se iz tih razloga povuku iz sela. To kasnije koristi Voker da se preko noći prepakuju leševi, kako bi se fingirao masakr prema civilima. Ta greška je omogućila zapadu i Vokeru da to prikaže kao masakr nad civilima, kazao je Stevanović.

Foto: N. Skenderija

Anđelković: I tada je bilo onih koji su mislili da treba da se udvaramo NATO snagama

Profesor odbrane i zaštite Zoran Anđelković rekao je da je Srbija, odnosno tada SRJ, bila vrlo obazriva u proleće 1998. godine, pokušavajući da ne uđe u veliki konflikt, znajući kakve su međunarodne okolnosti. Anđelković, koji je od 1998. do 2002. obavljao dužnost predsednika privremenog Izvršnog veća AP Kosova i Metohije podelio je brojne detalje iz dešavanja na teritoriji Kosova i Metohije iz tog perioda, praveći paralelu sa onim što se danas dešava našoj državi i narodu.

Foto: Printskrin

- Mi faktički čim se pređe aerodrom u Prištini, imali smo potpunu blokadu te saobraćajnice. Devetog juna 98. godine je doneta odluka da se pripremi antiteroristička akcija. General Pavković i Lazarević su na to me insistirali, ali bilo je i onih koji su mislili da treba da se udvaramo NATO snagama.  Kada smo krenuli u antiterorističke akcije, a to je kraj jula, razbijene su terorističke snage.

- Bilo je 610 sela u kojima je živeo srpski narod. U  oktobru smo imali 98 sela koja su već bila etnički očišćena. To su bila ruralna područja u kojima je među albanskim porodicama važilo da ko nije hteo da kupi pušku bivao je likvidiran.

- Kada je završena antiteroristička akcija, retorika međunarodnih faktora je promenjena. Mi smo svakog dana imali po nekog ubijenog, da li Albanac ili Srbin, za njih je to bilo svejedno. Ubijani su svi oni Albanci koji su želeli da sarađuju sa Srbima ili državom Srbijom. 

Foto: N. Skenderija

- Iza toga je krenuo rezgovor sa svim stranim diplomatama. Jedan koji je bio jedan od najtežih je sa Pedi Ešdaunom, koji je ne samo pretio, već je uralo i vikao, i baronica Ketrin Ešton je pokušala da spusti loptu. Kao kad vam kabadahija dođe u kuću i želi da vas iz svoje kuće izbaci.

- Kako je misija OEBS došla, mi smo dobili razmeštanje OVK i tamo gde ga nije bilo. Kada je stigla verifikaciona misija na čelu sa Vilijemom Vokerom to se dogodilo. Račak je samo kruna svega toga. Mi smo od januara pa do Račka svakog dana imali dva do tri ubistva. Sem Orahovca, nismo imali sukobe ni u jednom gradu, jer je teororistička organizacija organizovala upade po selima - rekao je Anđelković.

- Nemačka neće dozvoliti da mi izazovemo treći svetski rat - to mi je rekao tadašnji nemački ambasador. To je kad pravite spin, kada odredite da ćete učiniti sve da opravdate to što ćete da uništite jednu zemlju - kazao je Anđelković. - To što je Mihail Gorbačov govorio Miloševiću, a posebno Boris Jeljcin, sada košta Rusiju rata u Ukrajini. Oni su njemu govorili - zašto se Srbija meša zbog 3,5 miliona Srba, kad je Rusija ostavila tolike Ruse 90-ih godine, odrekla ih se u Ukrajini. Zato ih takav stav košta danas rata u Ukrajini.

Foto: N. Skenderija

- Najvažnija poruka sa današnjeg događaja je da je podsećanje na NATO agresiju od pre 25 godina i razgovori o onom što se dešavalo na Kosovu i Metohiji nešto što je potrebno i budućim generacijama, ne samo sadašnjim. Podsećajući se na to šta su nam sve činili pre 25 godina mi danas bolje razumemo diplomatsku borbu predsednika Aleksandra Vučića za očuvanje naše države. Od tada, ta borba nije prestala, samo se danas vodi na drugačiji način, diplomatski. Nadam se da će ta borba i da ostane na diplomatskom planu, da sačuvamo mir na ovim prostorima je najvažnija stvar. Verujem da će nastojanja predsednika sačuvati i sećanje na prošlost, ali i obezbediti mirnu budućnost narednim generacijama - zaključio je on.

Uloga Prištinskog korpusa

General Vojske Jugoslavije u penziji Vladimir Lazarević bio je u ulozi komandanta Prištinskog korpusa Treće armijske oblasti 1998. i 1999, a od 2000. i kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije. Lazarević je govorio o svojim iskustvima 90-ih godina.

Foto: Printskrin

Kako je naveo, u toku 98. godine teoristi su izveli 1667 napada na državnu granicu na jedinice prištinskog korpusa i civile.

-  Držali su oko 50 odsto naše terotorije. Prištinski korpus i jedinice policije bile su u nepovoljnom operativnom položaju. Korpus je udarne snage rasporedio u graničnom području i branili smo granicu. Dobili smo zadatak da borbenim dejstvima podržimo snage MUP-a, kazao je Lazaravić.

Prema njegovim rečima, druga faza je počela 9. juna kada je Vrhovni savet doneo odluku da se angažuje vojska u suzbijanju terorističke pobune i da pomogne policiji. 

- Prištinski korpus izveo je 9 protivterorističkih akcija, sa 5 do 10 odsto angažovanja svojih snaga. U tim borbama angažovalo se od 1.400 do 4.600 pripadnika vojske i policije. Ukupno se angažovalo 24.000 vojnika i policajaca za ta dva i po meseca. - U noći između 9. i 10. jula 1998. godine teoristi su pokušali da izvrše proboj državne granice i da se dokopaju Drenice. Međunarodna zajednica je to nemo posmatrala.  Najmasovniji napad na našu državnu granicu odigrao se 18. jula 1998. godine. Njih je bilo oko 1.000, a imali su cilj da što pre dođu do Dečana. Potpuno su razbijeni. Zarobljen je veći broj terorista. 

Kazao je da je 13. 10. bio postignut sporazum Milošević-Holbruk, što je nagoveštavalo da bi možda mogao da se izbegne taj rat. Dodao je da je dogovoren je dolazak verifikatora, ali i da je to bila međunarodna prevara. 

- Ovakvi razgovori pomoći će nam da ispravljamo istorijske nepravde nanete svim predstavnicima vojske i policije koji su učestvovali u borbama protiv terorista i NATO agresije. Promovisanjem odbrane o herojskoj odbrani naše države, koju možemo da nazovemo i drugim kosovskim bojem, mi prekidamo ćutanje o tome i zato je važno da o tome pričamo. Došlo je novo vreme, za istinu koja se neće pretvoriti u legendu i mit, već je potrebno da je preselimo u udžbenike i kolektivno pamćenje. Ponavlja se specifična agresija na našu zemlju, nauk je da se ne zaboravi i večno pamti - zaključio je general Lazarević.

Antiterorističke akcije 90-ih godina

General potpukovnik policije Obrad Stevanović je komandovao posebnim jedinicama policije i resorom javne bezbednosti 90-ih godina.

Prva takva akcija bila je protiv klana Adema Jašarija, koja biva jasno definisana kao antiteroristička.

- Svi podaci su pokazali da je Adem Jašari bio tipičan kriminalac, kabadahija kako prema srpskoj policiji, tako i prema svom bližem okruženju. Nekoliko planiranih operacija jevodloženo iz nekih razloga koje smo dobijali od službi bezbednosti. Akcija koja je izvedena je rezultirala ubistvom većeg broja članova njegove porodice, rekao je on.

Stevanović je ukazao da 98. godinu karakterišu brojne slične terorističke operacije uz podršku Vojske Jugoslavije.

- Terorizam albanskih terorista do polovine 98. godine možemo definisati kao terorizam pobunjeničko-klanovsko-etno-separatističkog tipa. Te godine suočavamo se sa takom organizacijom, izvodimo brojne antiterorističke akcije.

Kosovska verifikaciona misija umesto da registruje objektivno stanje na teritoriji, ona čini sve da je učini kooperativnim saradnikom u budućoj agresiji.

Foto: Printskrin

Danica Marinković govorila je o iskustvima koje je ona imala kao istražni sudija koja je radila 90-ih godina prošlog veka u mnogim slučajevima vezanim za terorističke napade takozvane OVK.

Država je u to vreme preduzimala neophodne radnje, prikupljani su dokazi, donete presude.

Foto: Printskrin

Fondacija „Za srpski narod i državu“ koja je osnovana na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića organizovala je panel diskusiju "Odgovornost prema istini" sa temom "Agresija 'Milosrdni anđeo' 25 godina od NATO agresije"

Teme koje su okupljeni razmatrali na panelu su borba protiv terorizma i agresije.

Moderator ovog skupa bio je istoričar i analitičar Aleksandar M. Gajić, dok su panelisti bili general potpukovnik policije Obrad Stevanović, sudija u penziji Danica Marinković, general Vojske Jugoslavije u penziji Vladimir Lazarević, profesor odbrane i zaštite Zoran Anđelković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije