Studenti u blokadi – korisni idioti profesora

"NEKI od profesora su se toliko uvukli u „pozadinu“ dece koja se gnušaju praziluka naše sveprisutne, palanačke neurbanosti – učinilo im se, valjda, da unutra ima mnogo mesta – da sam počeo da brinem. Da li će moći da ih izvuku? Da li su namazali vazelin? Ako nisu, bojim se da će biti potrebna jedna neprijatna hirurška intervencija." Zoran Ćirjaković

FOTO: Printskrin/RTS

Ima nečeg podmuklo licemernog i odvratno koristoljubivog u rečima profesora da je došlo vreme da studenti u blokadi sada njima drže čas. Kao što ima nečeg opako obmanjujućeg u trouglu studenti – profesori – država, kad god nezadovoljne studente upućuju na državu kako bi skrenuli pogled sa onog što zaista rade i plodova koje ubiraju na njihov račun.

Na pitanje, zašto se ponovo dižu školarine, izgovarali bi se nemušto inflacijom i rastom cena na malo. Zašto prijava kad izlazim prvi put košta toliko, a drugi put dvaput skuplje, treći put triput, a za apsolvente još skuplje, čemu nameti za svaki dopis, svaku molbu, svako uverenje ili za bilo šta što se može zamisliti da je studentu potrebno na šalteru, odgovarali bi da im država ne daje dovoljno i, po običaju – slagali. Ko zna koji put po principu ’ne dirajte nas, protestujte protiv države!’.

Svaka generacija studenata, iz meni nepoznatih razloga, iznova i opet, u suštini, spotiče se na ovu profesorsku podvalu, na trik koji valjda zloupotrebljava devedesete, kada nisu imali ono što se danas zove autonomija univerziteta i fakulteta, koja nije menjana u Zakonu o visokom obrazovanju još od početka dvehiljaditih. A po toj autonomiji, univerziteti i fakulteti, između ostalog, svake godine sami za sebe i većinom arbitrarno određuju visinu školarina, kao i sve ostale namete koje mogu da smisle i koji variraju od fakulteta do fakulteta. Pa mogu čak na jednom postojati, na drugom ne, u zavisnosti od toga da li je neko bio dovoljno podmukao i akademski lukav da izmisli još koju dažbinu. Ima tu svega, samo nema nijednog bogovetnog nameta koji studentima ispostavlja država.

I sve to, dragi moji, zakon ubraja u tzv. sopstvene prihode, kojim fakulteti raspolažu samostalno i po sopstvenom nahođenju i koji velikim delom završavaju u džepovima profesora. Mimo toga što im osnivač, tj. država, obezbeđuje materijalne i bilo koje druge troškove, opremu svake vrste, usavršavanje i, pazite sad – plate u skladu sa kolektivnim ugovorom! A onda im se na tu i takvu platu od države dodaje još najmanje dvaput toliko od studentskog harača, još bonus ako je taj šef katedre ili odeljenja, pa bonus za staž, plus projekti, a nedajbože ako je dekan ili prodekan za nešto. Jer nikad nije stvarno dovoljno, samo gramzivost i halapljivost, uzimaj, kradi, zgrći, još, još i još uz aplauz istih tih naivaca od kojih uzimamo! Pa gde ćeš lepše.

Ali zašto bi se studenti uopšte i bunili protiv profesora i zahtevali rasterećenje svog ionako skromnog budžeta, umesto da se bune protiv države koja profesorima navodno ne daje dovoljno, pa moraju, jadni, da uzimaju toliko mnogo od studenata? Zaista, ko je to još video da se preispituje autoritet onog koji ti daje znanje, a koji je, umesto toga, dao sebi za pravo da digne nos kao da je nešto najuzvišenije što postoji i da se na fakultetu ponaša kao da ti tu treba da si zbog njega kojeg hraniš, a ne on zbog tebe? Ili da ti slučajno padne na pamet da poremetiš sveti dekadentni ciklus i to večito vraćanje istog, po kojem na studijama ne bivaju nagrađeni nužno oni koji znaju više, već oni koji se najbolje ulizuju i dodvoravaju profesorima, koji su to ulizivanje i dodvoravanje nametnuli jer su i sami tu gde jesu i takvi kakvi jesu samo zato što su se, kao ti sad njima, dok su bili kao ti, nekom drugom ulizivali i dodvoravali? Pitajte Danijela Sinanija, on to zna najbolje.

Ali čemu sve te nepotrebne komplikacije i otvaranje pandorine kutije, kad jednim manipulativnim trikom tih akademskih gadova studenti očas posla mogu da se dokopaju svojih pet minuta slave i naizgled većeg i strašnijeg oponenta? Da dobiju životnu šansu da, makar u jednoj iluziji, ukrste koplja sa nikad gorim i opasnijim neprijateljem – „državom koja ubija“ – i tako jednim potezom postanu hiperkrucijalni za svet i čovečanstvo, a bog je svedok koliko nam je u kasnoj adolescenciji potrebno da se tako osećamo?

I onda uzmu i urade najgluplju stvar koju su mogli i, u cilju da pritisnu državu, odluče da blokiraju rad visokoškolskih ustanova i samim tim ispale ćorak, ili još bolje bumerang, jer blokade fakulteta, upravo zahvaljujući famoznoj, ali ipak zakonom zaokruženoj autonomiji univerziteta, utiču i proizvode praktične, ali i pravne posledice, čudnog li čuda, samo na one koji te ustanove koriste i ni na koga drugog u čitavoj državi! Dakle, samo po studente i profesore/zaposlene koji su time isključivo sebe u stvarnosti blokirali, a ja bih dodao, i kastrirali.

O, kakve li ironije! O, kakvog li neinteligentnog poteza onih koje epigoni u samoproizvedenom i medijski vođenom simulakrumu nedeljama ne prestaju da nazivaju pametnim ili čak pametnijim od njih koji su stariji, dok zapravo nema većih budala od onih koje su ti isti koji ih hvale prevarili da ih slušaju i slede! Toliko je prokleta ta ruka koja te tapše po ramenu, „daje vetar u leđa“ i koja te je nahuškala da sam sebi iskopaš raku, obećavajući ti nekakvu budućnost u slobodi. Koja će ti najpre dozvoliti da sa grupom manje-više istih ljudi bez ikakvog otpora upadaš na fakultete, proglasiš prekid i zabranu svih visokoškolskih aktivnosti, legitimišeš i određuješ ko može da ulazi u zgrade, a ko ne. Ruka sa kojom ćeš u tajnosti koordinirati i savetovati se za svaki idući korak, a koja će onda na nastavno-naučnom veću da potvrdi sve odluke koje navodno samostalno donosiš na plenumu. Sve je tu da teče isuviše glatko, jer da nema te ruke, ne bi klizilo kao po loju niti bilo ičega.

Zajedno ste definisali zahteve, nijedan u vezi sa uslovima studiranja, nijedan u vezi sa školarinama, nametima, gradivom, kvalitetom nastave – ništa, to ne sme, nego sve šatro altruistički. Jer tako su vam suflirali baš oni koji su sve samo ne altruisti, kojima ništa drugo nije bitno osim da nastave što bogougodnije da žive na vašoj i grbači države, i koji su se uplašili da više neće moći toliko da uzimaju ako strani univerziteti uđu na tržište i privuku deo studenata. Naseli ste na „pravnu državu“, „za bolje sutra“, „za buduća pokolenja“ i ostale razvodnjive fraze, kojima samo još nedostaje „mir u svetu“, jer takvi zahtevi imaju neograničeni rok trajanja, a znače i sve i ništa. A onda ste na sve to, da biste im valjda zahvalili za vrata koja vam drže otvorena, dodali zahtev za povećanjem sredstava za materijalne troškove fakulteta, od čega opet vi nećete osetiti ama baš nikakvu korist. Pa, čoveče, kakav to imbecil od studenta treba da budeš da ih još nagradiš dodatnim mažnjavanjem? Zato vam tepaju da ste pametni.

Obećali su vam da neće trajati dugo, iako će da vam izgleda kao da traje u nedogled, da vaše blokade, iako nemaju mnogo smisla po sebi, služe zapravo da povuku druge da se solidarišu, prosvetare, medicinare, poljoprivrednike i advokate, da se uđe u generalni štrajk, a vi ćete za sve njih biti maskota, sve vreme kao papagaji ponavljati da vam zahtevi nisu ispunjeni i skrivajući samootkrivati sopstvenu prazninu. Tako će se Srbija promeniti. Ali dok se noćima smrzavate na sve prljavijim fakultetima, oni imaju svoje aranžmane u skupim zimovalištima i nazdravljaju em što vam pokupiše sav novac i od prijava za ispitni rok kojeg nema, em što ne idu na posao i ne moraju ništa da rade, sa daljine vam šaljući poruke podrške. Izdržite umesto nas jer mi smo uz vas! Završite ono što mi nismo umeli! Još smo dužni – ti oduži! To je esencija profesorskog ološa.

Vreme ne radi za studente u blokadi jer su blokade fakulteta od samog starta slepa ulica, ćorsokak, dead end, a sve ostalo samo pokrivanje lišćem da se to ne vidi i namerno zanemarivanje svih koji su oštećeni i koji im sve više dišu za vratom. Jer blokade fakulteta su prouzrokovale prekid glavne i osnovne zakonske obaveze svake visokoškolske ustanove, a to je ispunjavanje delatnosti visokog obrazovanja, koja, između ostalog, neizostavno podrazumeva obavljanje nastavnih, predispitnih i ispitnih radnji, u kojima participiraju i profesori i studenti.

Za slučajeve neispunjavanja delatnosti visokog obrazovanja, kao što su aktuelne blokade fakulteta, a opet u skladu sa tom autonomijom univerziteta, nije odgovorna država, pa čak ni studenti u blokadi, već isključivo i jedino uprava svakog od blokiranih fakulteta, koju čine dekan i prodekani uglavnom iz redova profesora i sekretar, baš kao što zakon samo njima daje ovlašćenje da, radi ponovnog uspostavljanja delatnosti visokog obrazovanja, odblokiraju svoje fakultete, bilo u dogovoru sa studentima u blokadi, angažovanjem privatnog obezbeđenja ili zahtevom za intervenciju organa reda. Upravo zato, ako si primetio, budaletino, nijedna od visokoškolskih ustanova nikada nije izdala saopštenje u kojem decidno stoji da fakultet podržava blokadu fakulteta, jer bi to ogolilo pravni nonsens i očiglednu protivzakonitu perverziju, nego se kaže: podržavamo studente u njihovoj borbi, njihove proteste, ispunjenje njihovih zahteva...

Budući da uprave fakulteta ne da nisu učinile ništa da ispune svoju glavnu i osnovnu obavezu po Zakonu o visokom obrazovanju, nego štaviše predstavljaju saučesnike iz senke koji su suštinski svojim činjenjem i nečinjenjem omogućili blokade i njihovo trajanje, dakle, učinili sve da se delatnost visokog obrazovanja prekine i ne ispunjava, u nadležnosti je Ministarstva prosvete da inicira prijave kojim bi se zbog ovog prekršaja procesuirali svi dekani blokiranih fakulteta, njihovi prodekani, sekretari, kao i rektori univerziteta koji nisu nijednom radnjom ukazali ovima na prekršaj koji prave. No, akademska đubrad sve to odlično zna i zbog toga sad svi ćute. Znaju da je tačka bez povratka u stanje bez sankcija nastupila, da im, sve dok traju blokade, nijedan student više ni za šta neće uplatiti dinar jer je svedok njihove besprizorne ljigavštine. Znaju da su isključivo svojom krivicom dospeli u milost i nemilost države, ali ne znaju kako da se izvuku.

Svaki student kad upiše fakultet, a kasnije i prilikom upisa svake naredne godine, u osnovi potpisuje ugovor i ulazi u obligacioni odnos sa fakultetom koji se obavezuje da će za nadoknadu u iznosu školarine, bilo da je izmiruje student (samofinansirajući) ili država (budžetski), za tu godinu, određenu brojem semetara i obimom i sadržajem studijskog programa, pružiti studentu uslugu delatnosti visokog obrazovanja u skladu sa zakonom. Zbog nastale situacije, što je jedna ugovorna strana uzela novac, a ne ispunjava definisane obaveze, onemogućavajući ili otežavajući studentu, drugoj strani, da ispuni uslove upisa u narednu godinu ili ne dobije kvalitetno visoko obrazovanje, svaki student stiče pravo po Zakonu o obligacionim odnosima na potraživanje obeštećenja, opet ne od svojih kolega koji su efektivno u blokadi, nego isključivo od fakulteta, tj. njegove uprave – dekana, prodekana i sekretara – zbog štete prouzrokovane njihovim činjenjem i nečinjenjem opisanim u prethodnom pasusu.

I sada mi reci, ti korisni idiote, šta misliš, kako će se sve to završiti? Šta će pre da urade nadignuti nosevi koji, za razliku od vas „altruista“, kada im preti ovakva opasnost, kako od države, tako i od prevarenih i opljačkanih studenata, na koncu misle samo na svoju „pozadinu“ i otpočetka znaju da su krila na kojima letite bušna? Mislite da će oni koji su vam slali poruke sa raskošnih destinacija tokom zime želeti da rade sa vama preko leta? Mislite da će vam ti izrabljivači i bedne varalice, kakve samo profesori umeju da budu, iduće godine možda umanjiti školarine proporcionalno trajanju blokada i da će njihovo visočanstvo moći da podnese da ’imaju, pa nemaju’? Ili će, kao istinske pičke, pored svega što su već dobili, da se iza zatvorenih vrata još cenkaju sa državom da im sve to kompenzuje, pod pretnjom da ćete, u suprotnom, opet vi izvući deblji kraj? Da, baš oni koji su vas obrlatili krilaticom s početka teksta – ’ne dirajte nas, protestujte protiv države!’. I sve pod parolom: to je nama naša automonija univerziteta dala!

Već gledaju kako da se distanciraju od vas, ali da to ne prihvatite kao izdaju, dok vaš najveći problem polako postaje kako da u javnosti svima ne bude jasno da ste ispali ne glupi – već najgluplji ikada! Ajde što vas većina oštećenih kolega prezire, a tek će vas mrzeti kad se budu suočili sa indirektnim posledicama blokada u svojim indeksima i tekućim računima, kamoli sa ponašanjem uprava fakulteta, koje će se koliko sutra pred svima posipati pepelom i praviti da nisu imale nikakve veze sa ovim. Ali šta će biti sa vama i vašim životima, kojima su akademski gadovi priredili ultimativno adolescentsko razočarenje koje se ne može ni izbliza meriti sa onim od kojeg ste pošli?

Ko visoko leti, nisko pada, kaže poslovica, a svom topovskom mesu se ni ispravan padobran na kraju neće udostojiti da daju. Srećna vam nova izgubljena godina!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije