BOMBARDOVANJE SR JUGOSLAVIJE NAJVEĆA GREŠKA U VOJNOJ ISTORIJI: Intervju - Janis Engolfpoulos, viceadmiral grčke mornarice u penziji

"NATO bombardovanje 1999. se često posmatra kao ključni događaj u međunarodnom sistemu nakon Hladnog rata, posebno zbog načina na koji je oblikovao geopolitiku, međunarodno pravo i odnose između NATO zemalja i Rusije, i ako bi bilo pojednostavljenje reći da je to direktan okidač sadašnjih konflikata, to jeste doprinelo dugogodišnjim tenzijama koje su evaluirale u današnju globalnu dinamiku".

Foto: Printskrin

- U to vreme, bio sam aktivno lice na dužnosti na poziciji gde sam imao pristup svim informacijama o celokupnoj političkoj, diplomatskoj i vojnoj situaciji. Učetvovao sam kao Komandir frigate ADRIAS na Jadranskom moru za vreme jugoslovenskog embarga, a 1999. bio sa službom u grčkoj ambasadi u Vašingtonu, kao pomorki ataše i svedočio događajima iz te perspektive. 

Ovako na pitanje "Novosti" da li je NATO agresija na SRJ 1999. godine bila okidač za ono što se dešava danas odgovara Janis Engolfpoulos, viceadmiral grčke mornarice u penziji. Dodaje da se bombardovanje Jugoslavije desilo bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da je to postavilo kontraverzni presedan, s obzirom da se Rusija oštro protivila posredovanju, sagledavajući je kao kršenje državnog suvereniteta i međunarodnog prava. 

- Ono što se u Jugoslaviji desilo 1999. bila je jedna od najvećih grešaka, kako u globalnoj politici tako i u vojnoj istoriji i trebalo bi je koristiti kao primer za učenje na diplomatksim i vojnim akademijama poput Peloponeskog rata. Rusija je čin bombardovanja doživela kao znak NATO da želi da zaobiđe međunarodne norme i proširi svoj uticaj, često na račun ruskih interesa. Ovo nepoverenje se samo produbljivalo vremenom, posebno tokom naknadnih kriza kao što su ekspanzija NATO-a ka istoku, sukob u Gruziji iz 2008. i aneksija Krima 2014. 

Engolfpoulos ističe da je agresija na SRJ 1999. godine presedan koji je pokrenuo debate kada je reč o akcijama velikih sila u međunarodnim okvirima kada je u pitanju upotreba tvrde moći.

- Opravdavanje NATO-a za bombardovanje – ''humanitarnom intervencijom'' na Kosovu kako bi se sprečilo ''etničko čišćenje'' - pokrenulo je debate u vezi sa legitimitetom vojnih intervencija u suverenim državama kritičara koji tvrde da je presedan koji je NATO postavio 1999. korišćen (pravedno ili ne) da bi opravdao druge intervencije ili jednostrane akcije od strane velikih sila, uključujući nedavne poteze Rusije u Gruziji i Ukrajini. 

Foto: Depositphotos/Vikipedija

- Intervencija NATO-a je i dovela do jednostrane deklaracije o nezavisnosti takozvanog Kosova u 2008., potez koji Srbija (i Rusija) nastavljaju da odbacuju. Ovaj nerešeni problem nastavlja da bude problem na Balkanu - dodaje Engolfpoulos.

Ističe da je pitanje Kosova i Metohije poslužilo kao model za otcepljivanje drugih regiona u svetu, ali i da je pokazalo da dominacija SAD dobija izazivače na globalnom nivou, prvenstveno u Moskvi i Pekingu.

- Rusija je koristila presedan na Kosovu da opravda priznavanje regiona kao što su Abhazija, Južna Osetija i Krim, tvrdeći da ako je takozvano Kosovo moglo da se otcepi, mogli bi to da urade i ovi regioni. Bombardovanje je istaklo dominaciju SAD-a i NATO-a u jednopolarnom svetu 1990-ih, ali je takođe posejalo seme otpora zemalja poput Rusije i Kine, koje su od tada nastojale da osporavaju tu dominaciju i promovišu multipolarni svetski poredak. 

Engolfpoulos navodi koje su posledice agresije na SRJ i šta je to što je proizvod toga, a što je dovelo do sadašnje krize u svetu opterećenom ratnim sukobima i žarištima koja predstavljaju veliki izazov za celokupno čovečanstvo.

Iako bombardovanje SR Jugoslavije nije direktan uzrok aktuelnih globalnih sukoba, ono je, kako ističe:

• Pojačalo nepoverenje Rusije prema Zapadu, doprinoseći njihovoj konfrontacionoj u spoljnoj politici danas;

• Oslabilo međunarodne norme oko suvereniteta i intervencije, čime se stvara prostor za nastajanje sporova;

• Oblikovani su narativi vezani za dvostruke standarde u međunarodnoj politici, koje i dalje koriste države poput Rusije i Kine da kritikuju posredovanja Zapada.

Viceadmiral u penziji konstatuje da je to jedan od događaja koji su oblikovali današnje podele u političkim odnosima na svetu.

- Ukratko, bombardovanje 1999. bio je jedan od mnogih događaja koji su oblikovali današnje geopolitičke podele, a posebno već otežane odnose između Rusije i NATO-a. To je bila značajna prekretnica ali ne i jedini ''okidač'' za trenutne sukobe. 

Objasnio je kako u to vreme zaključio kada se sprema agresija na našu zemlju:

- Kada je počelo bombardovanje Jugoslavije, služio sam, kao što je ranije pomenuto u Vašingtonu, kao mornarički ataše. Tog podneva imao sam zakazan sastanak u Pentagonu, vezano za grčke poslove, sa visokim admiralima u kancelariji ministra odbrane. Sastanak je dogovoren za popodne u 17 časova. U 16 časova dobio sam poziv od sekretara samog admirala, da pomeramo sastanak za drugi dan. Vratio sam se kući, i nazvao da poručim hranu iz jedne veoma dobre picerije, i dobio odgovor da će moja porudžbina biti isporučena za 4 sata jer imaju puno porudžbina. Pozvao sam drugi, pa treći restoran i dobio iste odgovore. Zatim sam pitao u trećem restoranu ''šta se dešava'' i rekli su mi da imaju mnogo porudžbina za Pentagon. To je za mene bio pokazatelj da je ta noć bila u kojoj se odlučivalo o započinjanju operacija u Jugoslaviji. Tih dana Jugoslavija je bila ''vruća tema'' u Vašingtonu. Oko 20 časova po njihovom vremenu, a 3 po beogradskom, prijatelj iz Pentagona potvrdio mi je ono što sam već pretpostavljao - rekao je Engolfpoulos.

Foto AP

Kako ocenjujete incident na Kosovu i Metohiji i eksploziju na kanalu Ibar-Lepenac, za koju albanska strana optužuje državu Srbiju da uništava sopstvenu imovinu u svojoj južnoj pokrajini?

- Incident na Kosovu i Metohiji, vezan za eksploziju na kanalu Ibar- Lepenac predstavlja nastavak pojačanih tenzija u regionu. I priroda događaja i optužbe koje dolaze sa albanske strane - sugerišući da je Srbija uništila sopstvenu infrastrukturu - reflektuju složeno okruženje - ističe on i nastavlja:

- Kanal Ibar- Lepenac je ključan za vodosnabdevanje i navodnjavanje kako srpske tako i albanske zajednice. Srbija je istorijski ulagala i održavala ovu infrastrukturu. Svaka šteta bi podrivala zajednički prosperitet i stabilnost, što sugeriše da bi takvo uništavanje moglo da posluži kao provokacija ili taktika da se krivica prebaci na Srbiju. Slični incidenti su se dešavali u prošlosti gde su tenzije namerno ekskalirale da bi se stvorio politički pritisak na Srbiju. Optužbe bez dokaza odražavaju tekuće pokušaje da se potkopa pozicija Srbije i njeni napori ka mirnim rešenjima - ističe Engolfpoulos i osvrće se na težak položaj Srba na Kosovu i Metohiji, a posebno nakon ovog incidenta.

- Srpska zajednica na Kosovu i dalje se suočava sa izazovima, uključujući politički pritisak i pretnje bezbednosti. Ovaj incident dodatno naglašava potrebu Srbije da zaštiti svoj narod, imovinu i nasleđe u svojoj južnoj pokrajini. Srbija treba i zahteva nepristrasnu međunarodnu istragu kako bi se utvrdila istina o eksploziji. Transparentnost je ključna za razotkrivanje potencijalnih provokacija i obezbeđivanje da lažni narativi ne naruše ugled Srbije - kaže Engolfpoulos i dodaje da je Srbija dosledna stabilnosti, kao i da su optužbe da je ona kreator incidenta neosnovane:

- Optužbe su ne samo neosnovane, već i pokušaj da se izazove sukob i deskridituje uloga Srbije u regionu. Srbija ostaje posvećena dijalogu, stabilnosti i zaštiti interesa svoje zajednice, uprkos pokušajima eskalacije tenzija i širenja dezinformacija - kaže on.

Da li mislite da će Grčka u budućnosti promeniti svoj stav kada je reč o nepriznavanju lažne države Kosovo?

- Grčka do sada nije priznala takozvano Kosovo i nije verovatno da će to uraditi iz mnogo važnih razloga. Srbija je strateški i istorijski saveznik Grčke. Grčka želi da održi balans između EU (u kojoj je nekoliko članica priznalo takozvano Kosovo) i svojih interesa na Balkanu. Ovo je ključ grčke podrške Srbiji, što je i grčki premijer jasno izjavio tokom posete Beogradu. Kao država članica EU, Grčka mora da održava diskretni balans i neke diplomatske i ekonomske odnose sa takozvanim Kosovom bez zvaničnog priznanja. Međutim, treba istaći da kao članica EU i NATO, Grčka je pod indirektnim ali jakim pritiskom da se prikloni zapadnoj politici koja naginje prema podršci nezavisnosti Kosova. Ovo ne može da se desi jer je pozicija Grčke pod jakim uticajem pitanja Kipra. Priznanje Kosova moglo bi da postavi presedan koji bi se mogao iskoristiti protiv Kipra. 

Kako vidite trenutne ratne konflikte u svetu, primarno u Ukrajini  – da li postoji bojazan od trećeg svetskog rata?

- Goreći konflikti i geopolitičke tenzije globalno su pojačane ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, pa je logično zapitati se šta to dalje donosi. Svetska ekonomska kriza koja je počela 2008. kao i pandemija kovida 19 imale su ogroman uticaj na svetsku ekonomiju, industrijsku proizvodnju, trgovinu i energetski sektor.

Foto: Printskrin

- Svi ovi faktori vode svet ka fazi deglobalizacije koja stvara nestabilnost i nesigurnost ljudima širom sveta. Dok rizik od eskalacije tenzija postoji, posebno zbog loših procena i nepredviđenih okolnosti, trenutni konflikti, prvenstveno Ukrajini, ne bi trebalo da pokrenu treći svetski rat. Fokus ostaje na regionalnim dinamikama više nego na direktnim globalnim sukobima. Međutim, spremnost i diplomatski naporni ključni su u prevenciji. Nema sumnje da je situacija kompleksna, posebno sa pretnjama o upotrebi nuklearnog oružja koje povećavaju rizik od početka rata. Nesigurnost koju ljudi osećaju proizlazi iz toga što ima mnogo nesigurnih oblasti i manjih konflikta, ali nijedan od njih nije dovoljno veliki da započne treći svetski rat.  

Na koji momenat u Vašoj karijeri ste najponosniji i koje karakteristike čovek mora da poseduje kako bio dobar oficir u svojoj zemlji?

- Profesija oficira je jedna od najizazovnijih i najzahtevnijih profesija. Predati život svojoj zemlji i voditi ljude koji takođe služe zemlji zahteva neizmernu ljubav i posvećenost prema svom poslu. Uloga oficira mornarice se može opisati kao profesija sa duhom koja zahteva specijalizovano znanje i duboku posvećenost dužnosti, pravim vrednostima i službi - ističe Engolfpoulos.

- Integritet, iskrenost i pravednost su osnovne karakteristike oficira, kao i svakog lidera. Edukacija i iskustvo stečeno tokom godina doneće poštovanje i priznanje kolega i javnosti. Prvi dan u Helenskoj pomorskoj akademiji bio je odlučujući za mene, jer su postojala, i još uvek postoje, dva mermerna natpisa koji su me oblikovali kao oficira - podseća Engolfpoulos na vreme kada se školovao.

- Na jednom piše: “Ništa ne uči toliko kao Primer i “Ništa ne sprovodi toliko koliko Decorum”. Drugi natpis je izreka starogrčkog filozofa Agatona koji izjavljuje da vođa mora da zna tri stvari: “Lider upravlja ljudima”, “Lider vlada u skladu sa zakonima” i “Lider ne vlada zauvek” - ističe on.

- Tokom svoje karijere, pored školovanja i vojnih i geopolitičkih pitanja, moj fokus bio je na liderstvo, jer je to centralno pitanje kada vodite ljude. Moj prvi pokušaj je bio da se udubim u drevna grčka učenja koja se još uvek izučavaju na vrhunskim univerzitetima i vojnim akademijama širom sveta. “Bibliju” vođstva napisao je neko ko se danas često potcenjuje, mislim na Ksenofontovo obrazovanje Kira, napisano 365. godine pre Hrista - kaže Engolfpoulos i podseća na misao koja ga je inspirisala:

- Ksenofont je rekao da lideri pokazuju tri različite osobine ličnosti rano u životu, čak i kao deca: 

- Filotimija (ambicija): Ljubav da vas drugi poštuju i hvale; lideri uživaju u priznanju, barem donekle jer ih motiviše da istraju i preuzmu rizik.

- Filomatija (ljubav prema učenju): Strast za sticanjem znanja što uključuje radoznalost, strast i žeđ za stalnim širenjem svog znanja u službi i njihovim organizacijama.

- Filantropija (ljubav prema ljudima): Istinska ljubav prema čovečanstvu. U praksi to znači uživati u društu i drugarstvu, razumeti njihove izazove, brinuti se o njima, izbegavati egocentričnost i pokazati ljubav prema svim ljudima, barem donekle. 

- Ove osobine prestavljaju osnovu na kojoj se gradi liderstvo, međutim to nije dovoljno da se otvore vrata liderstva, već sledi mnogo teži rad. Ksenofont je tvrdio da umetnost liderstva uključuje razvoj pet stubova na ovoj osnovi: samoograničavanje, pravda, zahvalnost, hrabrost i mudrost, a ove osobine karaktera i ličnosti moraju se razvijati i usavršavati tokom vremena kroz obrazovanje, vođenje i iskustva. Ono što me čini ponosnim je priznanje i poštovanje koje sam dobio od građana svoje zemlje za svoj rad - zaključuje Engolfpoulos.

BONUS VIDEO:

RUSI NA POZICIJI: Viđeni tenkovi u Kurskoj oblasti

Preporučujemo

Svet

0 0

"SAD NEĆE ODRŽAVATI OBAVEZU UZAJAMNE ODBRANE" Merc: Evropa mora sama da se štiti

21. 02. 2025. u 15:09

Svet

0 2

RUSIJA POJAČALA BEZBEDNOST: NATO napada na morskom dnu?

21. 02. 2025. u 12:42

Svet

0 8

KRAJ NATO PAKTA I OSTVARENjE STALjINOVOG SNA: Da li Tramp (ne)svesno pomaže Rusiji?

20. 02. 2025. u 15:40

Poznati

0 0

"IZBOMBARDOVALI SMO SRBE SAMO TAKO": Pevač služio na KiM 1999. - javnost u neverici zbog njegove izjave (VIDEO)

27. 01. 2025. u 12:07

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije