OČEKUJU LI SRBE JOŠ AGRESIVNIJI POTEZI ZAPADA: Šta zaista znače rezultati izbora za Evropski parlament

GRAĐANI Evropske unije su na nedavnim izborima za parlament EU poručili Briselu da ne žele da ginu u Trećem svetskom ratu protiv Rusije i da im se ne dopada što im privreda propada jer se Brisel u dogovoru sa Vašingtonom odrekao jeftinog ruskog gasa i sirovina zbog sukoba u Ukrajini.

Foto: Leon Neal/Pool Photo via AP

Evropljani su briselsku administaciju upozorili da ih više brine bežanje vrhunskih preduzeća iz Evrope zbog skupih energenata i nezaposlenost nego “zelena agenda”. Građani EU su na izborima jasno rekli da im je dozlogrdilo nametanje bizarnih “vrednosti” koje razaraju porodicu i identitet Evropljana.

- Pobeda desnice na izborima za parlament EU nije izolovan događaj, već manifestacija procesa koji se unutar nje odvijaju. To su degradacija EU i ekonomska kriza koja se sve više oseća, pad nataliteta koji je povezan sa načinom privređivanja, a ovaj je pak suštinski povezan sa ideološkim vrednostima na kojima počiva EU. Jedan od glavnih razloga pobede desnice su očigledni pokušaji levice da uvuku Evropu u rat u Ukrajini. Očigledno je zasićenje retorikom i ideologijom koju nude zelene stranke, socijaldemokrate i liberali na levici.

- Građani EU su poručili da ne mogu više dapodnesu. Sve više njih troši ušteđevinu i znaju da se i tome bliži kraj. Ovakvo skretanje udesno bilo je predvidivo još u vreme prvog velikog talasa takozvanih migracija, koje su u stvari invazija na blagodeti koje Evropa uživa. Sada je očigledno da migranti nisu osposobljeni da se uključe u vrstu rada kakav je potreban Evropi i koji donosi najveći profit, niti žele da se uklope u evropski mentalitet, što je stvorilo veliki problem – kaže istoričar dr Goran Miloradović.

On naglašava da su rezultati izbora koji su šokirali okoštalu briselsku administraciju samo početak novog istorijskog procesa sa neizvesnim posledicama.

foto:B.Subašić

- Nezadovoljstvo građana ekonomskom situacijom u EU neće prestati, a ni rat u Ukrajini se neće brzo završiti, između ostalog zato što Rusi ne žure da ga završe. Oni su videli da taj rat više štete nanosi Zapadu nego njima i ne žure. Momentalna pobeda bi od Rusa zahtevala puno žrtava i razaranja, ali spora pobeda koja lomi EU i unosi konflikt u zapadne integracije im najviše odgovara. Srbija treba to da razume i sačeka da se stvari suštinski i dubinski promene, jer onda evropski političari neće moći prema nama da vode politiku kakvu su do sada vodili – smatra dr Miloradović.

S druge strane, on upozorava da moramo da budemo svesni da politika Zapada prema Srbiji može biti još agresivnija posle ovih izbora.

- Geopolitički interesi Nemačke na Balkanu nisu se promenili zadnjih 150 godina, njima snažna i kompaktna Srbija ne treba, već konglomerat zavisnih državica. Tu se politika Nemačke ne poklapa sa politikom svih država u EU, ni sa politikom Rusije, ali ni sa politikom SAD u dužoj perspektivi. Amerika je, kada je o Balkanu reč, umnogome sledila zahteve Nemačke. Sada Nemačka ispunjava želje SAD kada je reč o naoružavanju Ukrajine, a Amerikanci se ne mešaju u to šta Nemačka radi na Balkanu. Ta trgovina će trajati dok imaju čime da trguju. Ali, kako će se stvari odvijati i kojim tempom možemo samo da nagađemo. Sigurno je samo da neće ići suviše brzo, jer u ovu igru uključene milijarde ljudi – kaže dr Miloradović.

Srbi nisu brojem veliki narod, ali u mentalitetu imaju osećanje velike istorijske uloge, i od pada Berlinskog zida pokazuju neposlušnost prema zapadnim silama koje su, pokušavajući da uspostave “novi svetski poredak”, dovele svet do ivice Trećeg svetskog rata. Posle decenija “uterivanja poslušnosti” Srbima na sve načine, od sankcija do bombardovanja i otimanja dela države, Zapad posle pobede desnice na izborima sa parlament EU ima “srpski problem” u sopstvenim redovima. Po nekim tumačenjima to je posledica urušavanja EU koju su pokrenule SAD, kada su shvatile da Evropa postaje ozbiljan konkurent i izmiče njihovoj kontroli.

Foto Printskrin

- Amerika je uočila da je jedna od komparativnih prednosti Evrope to što ona nema manjine koje otvaraju političke probleme kakvo je pitanje latentnog rasizma prema afroamerikancima u SAD. Taj problem je EU dobila tek posle dolaska miliona migranata, a postoje vrlo ozbiljne pretpostavke da je ta “invazija” projektovana iz Amerike. Milioni useljenika su zbog nepoznavanja jezika i nedostatka obrazovanja umnogome izdržavano stanovništvo, što je ozbiljno opterećenje državnih budžeta. Oni koji pune te budžete su reagovali na sadašnjim izborima.

- Evropljani su postali svesni da prestaju da budu konkurentni u svetskoj privredi i da gube radna mesta jer se EU odrekla jeftinih sirovina i energenata iz Rusije zbog rata u Ukrajini. Veliki broj građana EU je postao svestan da rukovodstvo iz Brisela i politika levice rade protiv njihovih interesa. Na izborima se to nezadovoljstvo manifestovalo kao okretanje desnici jer su partije koje su dobile većinu glasova sebe tako pozicionirale. Ali, ne treba se zavaravati, priča o levici ili desnici su način da se osvoje glasovi, ali kada se dođe na vlast onda se vodi državna politika koju određuje takozvana dubinska država, a ona se ne menja lako. Jedna je priča dok se ne dođe na vlast, a druga kada si na vlasti - kaže dr Miloradović.

Promena odnosa snaga u parlamentu EU sigurno neće koliko sutra promeniti odnos kolektivnog Zapada prema Srbima, čiji mentalitet već dugo frustrira Zapad.

- Srbi su u 20. veku bili izloženi genocidu zbog svoje neposlušnosti. Narod sa ruba Evrope, sa pravoslavnom tradicijom, na Zapadu se doživljava kao tuđ. Oni smatraju da ni novi istočnoevropski i balkanski članovi EU nisu baš uklopivi, ali su barem poslušni. A Srbi nisu ni poslušni! Zato je veoma zabrinjavajući sadržaj deklaracije GS UN o takozvanom genocidu u Srebrenici, koja je u stvari potencijal za otvaranje nove agresije protiv Srba. Na simboličkom nivou na njoj može da se gradi politika koja će Srbe predstaviti kao zlo, mentalitetsko zlo, koje ne možde da se promeni, nego samo da se uništi. Već smo videli i u Prvom, a naročito u Drugom svetskom ratu, da neki na Zapadu smatraju genocid načinom za menjanje mentaliteta. Uništavanjem populacije sa nepoželjnim mentalitetom nestaje i problem. Takva strategija Zapada se ispoljila više puta prema “nepopravljivim” domorocima u SAD i u Australiji, kao i u odnosima kolonijalnih vlasti i neokolonijalnih kompanija u Africi, Aziji i Latinskoj Americi – ukazuje dr Miloradović.

Foto: EPA

Ako se uporedi šta se dešavalo srpskom narodu od raspada Jugoslavije do danas i uporedi sa Konvencijom UN o genocidu, očigledno je da su Srbi podvrgnuti genocidnim postupcima po svim stavkama. Bezobzirnost Zapada u ostvarivanju ciljeva ističe se u katastrofalnom trovanju vazduha, tla i vode tokom 1999. kada je NATO proizveo trajno radiološko zagađenje upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom, a hemijski biocid je izveo bombardovanjem petrohemijskih postrojenja i rafinerija.

Alijansa posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma nije ispunila obavezu da razoruža tzv. OVK i usledila su potpuna etnička čišćenja Srba sa delova KiM 1999. i 2004. praćena sistematskim uništavanjem svedočanstva o postojanju srpskog naroda. Kosmetski Srbi su prisiljavani protivno sporazumima da uzmu prištinska dokumenta i odreknu se srpskog identiteta. Sada je Priština preostalim Srbima na severu Kim onemogućila da dobijaju prihode, da se leče i raspolažu imovinom. Svaki od ovih postupaka je naveden kao genocidan u Konvenciji UN o genocidu.

Foto: Dokumentacija "Novosti"

- Genocid koji je kamufliran dobro promišljenim medijskim nastupanjem, koji je indirektan i dugoročan nije lako dokaziv i zbog toga što nije selektivan. Radioktivno i hemijsko zagađenje pogađaju i Srbe i sve oko njih. Albanci su pogođeni još više, ali ne smeju da pisnu o tome. Pogođeni su i Hrvati, i Bošnjaci, i Mađari, ali pošto su obavezni da poštuju sizerena iza “velike bare”, niko o tome ne sme da progovori. Jedno Srbija, koja je svesno izabrala svoju poziciju, smatrajući da je to dugoročna investicija, progovara o tome. S druge strane, protiv Srbije se i dalje vodi medijski i diplomatski rat sa ciljem da ona kaže „da“ i prizna Kosovo, da se odrekne Republike Srpske, da promeni politiku prema Crnoj Gori i prema Rusiji.

- Zapad će to nastaviti, ali očigledno je da on nema snage koliko je imao ranije. On je svoje sile, ekonomske, diplomatske i vojne, podelio na druga žarišta: Bliski Istok, Ukrajinu, krizu oko Tajvana. To im razvlači snagu i oni ne mogu toliko da se fokusiraju na nas. Ono što mi možemo je da to maksimalmno iskoristimo da ojačamo sebe, pre svega privredu i odbranu. Naša spoljna politika zavisi od toga koliko je Srbija ekonomski stabilna. Za sada Srbija vodi dovoljno opreznu i mudru politiku “ni rat, ni pakt” i izbegava da definitivno izabere stranu. Ne znam šta bismo drugo i pametnije mogli da uradimo s obzirom da smo mala zemlja, ali i da se kontekst menja. Ipak, rezultati koje smo uspeli da postignemo, da diskreditujemo operaciju optuživanja Srba za genocidnost u UN su direktna posledica porasta ugleda i moći Srbije.

KOSOVSKI ALBANCI GUBE ZNAČAJ

Albanci su nemačka poluga za izazivanje potresa na Balkanu, pre svega u Srbiji, ali njihov san o Velikoj Albaniji nije prioritet NATO, koga zanima samo baza na KiM.

- Želja za Velikom Albanijom kod Albanaca postoji, ali izgleda da ne postoji snaga. Ta želja da se stvori Velika Albanija je bila motiv koji je pomogao NATO paktu da njih iskoristi za svoje interese. Oni su Zapadu vukli kola na ovom prostoru dokle god je ta motivacija postojala. Pošto je prošlo punih 25 godina od kada je Kosovo stavljeno pod kontrolu NATO pakta, a realizacija toga čemu su se Albanci nadali je još uvek veoma daleko, to je dovelo do razočaranja.

- Ljudima prolaze životi i oni masovno napuštaju Kosovo. Albanci na Kim sve više gube značaj. Ti procesi su doveli do toga da Edi Rama više neće da trpi ucenjivanje i tutorisanje svoje braće sa Kosova jer je Albanija jedina albanska država i on očekuje da se respektuje ta činjenica. Aljbin Kurti pokušava da utiče ne samo na to kakvu će politiku da vodi Priština, već i kakvu će politiku da vodi Tirana i to je moralo da dovede do određenih konflikata. Kako će to da se razvije i ne zavisi od njih dvojice, već od njihovih mentora, odnosno onih koji finansiraju ceo taj projekat – kaže dr Miloradović.

Preporučujemo

Svet

0 1

NOVI POTRESU FRANCUSKOJ: Predsednik umerenih desničarskih Republikanaca podržao Marin Le Pen

12. 06. 2024. u 19:52

Kolumne

0 1

NEĆE RAT I SOCIJALNE RAZLIKE: Izbori za EP u Francuskoj i Nemačkoj pokazali - Narodu je dosta bauka krajnje desnice

11. 06. 2024. u 17:14

Svet

0 0

TEŽE PALO ČLANICAMA, NEGO BRISELU: Stabilna proevropska koalicija, uprkos usponu desnice

11. 06. 2024. u 06:00

Politika

0 1

"STVARI VIŠE NEĆE BITI ISTE": Profesor Trifković o rezultatima izbora za EP - To je nagoveštaj delegitimizacije vladajuće elite EU

10. 06. 2024. u 15:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije